Ulaganje u sistem socijalne zaštite

Zakonom o socijalnoj karti, koji je usvojen u martu 2022. godine, uspostavljen je nacionalni registar za preciznije određivanje socio-ekonomskog statusa građana, a sve u cilju unapređenja socijalne zaštite u Srbiji. Kako upozorava NSG, iako je namera zakonodavca bila da se osigura pravična raspodela socijalne pomoći, u praksi se pokazalo da automatizovani procesi utvrđivanja prava na socijalnu pomoć često ostavljaju korisnike bez socijalnih davanja i potencijalno produbljuju postojeću diskriminaciju.[1] produbljuju postojeću diskriminaciju.1 Iako Srbija i dalje beleži visoku stopu apsolutnog siromaštva od 7%, uvođenje novog sistema rezultiralo je padom broja korisnika finansijske pomoći za čak 16,5% od marta 2022. do avgusta 2023. godine.[2] pomoći za čak 16,5% od marta 2022. do avgusta 2023. godine.2 Kritičari, uključujući organizaciju Inicijativa A11, osporili su ustavnost Zakona o socijalnoj karti zbog pitanja transparentnosti i zaštite podataka o ličnosti.[3] A11 i 48 poslanika podneli su zahtev za ocenu ustavnosti u julu 2023. godine Ustavnom sudu Republike Srbije, o kome još nije odlučeno.[4] [5] Izveštaj organizacije Amnesty International ukazuje na ozbiljne posledice primene Zakona o socijalnoj karti - prema njihovim podacima, oko 44.000 osoba je izgubilo pravo na finansijsku pomoć usled netačnih podataka u sistemu i preporučuje reviziju potencijalno diskriminatornih ishoda.[6] U 2022. godini zabeležen je značajan porast pružalaca usluga socijalne zaštite u Srbiji. Od 313 licenciranih pružalaca, 261 je aktivan pružalac usluge, u odnosu na samo jednog pružaoca usluge u 2013. godini. Ove usluge su bile dostupne u 93,8% opština. Dostupne usluge su pomoć u kući za starije osobe, usluge dnevnog boravka za mlade iz porodica u riziku i usluge predah smeštaja za osobe sa invaliditetom. Dostupni su i razni drugi oblici podrške, kao što su sigurne kuće i SOS telefoni za različite demografske grupe i potrebe.[7]

Rodna ravnopravnost

NSG napominje da je Srbija jedna od prvih zemalja u regionu koja je zakonski obavezala na rodno odgovorno budžetiranje Zakonom o budžetskom sistemu iz 2015. godine. Ovaj zakon je nastojao da rodnu ravnopravnost uvrsti među budžetske ciljeve.[8] Međutim, i dalje postoje izazovi u njegovoj praktičnoj primene zbog nepotpunih okvira i neizvršenih aktivnosti iz Akcionog plana za period 2022-2023. koji čini sastavni deo Strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030. godine. NSG ističe ovu Strategiju za rodnu ravnopravnost kao ključni okvir koji nastoji da se pozabavi rodnim disparitetima i unapredi društveni razvoj kroz jednaka prava i efikasno kreiranje politika.[9] Štaviše, novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, na snazi od juna 2024. godine, nalaže upotrebu rodno osetljivog jezika u javnoj upravi, obrazovanju i javnom informisanju. Obavezi upotrebe rodno osetljivog jezika protivili su se, između ostalih, Nacionalni prosvetni savet, Srpska pravoslavna crkva i pojedini univerziteti, koji su kao razloge navodili povredu pravila jezičkih normi.[10]

Međutim, pad Srbije sa 23. na 38. mesto na Globalnom indeksu rodnog jaza Svetskog ekonomskog foruma (WEF) ozbiljan je signal da uprkos pozitivnim pomacima na području rodno odgovornog budžetiranja, još uvek postoje značajni izazovi u ostvarivanju pune rodne ravnopravnosti.[11] Regionalne studije ističu da se žene u Srbiji suočavaju sa značajnim preprekama na tržištu rada, kao što su diskriminacija i neusklađenost između obrazovanja i zahteva tržišta rada.[12] Izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje su stupile na snagu u avgustu 2023. godine, produženo je porodiljsko odsustvo za treće i svako naredno dete, ali su preduzetnice i žene na fleksibilnim ugovorima ostale u nepovoljnom položaju.[13] Femicid i dalje predstavlja ozbiljan problem u Srbiji, budući da izveštaji organizacija civilnog društva ukazuju na visoku stopu femicida.[14] Kritičari ističu da su podaci o nasilju nad ženama, posebno u marginalizovanim grupama, kao što su LGBTQI+ osobe, izbeglice i žene u prostituciji, često nepotpuni i neadekvatni da predstave njegov obim, a pozivi da se femicid definiše kao posebno krivično delo i da se poboljša zaštita do sada nisu naišli na odgovor.[15]

Dobra praksa

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije je,

u saradnji sa Agencijom UN Women, a uz finansijsku podršku EU, odabralo u okviru projekta Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti u Srbiji, faza 2, devet lokalnih samouprava koje su prepoznale značaj unapređenja rodne ravnopravnosti i ponudilo im podršku da izrade nove Lokalne akcione planove za rodnu ravnopravnost i realizuju jednu ili više aktivnosti iz usvojenih planova. Uz ovaj vid podrške, lokalne samouprave i mehanizmi za rodnu ravnopravnost će doprineti unapređenju rodne ravnopravnosti i poboljšanju položaja žena u svojim zajednicama. [16]

Obrazovanje, obuka i doživotno učenje

Tokom protekle godine, sektori obrazovanja, obuke i celoživotnog učenja u Srbiji suočili su se sa značajnim izazovima, uprkos kontinuiranim reformskim naporima usmerenim na poboljšanje. Reforme obrazovanja u Srbiji su se fokusirale na poboljšanje kvaliteta obrazovanja, obuke nastavnika i infrastrukture, sa naglaskom na inkluzivnost. Posebnim programima stipendija i mentorstva podržana su romska deca u cilju smanjenja stope napuštanja obrazovanja i poboljšanja akademskih rezultata. Međutim, kako navodi NSG, postoje značajne regionalne razlike u pristupu obrazovanju i njegovom kvalitetu. Urbana područja tradicionalno uživaju u većem broju škola i boljim resursima, za razliku od ruralnih područja koja se često suočavaju s nedostatkom škola i ograničenim mogućnostima za stručno usavršavanje nastavnika.[17] Shodno tome, učenici u urbanim sredinama ostvaruju značajno bolje rezultate na standardizovanim testovima u odnosu na svoje vršnjake iz ruralnih područja.

Unapređenje obuke i stručnog usavršavanja nastavnika ostaje kritičan izazov u Srbiji, pošto mnogi nastavnici nemaju pristup osnovnim mogućnostima kontinuiranog profesionalnog razvoja. Programi kao što je Akademija za obuku nastavnika imaju za cilj da unaprede pedagoške veštine kroz radionice i obuke, ali je njihova efikasnost ograničena nedovoljnim finansiranjem i logističkim izazovima. Postoje i izazovi sa integracijom digitalnih alata u obrazovanje u Srbiji, koji otežavaju sticanje digitalne pismenosti kod učenika. Mnogim školama nedostaju adekvatni resursi, a nastavnicima je potrebna veća obuka kako bi efikasno koristili tehnologije.[18] resursi, a nastavnicima je potrebna veća obuka kako bi efikasno koristili tehnologije.18 Sistem stručnog obrazovanja i obuke (VET) u Srbiji ima poteškoća kod usklađivanjai veština koje se stiču njegovim programima sa zahtevima tržišta rada, što rezultira visokom stopom nezaposlenosti među diplomcima. Ovaj problem Srbija nastoji da reši programima dualnog obrazovanja, ali njihova primena u ranim fazama zahteva značajna ulaganja i saradnju sa industrijom.[19] Izmene i dopune Zakona o dualnom obrazovanju, koje su stupile na snagu septembra 2023. godine, imaju za cilj unapređenje modela dualnog obrazovanja u Srbiji kroz saradnju zainteresovanih strana i podrazumevaju novi program Učenje kroz rad, povećanje broja časova učenja kroz rad, fiksnu naknadu za učenje kroz rad i uvođenje trening alijansi i trening centara.[20] NSG upozorava da, uprkos naporima da se unapredi doživotno učenje i obrazovanje odraslih, stope učešća i dalje ostaju niske zbog nedostatka svesti, finansijskih i vremenskih ograničenja.

Uključivanje migranata, izbeglica, tražilaca azila i manjina

Narodna skupština Srbije je u julu 2023. godine usvojila izmene Zakona o azilu i privremenoj zaštiti i Zakona o zapošljavanju stranaca kako bi izbeglicama i tražiocima azila poboljšala pristup pravima, olakšala zapošljavanje stranih državljana i izvršila usklađivanje sa standardima EU o migracijama. Revidirani Zakon o strancima sada omogućava tražiocima azila koji borave u Srbiji neprekidno duže od tri godine da podnesu zahtev za stalni boravak pod manje strogim uslovima. NSG primećuje da ove revizije značajno poboljšavaju pristup tržištu rada za izbeglice, tražioce azila i lica sa supsidijarnom i privremenom zaštitom, uključujući žrtve trgovine ljudima. Međutim, izbeglice i tražioci azila suočavaju se sa značajnim izazovima u pristupu smeštaju, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i zapošljavanju zbog neadekvatnih resursa i usluga podrške. Duge procedure za dobijanje azilne zaštite i zaostali slučajevi predstavljaju veliki problem, jer ih dovode u situaciju neizvesnosti, a diskriminacija i ksenofobija ometaju njihovu integraciju u društvo i negativno utiču na njihovo mentalno zdravlje. Da bi se unapredila ekonomska nezavisnost i društvena integracija, potrebni su ciljani programi za učenje jezika, stručno osposobljavanje, kulturnu orijentaciju i psihosocijalnu podršku

U martu 2023. godine, privremena zaštita raseljenih lica iz Ukrajine produžena je do marta 2024. godine.[21] U periodu od januara do juna 2023. Kancelarija za azil je odobrila privremenu zaštitu za 198 podnosilaca zahteva, uglavnom iz Rusije, Jermenije, Libije, Gruzije i Litvanije.[22] Ovi korisnici su odmah dobili pristup tržištu rada, a u nekim slučajevima su smanjene naknade za radnu dozvolu. Srbija je i 2023. godine nastavila da se suočava sa izazovima u integraciji romskih zajednica, uprkos inicijativama kao što su Nacionalna strategija za socijalno uključivanje Roma i usklađivanje sa strateškim okvirom EU za Rome (2020-2030). Ovi napori su usmereni na stanovanje, obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu u cilju prevazilaženja anticiganizma i promovisanja socio-ekonomske integracije. Međutim, Romi, posebno žene, devojke i interno raseljena lica, i dalje se suočavaju sa marginalizacijom i diskriminacijom, što im ograničava pristup obrazovanju, poslovima i javnim uslugama. Pored toga, Srbija ima poteškoća sa obezbeđivanjem jednakih prava za osobe sa invaliditetom, usled problema kao što su oblici višestruke diskriminacije, nedostatak univerzalnog dizajna u javnim prostorima i prepreke inkluzivnom obrazovanju i zapošljavanju. U ustanovama socijalne zaštite i dalje postoji zabrinutost zbog poslovne sposobnosti lica sa intelektualnim invaliditetom. U toku su napori da se izmene standardi akreditacije kako bi visoko obrazovanje postalo inkluzivnije, ali neophodno je još poboljšanja za bolji pristup uslugama i rešavanje povreda prava pri zapošljavanju.[23] NSG kao pozitivan razvoj ističe Strategiju deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period 2022–2026. godine. Ova strategija ima za cilj da promoviše socijalnu inkluziju i spreči nepotrebnu institucionalizaciju (prvenstveno lica sa intelektualnim i mentalnim invaliditetom). Pokrenuto je usvajanje akcionog plana za period 2023–2024. godine za implementaciju Strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period 2022–2026. godine, ali do kraja izveštajnog perioda Stretegija još uvek nije usvojena.

Nezaposlenost mladih

Stope zaposlenosti i učešća mladih su u periodu od 2015. do 2019. godine porasle, dok je stopa nezaposlenosti opala, prema Strategiji zapošljavanja za period 2021–2026. godine, koja ima za cilj poboljšanje uključivanja mladih na tržište rada.[24] Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je stopa nezaposlenosti mladih, posebno lica između 25 do 29 godina starosti, opala tokom protekle decenije usled faktora kao što su emigracija i bolje obrazovanje.[25]

Strategija zapošljavanja za period 2021–2026. godine usmerena je na bavljenje pitanjima zapošljavanja mladih kroz program Garancija za mlade kojim bi se osobama mlađim od 25 godina obezbedio posao, obrazovanje, praksa ili pripravnički staž u roku od četiri meseca od gubitka posla ili završetka obrazovanja. Ovo Srbiju dovodi u skladu sa standardima EU, a u regionima sa ograničenim mogućnostima garancija je proširena na osobe do 29 godina.[26] regionima sa ograničenim mogućnostima garancija je proširena na osobe do 29 godina.26 Vlada uvodi Garanciju za mlade od 2024. godine i uključuje pilot programe koji su fokusirani na mlade i marginalizovane grupe kao što su žene, osobe sa invaliditetom i dugotrajno nezaposleni.[27]

Inicijativa Moja prva plata pokrenuta je u okviru Vladine uredbe o programu podsticanja zapošljavanja mladih i od 2020. godine značajno je podstakla zapošljivost mladih. Program, kojim su povećane stope zarada 2023. godine i koji je dobio pohvalu od Evropske komisije[28], ima za cilj da 10.000 mladih odraslih integriše u radnu snagu subvencionisanjem njihovih plata i pružanjem mentorstva.[29] Alternativni izveštaj Nacionalnog saveta za mlade Srbije za 2023. ukazuje na ključne probleme sa kojima se suočavaju mladi na tržištu rada i njihovu sklonost da bolje prilike traže u inostranstvu, jer su nezadovoljni dostupnošću poslova na određeno vreme. Mnogi rade bez formalnog zaposlenja i pod nesigurnim uslovima, bez socijalne sigurnosti i adekvatnog životnog standarda. Strategija zapošljavanja za period 2021-2026. godine[30] prepoznaje sve veću zastupljenost fleksibilnih oblika rada i zalaže se za preispitivanje zakonske regulative kako bi se radna i socijalna prava zaštitila od proizvoljnih tumačenja istih od strane poslodavaca. Takvo preispitivanje će zahtevati koordinisane napore između vlade, poslodavaca i zagovornika mladih.

[1] A11 Initiative (2022), Anti-Social Cards: https://www.a11initiative.org/en/antisocial-cards/

[2] A11 (2022), We explain (some) myths about the Social Card: https://www.a11initiative.org/objasnjavamo-neke-mitove-o-socijalnoj-karti/

[3] A11 (2022), The Initiative for the Constitutional Review of the Law on Social Card has been submitted: https://www.a11initiative.org/en/the-initiative-for-the-constitutional-review-of-the-law-on-social-card-has-been-submitted/

[4] A11 (2022), Support grows for A 11 constitutional challenge to the Social Cards Law: https://www.a11initiative.org/en/support-grows-for-a-11-constitutional-challenge-to-the-social-cards-law/

[5] Ne davimo Beograd (Don’t Let BelgradeD(r)own) (2023)We are seeking a constitutional review of the Social Card Act (25.07.2023) https://nedavimobeograd.rs/dordevic-trazimo-ocenu-ustavnosti-zakona-o-socijalnoj-karti/

[6] Amnesty International (2023), Serbia - Trapped by automation: Poverty and discrimination in Serbia’s welfare state: https://www.amnesty.org/en/latest/research/2023/12/trapped-by-automation-poverty-and-discrimination-in-serbias-welfare-state/

[7] Republic Institute for Social Protection (2023), Report on Social Welfare Services at the Local Level Provided by Licensed Service Providers in 2022: https://www.zavodsz.gov.rs/media/2638/izvestaj-o-uslugama-socijalne-zastite-na-lokalnom-nivou-koje-pruzaju-licencirani-pruzaoci-usluga-u-2022.pdf  

 [8] Gender-responsive budgeting refers to a way of planning and spending money that ensures both men and women benefit equally.

[9] SAI (2023), Report on the Audit of Business Expediency – Establishing Gender Responsive Budgeting in the Republic of Serbia: https://www.dri.rs/storage/newaudits/2023-2-SV%20Uspostavljanje%20rodno%20odgovornog%20budzetiranja%20u%20RS.pdf

[10] Biznis  (2023), Will entrepreneurial moms be equated with employed women in 2023: https://biznis.rs/vesti/srbija/da-li-ce-mame-preduzetnice-u-2023-biti-izjednacene-sa-zaposlenim-zenama/

[11] World Economic Forum (2023), Global Gender Gap Report 2023: https://www.weforum.org/publications/global-gender-gap-report-2023/

[12] BFPE (2022), Economic (Non)Power of Women in the Labor Market in the Western Balkans, Democracy for Development: https://en.bfpe.org/analysis-and-publications/economic-non-power-of-women-in-the-labor-market-in-the-western-balkans/

[13] Mom’s rule (2023), Five years of fighting for women, children, youth, and families:  https://www.mamesuzakon.org/pet-godina-borbe-za-zene-decu-mlade-i-porodice/

[14] Femplatz (2023), Report on women's rights and gender equality in Serbia for 2023, p.101: https://femplatz.org/library/reports/2024-03-19_PreneraZena_2023_SR.pdf   

[15] RFE (2023), Protest against femicide in Belgrade: “No more women”: https://www.slobodnaevropa.org/a/protest-protiv-femicida-u-beogradu-nijedna-zenavise/32287071.html

[16] Pravni portal (2023), Article Advancing gender equality at the local level, https://www.pravniportal.com/unapredenje-rodne-ravnopravnosti-na-lokalu/

[17] Statistical Office of the Republic of Serbia (2024), Education: https://www.stat.gov.rs/en-US/oblasti/obrazovanje

[18] Statistical Office of the Republic of Serbia (2024), Education: https://www.stat.gov.rs/en-US/oblasti/obrazovanje

[19] Delegation of the European Union in the Republic of Serbia (2013), Second chance program: https://europa.rs/druga-sansa-za-bolju-buducnost/

[20] Official Gazette of RS No. 76/2023 (2023) Law on Amendments to the Law on Dual Education: https://www.paragraf.rs/izmene_i_dopune/070923-zakon-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-dualnom-obrazovanju.html

[21] Official Gazette of the RS No. 21/2023-44 (2023), Decision Amending the Decision on the Provision of Temporary Protection in the Republic of Serbia to Persons Displaced from Ukraine: https://www.paragraf.rs/propisi/odluka-o-pruzanju-privremene-zastite-raseljenim-licima-koja-dolaze-iz-ukrajine.html

[22] Belgrade Center for Human Rights (2023), Right to asylum in the Republic of Serbia, Report for January -June 2023: https://azil.rs/azil_novi/wp-content/uploads/2023/09/Pravo-na-azil-u-Republici-Srbiji-Izvestaj-za-period-januar-jun-2023.pdf

[23] Protector of Citizens (2023), Regular Annual Report of the Protector of Citizens for 2022: https://www.ombudsman.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=739:the-protector-of-citizens-submitted-the-regular-annual-report-for-2022-to-the-national-assembly&catid=44&Itemid=4

[24]  Government of the Republic of Serbia, Ministry of Labour, Employment, Veterans and Social Affairs (2021), Employment Strategy of the Republic of Serbia 2021-2026, (Official Gazette of the Republic of Serbia, No.18/21 and 36/21 -correction):  http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2021_03/SG_018_2021_003.htm

[25] Commissioner for Human Rights of the Council of Europe (2023), Report following her visit to Serbia from 13 to 17 March: https://rm.coe.int/report-on-serbia-by-dunjamijatovic-commissioner-for-human-rights-of-t/1680ac88cc

[26]KOMS(2022), Youth Guarantees: Experience and Opportunities: https://koms.rs/2022/04/garancije-za-mlade-iskustvo-i-mogucnosti/

[27] KOMS (2023), Alternative Report on the Status and Needs of Youth in the Republic of Serbia for 2023: https://koms.rs/publications/

[28] European Commission (2023) Serbia 2023 Report: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2023-11/SWD_2023_695_Serbia.pdf

[29] Mario Reljanović’s, Peščanik  (2020), My first salary: https://pescanik.net/moja-prva-nadnica/

[30] Government of the Republic of Serbia, Ministry of Labor, Employment, Veterans and Social Affairs (2021) Employment Strategy of the Republic of Serbia 2021-2026: https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2021/08/Strategija_zaposljavanja_u_Republici_Srbiji_2021-2026_engleski.pdf

Adekvatne plate

Godišnja minimalna zarada – minimalna cena rada po času koja se može isplatiti radnicima po zakonu – značajno je porasla poslednjih godina. Nju utvrđuje Socijalno-ekonomski savet.[1] Minimalna zarada se promenila 2023. godine u odnosu na 2022. godinu, a bruto i neto prosečne zarade su značajno porasle.[2] Najveće neto plate bile su u sektorima kao što su IT, naučno istraživanje, proizvodnja nafte i finansijske usluge. Povećanje plata posebno je bilo primetno u regionima poput Beograda, gde su prosečne zarade bile najviše i iznosile 106.746 dinara. Ovo ukazuje na jaču ekonomsku aktivnost i potencijalno veću potražnju za kvalifikovanom radnom snagom u Beogradu nego u regionima sa nižim platama, poput Šumadije i Zapadne Srbije, gde je prosečna zarada iznosila 70.165 dinara.[3]

Vlada Srbije je u septembru 2023. godine podigla minimalnu zaradu sa 230 na 271 dinar po času. Uprkos zalaganju sindikata za veće povećanje kako bi odgovaralo rastu cena minimalne potrošačke korpe, njihovi predlozi su odbijeni, usled stalnih tenzija oko adekvatnosti ovog povećanja u kontekstu rastućih životnih troškova.[4] [5] Žene u Srbiji se i dalje suočavaju sa značajnim platnim jazom: u proseku zarađuju 20% manje od muškaraca, uprkos čak i višem stepenu obrazovanja.[6] stepenu obrazovanja.36 Ovaj disparitet i dalje postoji, iako je zakonska zaštita od nejednakih plata predviđena članom 34. Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Romkinje, žene sa invaliditetom i žene koje žive u ruralnim područjima susreću se sa posebno izraženim ekonomskim izazovima. Romkinje mlađe od 18 godina često rano stupaju u brak, što im ograničava pristup obrazovanju i mogućnostima za zaposlenje.[7] Žene koje žive u ruralnim oblastima, uprkos ogromnom radu koji svakodnevno obavljaju u domaćinstvu, često nemaju vlastitu imovinu ili priliku da se formalno zaposle.[8]

Sigurnost posla

U drugom kvartalu 2024. godine ukupan broj zaposlenih iznosio je 2.367.170. Ukupan rast registrovane zaposlenosti u odnosu na isti kvartal prethodne godine je 0,1%.[9] U istom periodu broj nezaposlenih iznosio je 257.800, dok je broj stanovnika van radne snage bio 2.484.400.[10] Kao pozitivan razvoj ističe se Program dostojanstvenog rada za period 2019-2022. godine [11], koji ima za cilj da odgovori na izazove kao što su visoka nezaposlenost mladih, rodne razlike, neformalna zaposlenost i rizik od siromaštva. Program utvrđuje prioritete kao što su ažuriranje Zakona o radu, poboljšanje rešavanja radnih sporova, jačanje radničkih organizacija, sprovođenje nacionalne strategije zapošljavanja i poboljšanje uslova rada.

Međutim, kako primećuje NSG, zabrinjava nedostatak univerzalnog pravnog okvira koji definiše propise za dostojanstven rad, jer Zakon o radu samo delimično reguliše dostojanstven rad. Prema definiciji Međunarodne organizacije rada (MOR), dostojanstveni rad podrazumeva pravedne plate, sigurnost posla, socijalnu sigurnost, lični rast i jednake mogućnosti.[12]  Agenda za dostojanstven rad MOR-a fokusira se na povećanje stopa zaposlenosti, unapređenje prava radnika, jačanje socijalne sigurnosti i podsticanje socijalnog dijaloga, u kojim oblastima Srbija zaostaje.[13] Nedostatak dostojanstvenog rada u Srbiji evidentan je u zanemarivanju formule 8-8-8 (za sate rada, odmora i slobodne aktivnosti). Prema izveštaju FairWork 2023, situacija je nepovoljnija za atipične oblike zaposlenja[14] U izveštaju se navodi da platforme kao što su Glovo, Wolt, Mr. D i Yandex uglavnom ne obezbeđuju dostojanstven rad i da radnici koji rade preko ovih platformi često zarađuju ispod zarade za pristojan život i suočavaju se sa opasnim radom i nesigurnošću posla.[15] Srpski sindikati i OCD [16] su 2023. godine zagovarali reformu Zakona o radu do 2024. godine u cilju poboljšanja uslova rada i blagostanja radnika. Njihov Radnički proglas je pozvao na bolje regulisanje radnih odnosa, iskorenjivanje siromaštva, pravednu raspodelu bogatstva, dostojanstvo na radu i ukidanje rada nedeljom (osim za osnovne usluge). Takođe su pozvali na povećanje uloga Socijalno-ekonomskog saveta, bolju zaštitu individualnih i kolektivnih radnih prava, pravično kolektivno pregovaranje i poboljšan nadzor nad ostvarivanjem radnih prava putem sudova i inspekcije rada.[17]

Bezbednost i zdravlje na radu

Srbija je 2023. godine postigla značajan napredak u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) ratifikacijom međunarodnih konvencija kao što su usvajanjem novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (ZBZR) i ratifikacijom konvencije MOR br. 187 i br. 167. Takođe, sveobuhvatan novi zakon o BZR uvodi strožije propise, poput obavezne edukacije savetnika za BZR, licenciranje stručnjaka za BZR, kao i mere za bezbedan rad zaposlenih na daljinu. Međutim, Inspektoratu za rad Srbije, sa samo 214 inspektora za preko 400.000 subjekata, potrebni su veći resursi i veći broj osoblja kako bi efikasno sproveo ove nove standarde.[18] U Srbiji, Zakon o radu je posebno važan za zaštitu ranjivih grupa, kao što su radnici mlađi od 18 godina, roditelji i osobe sa invaliditetom ili zdravstvenim problemima. Zakon takođe izričito zabranjuje raskid radnog odnosa zaposlenim ženama tokom trudničkog ili porodiljskog odsustva i naglašava obavezu poslodavaca da uvedu pauze za dojenje (čl. 89–93).[19] i naglašava obavezu poslodavaca da uvedu pauze za dojenje (čl. 89–93).49 Po Zakonu o radu u Srbiji, osoba se smatra punoletnom sa 18 godina, ali je dozvoljeno zapošljavanje lica starijih od 15 godina, pri čemu mlade osobe mlađe od 18 godina ne smeju obavljati opasne poslove. Zakon takođe nalaže da zaposleni kojima je dijagnostikovan zdravstveni problem budu raspoređeni na odgovarajuće radno mesto ili da dobiju otpremninu ako preraspoređivanje nije moguće.

Socijalna i solidarna ekonomija

U 2023. godini, socijalna i solidarna ekonomija (SSE) Srbije doživela je porast zahvaljujući radu zadruga, socijalnih preduzeća i društava za uzajamnu pomoć sa fokusom na održivost. Iako Zakon o socijalnom preduzetništvu predstavlja značajan korak napred, postoje prepreke u vidu spore primene neophodnih propisa. Do kraja godine registrovano je samo 24 socijalna preduzeća od blizu 1000 potencijalnih subjekata što ukazuje na izazove na putu do potpunog razvoja ovog sektora. Ova preduzeća unapređuju ekonomiju i društveno okruženje tako što stvaraju radna mesta, podržavaju marginalizovane grupe i bave se lokalnim potrebama kroz održive prakse. Koalicija za razvoj solidarne ekonomije (CoSED) igra ključnu ulogu u razvoju socijalne ekonomije Srbije, time što je pokretač važnih zakonodavnih inicijativa, uključujući Zakon o socijalnom preduzetništvu. Osim toga, obezbeđuje ključno jačanje kapaciteta kroz obuke i resurse za socijalne preduzetnike, istovremeno uspostavljajući partnerstva sa finansijskim institucijama kako bi osigurala pristup finansiranju kroz socijalne obveznice i programe mikrofinansiranja.

Socijalna i solidarna ekonomija suočava se sa izazovima regulatorne nesigurnosti i ograničenog pristupa finansijama. Da bi se prevazišli ovi izazovi, potrebne su sveobuhvatne politike i inovativna rešenja za finansiranje. Jačanje kapaciteta i podizanje svesti javnosti su od vitalnog značaja za podršku menadžmentu preduzeća i širenju sektora. Uprkos značajnim finansijskim izdvajanjima od 135 miliona dinara za razvojne inicijative SSE, udruženja građana su isključena iz ekonomskih konkursa i suočavaju se sa preprekama prilikom registracije za više privrednih delatnosti. Zainteresovane strane preporučuju prilagođene konkurse, obrazovne programe za zvaničnike i poboljšane politike usmerene na sistematsku podršku rastu socijalnih preduzeća u Srbiji.[21]

Dobra praksa

Projekat WISEs4Youth ima za cilj da unapredi veštine socijalnog preduzetništva među mladim ljudima na Zapadnom Balkanu kroz aktivnosti obuke i mobilnosti. U okviru ove inicijative, grupa mladih potencijalnih socijalnih preduzetnika posetila je preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju u Albaniji, Srbiji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Sloveniji. Partneri na projektu su odabrali ova preduzeća da prikažu uspešne modele socijalnog poslovanja, ističući njihovu raznolikost i pozitivan društveni uticaj.[22] [23] [24]

Ravnoteža između poslovnog i privatnog života

Srbija je, ratifikacijom većine konvencija MOR-a o nedeljnom odmoru i plaćenom odsustvu, pokazala svoju posvećenost međunarodnim standardima rada. Međutim, iz određenih kontekstualnih razloga, Srbija je odlučila da istupi iz nekih konvencija, kao i da neke ne ratifikuje. Zakon o radu[25] ratifikuje. Zakon o radu55 u Srbiji ograničava standardnu radnu nedelju na 40 sati i prekovremeni rad na dodatnih osam sati nedeljno. Ovaj okvir osigurava ravnotežu između poslovnog i privatnog života i uključuje pauze i periode odmora kojima se održava zdravlje i produktivnost zaposlenih. Zakon o radu propisuje minimalni odmor od 12 časova u bilo kom periodu od 24 sata i plaćeni nedeljni odmor od 24 časa, obično nedeljom, iako može biti i drugog dana.

Ove odredbe odražavaju posvećenost Srbije promovisanju zdrave ravnoteže između poslovnog i privatnog života i usklađivanju sa evropskim standardima rada, napominje NSG. Međutim, selektivnom ratifikacijom konvencija Srbija pokazuje svoju nespremnost da se u potpunosti uskladi sa međunarodnim standardima.

Socijalni dijalog

Evropska komisija u svom Izveštaju za Srbiju za 2023. godinu zaključuje da je socijalni dijalog u Srbiji i dalje slab, posebno u pogledu uključivanja socijalnih partnera u kreiranje odgovarajućih politika.[26] Fragmentacija sindikata, poteškoće udruženja poslodavaca pri obraćanju malim i srednjim preduzećima (MSP) i otežano uspostavljanje jedinstvenog pregovaračkog položaja radnika predstavlja jedan od najvećih izazova za socijalni dijalog u Srbiji. Drugi izazov je nedostatak uticaja socijalnog dijaloga na šire ekonomske politike. Na primer, uvođenju mera ekonomske štednje nisu prethodile adekvatne konsultacije sa socijalnim partnerima, a velika neformalna ekonomija sužava domet formalnih mehanizama socijalnog dijaloga, zbog čega su mnogi zaposleni izuzeti iz formalnih pregovora. Implementacija i primena sporazuma bili su nedosledni, a nova pitanja kao što je rad na daljinu istakla su potrebu za adaptivnim okvirima za bavljenje evoluirajućim trendovima na tržištu rada.

Zakon o štrajku u Srbiji, prema mišljenju Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN-a iz 2023. godine, sadrži niz restriktivnih odredbi koje ograničavaju pravo radnika na štrajk. Komitet je pozvao na reviziju kako bi se zakon bolje uskladio sa međunarodnim standardima.[27] Radnici su izrazili svoje nezadovoljstvo u više štrajkova.[28] [29] [30] [31] [32] Savetnica ministra rada je navodno ometala štrajk u kragujevačkom preduzeću Energetika, preteći predstavnicima sindikata da odustanu od štrajka.[33] Neki sindikati su nakon štrajkova postigli sporazume sa vladom, ali su drugi nastavili sporove.[34] [35] [36] [37]

[1] Social and Economic Council of the Republic of Serbia (2024), Minimum wage: http://www.socijalnoekonomskisavet.rs/eng/minimalna%20zarada%20eng.htm

[2] World Economic Forum (2023), Global Gender Gap Report 2023: https://www.weforum.org/publications/global-gender-gap-report-2023/

[3] Statistical Office of the Republic of Serbia (2023) Notification under the number 4.  Average salaries per employed, municipalities and cities:

https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/HtmlL/G20231319.html 

[4] Danas (2023), There is no agreement, the minimum in the future will be as determined by the Government of Serbia - the trade unionists are considering the next steps: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/vlada-srbijesindikalci-minimalac-dogovor/

[5] Ministry of Domestic and Foreign Trade (2023), Purchasing power of the population, consumer basket: https://must.gov.rs/tekst/sr/378/potrosacka-korpa.php

[6] Biznis (2022), Women over 45 have a harder time finding jobs and are more often laid off: https://biznis.rs/preduzetnik/zene-starije-od-45-godina-teze-dolaze-do-posla-i-cesce-dobijaju-otkaz/

[7] Biznis (2022), Women over 45 have a harder time finding jobs and are more often laid off: https://biznis.rs/preduzetnik/zene-starije-od-45-godina-teze-dolaze-do-posla-i-cesce-dobijaju-otkaz/

[8] NALED (2022), More than 90% of women in the countryside own no land whatsoever/ https://naled.rs/en/vest-vise-od-90-zena-na-selu-nema-ni-metar-zemljista-u-svom-vlasnistvu-7195

[9] Statistical Office of the Republic of Serbia (2024) Registered employment in Serbia, (II quartal 2024) https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=15226&a=24&s=2402?s=2402

[10] Statistical Office of the Republic of Serbia (2024) Labour Force Survey (II quartal) https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=15270&a=24&s=2400?s=2400

[11] M. Reljanović, S. Bradaš (2019), Indicators of Decent Work in Serbia – Analysis of the Normative Framework and Practice: https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/15771.pdf  

[12] ILO (1999), Report of the Director-General: Decent Work in Proceedings of the International Labour Conference, 87 Session: https://webapps.ilo.org/public/english/standards/relm/ilc/ilc87/rep-i.htm

[13] Sarita Bradas (2017) Statistics and Decent Work – A Critical Analysis of the Political Interpretation of Labor Statistics:  http://www.centaronline.org/userfiles/files/publikacije/fcd-analiza-statistika-i-dostojanstven-rad.pdf

[14] Fairwork and Public Policy Research Centre (2023), Fairwork Serbia Ratings 2023: https://fair.work/wp-content/uploads/sites/17/2023/09/Fairwork-Serbia-Ratings-2023-EN-FNAL.pdf

[15]   Fairwork and Public Policy Research Centre (2023), Fairwork Serbia Ratings 2023: https://fair.work/wp-content/uploads/sites/17/2023/09/Fairwork-Serbia-Ratings-2023-EN-FNAL.pdf

[16] The Association of Autonomous Vojvodina Trade Unions, Alliance of Autonomous Novi Sad City and Municipal Trade Unions, the United Trade Unions of Serbia “Sloga”, Centre for Dignified Work, Zrenjanin Social Forum, Kragujevac “Nova svetlost” Association, A11– Initiative for Economic and Social Rights, Centre for the Politics of Emancipation, Centre for Democracy Foundation and the Centre for Modern Skills.

[17] Centre for Democracy Foundation  (2023), Commit yourself! - Workers' proclamation 2023:  http://www.centaronline.org/sr/dogadjaj/12951/obavezite-se-radnicki-proglas-2023

[18] MLEVSI (2023), Report on the Work of the Labour Inspectorate: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/ostalo/izvestaji-o-radu/planinspekcijskog-nadzora

[19]  HRLAB (2022), Special protection of motherhood: https://www.hrlab.rs/hr-blog/novosti/posebna-zastita-materinstva

[20] ASTRA (2023), Safe Work – A Mobile Application for the Prevention of Labor Exploitation: https://astra.rs/en/labour-exploitation/

[21] KoRSE (2023) Round table on social entrepreneurship held in Novi Sad: https://solidarnaekonomija.rs/okrugli-sto-o-socijalnompreduzetnistvu-odrzan-u-novom-sadu/

[22] IDC (2024), WB Social Economy All stars compound: https://idcserbia.org/en/publikacije/western-balkans-social-economy-all-stars-compound-wises4youth/

[23] IDC (2024), Sustainability Roadmap: https://idcserbia.org/en/publikacije/sustainability-roadmap-of-social-enterprises-wises4youth/-economy-all-stars-compound-wises4youth/

[24] IDC (2024), Toolkit for social entrepreneurs: https://idcserbia.org/en/publikacije/wises4youth-toolkit-for-social-entrepreneurs/

[25] Official Gazette of the Republic of Serbia (2018) Labour Act: https://www.paragraf.rs/propisi/employment-act-republic-serbiahtml

[26] European Commission (2023), Serbia 2023 Report: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2023-11/SWD_2023_695_Serbia.pdf

[27] United Nations Committee on Social, Economic and Cultural Rights (2022), Concluding observations on the third periodic report of Serbia: https://digitallibrary.un.org/record/3969915?ln=en&v=pdf

[28] RFE (2023), Serbia Bor Mine Protests Working Conditions Wages: https://www.rferl.org/a/serbia-bor-mine-protests-working-conditions-wages/32221562.html

[29] Euronews Serbia (2023), After the tragedy at the school in Vračar, several educational unions announced a work stoppage for tomorrow: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/86384/nakon-tragedije-u-skoli-na-vracaru-viseprosvetnih-sindikata-za-sutra-najavilo-obustavu-rada/vest

[30] Blic (2023), Salaries in education are one of the key questions of the fall: The budget foresees an increase, and how much do teachers earn now?: https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/povecanje-plata-u-prosveti-2023/tmrbm91

[31] N1 (2023), The union of employees in social protection again announces a protest and warning strike: https://n1info.rs/biznis/sindikat-zaposlenih-u-socijalnoj-zastiti-opet-najavljuje-protest-i-strajk-upozorenja/

[32] N1 (2023), Agreement between the Post Office and the Trade Union "Radnik": Payment of the salary difference for October on December 15: https://n1info.rs/biznis/dogovor-poste-i-sindikata-radnik-isplata-razlike-plate-za-oktobar-15-decembra/

[33] Puls Šumadije (2023), Savetnica ministra preti sindikalcima Energetike Kragujevac da odustanu od štrajka: https://pulssumadije.com/savetnica-ministra-preti-sindikalcima-energetike-kragujevac-da-odustanu-od-strajka/

[34] USPRS (2023), Protest by educators, submitted requests to the Government of Serbia https://www.usprv.org.rs/2023/09/

[35] NSPRS (2023), Today is a warning strike in schools:  https://nsprs.org/2023/11/13/danas-je-strajk-upozorenja-u-skolama/

[36] Confederation of Autonomous Trade Unions of Serbia (2023), The Government of Serbia and the health unions have reached an agreement: https://sindikat.rs/2023/11/23/vlada-srbije-i-zdravstveni-sindikati-postigli-sporazum/

[37] Euronews (2023), Ministry of Defense: Representatives of the Military Union present malicious and political accusations: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/94767/ministarstvo-odbrane-predstavnici-vojnogsindikata-iznose-zlonamerne-i-politikanske-optuzbe/vest

Stambena pitanja

Stambena kriza u Srbiji je 2023. godine otkrila duboko ukorenjene probleme, kao što je nedostatak pristupačnih stanova, loše urbanističko planiranje i rasprostranjena neformalna naselja. Ekonomski pritisci i slab pravni okvir dodatno pogoršavaju situaciju, što potvrđuju značajne društvene nejednakosti: polovina stanovništva živi u neuslovnim stanovima, čime je ugroženo njihovo pravo na adekvatno stanovanje.[1] Zakon o socijalnoj zaštiti pruža opštu podršku pojedincima i porodicama u potrebi, ali se ne bavi posebno beskućništvom ili stambenim potrebama ugroženih grupa. Beskućništvo u Srbiji je retko u fokusu javnosti, a samo nekoliko organizacija i udruženja civilnog društva se aktivno bavi ovim pitanjem osnivanjem prihvatilišta, dnevnih centara i mobilnih usluga za osnovne potrepštine.

Tačan broj beskućnika u Srbiji je teško utvrditi zbog nestandardizovane metodologije prikupljanja podataka. Zvanični podaci govore o 445 primarnih beskućnika i 17.800 sekundarnih beskućnika.[2] Crveni krst i druge organizacije procenjuju da u Srbiji živi između 5.000 i 15.000 beskućnika, ali ove cifre nisu definitivne jer postoje problemi sa registracijom i neadekvatnim definicijama. Zakon o prebivalištu i boravištu građana u Srbiji predstavlja značajnu prepreku za osobe u situaciji beskućništva, uskraćujući im pristup osnovnim pravima i socijalnoj pomoći. Istovremeno, nedovoljna zaštita od deložacije dovodi do toga da mnoge osobe završe na ulici bez ikakve podrške. Nacrt strategije socijalne zaštite za period 2019-2025. godine ima značajne nedostatke, usled neadekvatnog mapiranja problema i neefikasnih mera za rešavanje ekstremnog siromaštva i gladi.[3] Neusvajanje ove strategije do kraja 2023. godine dodatno usporava napredak.

Iskorenjivanje siromaštva

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), stopa rizika od siromaštva u Srbiji smanjila se na 20% u 2022. godini, što predstavlja smanjenje od 1,2 % u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, stopa rizika od socijalne isključenosti i dalje je visoka i iznosi 28,1%, što je smanjenje od samo 0,3 % u odnosu na prethodnu godinu. Kako navodi NSG, iako ovi podaci ukazuju na poboljšanja, mnogi ljudi i dalje žive sa niskim prihodima i socijalnom isključenošću. Kategorije koje Republički zavod za statistiku koristi za merenje siromaštva su proizvoljno postavljene i često zanemaruju specifične potrebe marginalizovanih grupa, što dovodi do potcenjivanja stvarnog obima siromaštva.

Sredstva koja se izdvajaju za finansiranje aktivnih politika tržišta rada iz budžeta u Srbiji iznose svega 0,1% BDP-a u 2023. godini. Kao rezultat toga, u 2022. godini, samo 23,5% registrovanih nezaposlenih je imalo koristi od ovih politika, a manje od 5% je koristilo subvencionisane mere obuke, zapošljavanja i prekvalifikacije. Shodno tome, mnogi zaposleni ili tražioci posla odlučuju da emigriraju, a broj radno sposobnog stanovništva se značajno smanjio u 2022. godini.[4]

Rat u Ukrajini je dodatno pogoršao ionako visoku stopu siromaštva u Srbiji, posebno pogađajući ugrožene porodice i decu, usled povećanja cena hrane i energije, navodi se u izveštaju UNICEF-a Srbija i Saveza ekonomista Srbije. Visoka stopa nejednakosti prihoda (Srbija je među prvih 10 zemalja u Evropi) merena Ginijevim koeficijentom od 33,3 u 2021. godini pokazuje da je veliki deo društva izložen riziku od siromaštva. Najbogatijih 20% stanovništva zarađuje šest puta više u odnosu na 20% najsiromašnijih. Deca u Srbiji češće žive u siromaštvu nego bilo koja druga starosna grupa.[5] Stopa inflacije u 2022. godini iznosila je 11,9%, uglavnom zbog rasta cena hrane i energije, što je ozbiljno uticalo na domaćinstva sa niskim prihodima koja većinu svog prihoda troše na ove osnovne potrepštine. Troškovi života u Srbiji rastu brže od prihoda, što praktično poništava nedavna povećanja plata, pokazala je procena UNICEF-a. Iako je prosečna plata nominalno porasla za 14,6% od jula 2022. do jula 2023. godine, realno povećanje je samo 1,9% zbog inflacije.[6]

Pristup zdravstvenoj zaštiti

Postoji značajna zabrinutost u vezi sa zdravstvenim sistemom Srbije, što postavlja hitna pitanja o njegovim standardima. Sistem je rangiran na 59. mestu od 195 zemalja na Globalnom indeksu zdravstvene sigurnosti za 2021. godinu. Posebno zabrinjavajuće je to što je od 44 evropske zemlje Srbija bila na 33. mestu. Zdravstvene usluge u Srbiji su neravnomerno raspoređene, pri čemu su stanovnici ruralnih područja u posebno nepovoljnom položaju. Siromaštvo i ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, posebno u opštinskim ambulantama, predstavljaju značajan problem. Situacija se dodatno pogoršala zbog drastičnog pada broja zdravstvenih radnika, uzrokovanog zabranom zapošljavanja u javnom sektoru, posebno tokom pandemije COVID-19. Odlazak kvalifikovanog medicinskog osoblja u inostranstvo dodatno opterećuje preostali kadar. [7]

Projekat Srbija na dohvat ruke – Digitalna transformacija za razvoj sastoji se od različitih stubova, između ostalog i u oblasti zdravstva. Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, koji je na snazi od 4. novembra 2023. godine, reguliše upravljanje zdravstvenom dokumentacijom kako bi se osigurala tačnost i poverljivost podataka pacijenata. Zakonom je uveden e-karton, koji lekarima opšte prakse i pacijentima omogućava pojednostavljen pristup sveobuhvatnoj istoriji lečenja, receptima i rezultatima laboratorijskih ispitivanja i, što je još važnije, zdravstvenu zaštitu čini efikasnijom i dostupnijom.[8] Tokom prošle godine i dalje su postojali problemi sa pravnim okvirom Srbije za transplantaciju organa. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pozvala je ministarku zdravlja Danicu Grujičić da izmeni zakone kako bi se omogućilo presađivanje organa i tkiva od preminulih donora. Ove izmene i dopune su izrađene, ali još uvek nisu podnete Narodnoj skupštini na razmatranje.[9] 

[1] As the NGOs CK13 Youth Centre, A11 – Initiative for Economic and Social Rights, ADRA Serbia, Lice ulice, KlikAktiv – Centre for the Development of Social Policies and PIN – Psychosocial Innovation Network emphasised in their appeal in November 2022.

[2] Primary homelessness refers to people living on the streets or in places not meant for human habitation, while secondary homelessness includes those staying in temporary, unstable accommodations such as shelters or with friends and family.

[3] Centre for Democracy Foundation (2019), Analysis of the draft social protection strategy for the period 2019 to 2025: http://www.centaronline.org/userfiles/files/publikacije/FCD-Analiza-Nacrta-Strategije-socijalne-zastite-Ivan-Sekulovic.pdf

[4] European Commission (2023) Serbia 2023 Report: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2023-11/SWD_2023_695_Serbia.pdf

[5] UNICEF (2023), UNICEF calls for increasing the coverage and adequacy of financial assistance programmes, including child allowance: https://www.unicef.org/serbia/en/press-releases/unicef-calls-increasing-coverage-and-adequacy-financial-assistance-programmes

[6] Statistical Office of the Republic of Serbia (2023), Average salaries and wages per employee: https://www.stat.gov.rs/en-US/vesti/statisticalrelease/?p=13804&a=24&s=2403?s=2403

[7] K. Petovar (2020) Ban on Employment in the Public Sector – Consequences in the Health Care Sector for Citizens' Protection:  http://www.centaronline.org/userfiles/files/publikacije/fcd-ksenija-petovar-zabrana-zaposljavanja-u-javnom-sektoru-posledice-u-sektoru-zdravstvena-zastita-gradjana.pdf

[8] NALED (2023), eHealth Record is coming – the Law on Health Documentation adopted: https://naled.rs/en/vest-stize-ekarton-usvojen-zakon-o-zdravstvenoj-dokumentaciji-8433

[9] Equality Commissioner (2023), Initiative for amendments to the Law on Transplantation of Human Organs and the Law on Human Cells and Tissues submitted: https://ravnopravnost.gov.rs/en/initiative-for-amendments-to-the-law-on-transplantation-of-human-organs-and-the-law-on-human-cells-and-tissues-submitted/

CIVICUS Monitor klasifikuje građanski prostor u Srbiji kao „opstruisan“, što se nije promenilo od 2019. godine.[1] Ova klasifikacija ukazuje na to da vlasti ograničavaju građanski prostor u Srbiji kroz nadzor, uznemiravanje i javne izjave protiv civilnog društva. Na mirnim okupljanjima često se vidi preterana upotreba sile od strane policije, dok novinari rizikuju da budu napadnuti i optuženi za klevetu, što dovodi do autocenzure uprkos izvesnoj nezavisnosti medija.

Omogućavanje prostora za organizacije civilnog društva

U svom Izveštaju za Srbiju za 2023. godinu, Evropska komisija je istakla potrebu za unapređenjem saradnje između vlade i civilnog društva, kao i za većom transparentnošću finansiranja organizacija civilnog društva (OCD).[2] Uprkos implementaciji Strategije za period 2022-2030. za podršku OCD, napredak je i dalje ograničen, a verbalni napadi na ove organizacije se nastavljaju – između ostalih i od strane visokih zvaničnika –. Iako se nivo konsultacija sa civilnim društvom povećao, Komisija je uputila kritiku Srbiji što nije objavila rezultate nove strategije i što nije dala dovoljno vremena za učešće javnosti u izradi nacrta zakona.

Organizacije civilnog društva i aktivisti u Srbiji, uglavnom zagovornici poštovanja ljudskih prava i tolerancije i kritičari vladajuće strukture, pretrpeli su nekoliko ozbiljnih napada. Ove napade često počine desničarske grupe ili pojedinci bliski vlasti. Vandalizam, pretnje i antisemitske[3]  i preteće poruke[4] protiv organizacija kao što su Prajd Info centar i Inicijativa mladih za ljudska prava postali su uobičajeni načini zastrašivanja, a sve to ugrožava temeljne demokratske vrednosti ograničavanjem uloge civilnog društva u promovisanju transparentnosti i ljudskih prava.[5] [6]

Građanske inicijative i BIRN otkrili su skandal u vezi sa proneverom 5 miliona evra iz javnih sredstava namenjenih medijima, civilnom društvu i omladinskim projektima. Njihova istraga je utvrdila da su sredstva preusmerena na privatne račune preko lažnih organizacija i prijava, čime su otkriveni značajni nedostaci u pravnom okviru i procesima izdvajanja sredstava.[7] [8] Srbija se suočila sa značajnim građanskim nemirima i protestima tokom izveštajnog perioda, uključujući velike demonstracije „Srbija protiv nasilja“ nakon masovnih pucnjava u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar i naseljima Dubona i Malo Orašje. Vlada je pokušala da umanji značaj ovih demonstracija, dok je vladajuća Srpska napredna stranka držala kontraproteste.[9] [10] [11] Grupe civilnog društva su takođe organizovale proteste zbog korupcije, degradacije životne sredine i prava radnika, usred sve češćih desničarskih napada i uznemiravanja aktivista.[12] [13] [14]

Uključivanje OCD u građanski dijalog

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NCEU), forum za javnu debatu, nastavlja da igra ključnu ulogu u procesu pridruživanja Srbije EU. NCEU broji više od 850 organizacija članica (uključujući OCD) koje se zalažu za reforme u cilju usklađivanja Srbije sa standardima EU. Dobio je priznanje i od Evropske komisije i od Vlade Srbije.[15] UN Komitet za ljudska prava je istakao zabrinutost da bi Zakon o javnom okupljanju mogao da ugrozi pravo na slobodu okupljanja i preporučio reviziju kako bi se osigurala usklađenost sa Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (ICCPR). Međutim, Vlada Srbije, u svom četvrtom periodičnom izveštaju o primeni ICCPR-a, nije odgovorila na ovaj poziv na reviziju, niti na dodatna pitanja UN Komiteta za ljudska prava, što je izazvalo zabrinutost o potencijalnom kršenju prava.[16]

[1] CIVICUS (2023), Serbia: https://monitor.civicus.org/country/serbia/

[2] European Commission (2023), Serbia 2023 Report: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2023-11/SWD_2023_695_Serbia.pdf

[3] YIHR  (2023), YIHR Offices Attacked on Sunday: https://yihr.rs/en/napadnute-prostorije-inicijative-mladih-za-ljudska-prava/

[4] Blic (2023), Kukasti krst na tablama Građanskog pokreta “Bravo” u Novom Sadu: https://n1info.rs/vesti/kukasti-krst-na-tablama-gradjanskog-pokreta-bravo-u-novom-sadu/

[5] European Commission (2023), Serbia 2023 Report: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2023-11/SWD_2023_695_Serbia.pdf

[6] Danas (2023), Youth student action targeted with posters with Ustasha symbols in Novi Sad: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/plakatima-sa-ustaskim-oznakama-u-novom-sadu-targetirana-omladinsko-studentska-akcija/

[7] BIRN (2023), Fake payments, fictitious lectures: How millions of euros for the vulnerable ended up in other people's pockets: https://birn.rs/milioni-evra-izvuceni-na-javnim-konkursima-za-mlade-i-decu/

[8] Civic Initiatives (2023), Civic initiatives and BIRN reveal: Millions of abuses at competitions. Ministries of Family Care and Demography:https://www.gradjanske.org/konferencija-za-medije-milionske-zloupotrebe-na-konkursima-ministarstva-za-brigu-o-porodici-i-demografiju/

[9] Deutsche Welle (2023), The most massive protests in the recent history of Serbia: https://www.dw.com/sr/najmasovniji-protesti-u-novijoj-istoriji-srbije/a-65683865

[10] Nocars (2023), Vučić: Precisely counted, there were 9,000 people at the protest: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-precizno-izbrojano-na-protestu-bilo-9-000-ljudi/

[11] Kudrevičius and others v. Lithuania [GC], ECtHR, App. no. 37553/05 (2015), para. 91 and Djavit An v. Turkey, ECtHR, App. no. 20652/92 (2003), para. 56: https://hudoc.echr.coe.int/eng#%7B%22itemid%22:[%22001-158200%22]%7D

[12] N1 (2023), Citizens' protest in Pancevo due to the ammonia spill and polluted air: https://n1info.rs/vesti/protest-gradjana-u-pancevu-zbog-izlivanja-amonijaka-i-zagadjenog-vazduha/

[13] RFE (2023), The anti-fascist cafe "Crni ovan" in Novi Sad was attacked again: https://www.slobodnaevropa.org/a/crni-ovan-napad-kafic-novisad/32639549.html

[14] Novars (2023), Vučić violated the Criminal Code by revealing information about Professor Jovanović: Threatened sentence of one to three years in prison: https://nova.rs/vesti/politika/vucicprekrsio-krivicni-zakonik-odavanjem-podataka-o-profesoru-jovanovicu-zaprecena-kazna-odjedne-do-tri-godine-zatvora/

[15] National Convent on the European Union (2024): ”About the Convention”: https://eukonvent.org/o-nama/o-konventu/ 

[16] European Commission (2023), Serbia 2023 Report: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2023-11/SWD_2023_695_Serbia.pdf

Dostojanstveni poslovi u zelenoj tranziciji

Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika u EU (CBAM) uvodi porez na uvoz proizvoda na osnovu njihove emisije ugljenika, što predstavlja priliku za Srbiju, ističe NSG.[1] Ulaganjem u dekarbonizaciju i precizno izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte, srpske industrije mogu da izbegnu ove poreze, da ostanu konkurentne na tržištu EU i da podstaknu rast uz unapređenje klimatskih politika Srbije.[2] Zakon o klimatskim promenama Republike Srbije doveo je do određenog napretka objavljivanjem Pravilnika o sistemu merenja, izveštavanja i verifikacije (MRV) za emisije gasova sa efektom staklene bašte u decembru 2023. godine. Zbog manjkavosti u zakonu, sistem nije bio u potpunosti funkcionalan do kraja 2023. godine, iako je Ministarstvo zaštite životne sredine počelo da vrši obuke kompanija za novi elektronski e-GHG sistem za praćenje i upravljanje emisijama gasova sa efektom staklene bašte.[3]Međutim, Zakon o klimatskim promenama je samo delimično usklađen sa EU sistemom trgovine emisijama (ETS), zbog čega proizvođačima električne energije u Srbiji neće biti odobrene besplatne dozvole za emisije CO2 za period 2021–2030. godine i Srbija neće imati pristup Fondu za modernizaciju. Ovo će opteretiti industriju, jer će zahtevati prelazni period i odstupanje od transponovanja ciljnog zakonodavstva koje reguliše ETS oblast u EU. CBAM zahteva od uvoznika da izveštavaju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte: prelazni period je počeo 1. oktobra 2023. godine, a potpuna primena se očekuje 2026. godine. Privredna komora Srbije je 2023. godine organizovala obuke po sektorima kako bi pomogla kompanijama da se pripreme.

Srbiji trenutno nedostaje sistem određivanja cena ugljenika kao što je ETS u EU, ali ga mora uspostaviti do 2030. godine kako bi ispunila svoje obaveze iz Energetske zajednice i kvalifikovala se za izuzeće od CBAM-a. Ovo naglašava potrebu za brzim delovanjem Srbije kako bi izbegla kazne i ostala konkurentna na tržištu EU.[4]

Pristup energiji i energetsko siromaštvo

Srbija je postigla značajan napredak u oblasti energetike i klimatskih promena u decembru 2023. godine usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INECP) i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Ovi dokumenti utvrđuju ciljeve i mere za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.[5] Iste godine, Srbija je izmenila Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, tako što je olakšala proceduru za aukcije za dobavljače obnovljive energije čime se podstiče proizvodnja čiste energije i obezbeđuje sigurnost sistema.[6] Kako bi smanjila emisije gasova sa efektom staklne bašte za 33,3% u odnosu na nivoe iz 1990. godine, Srbija je 2022. godine ažurirala svoj Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC), ali bez javnih konsultacija. Takođe je podnela svoj 2. dvogodišnji ažurirani izveštaj i 3. nacionalno saopštenje UNFCCC-u, ali se Zakon o klimatskim promenama ne bavi NDC ili obavezama izveštavanja o istom.[7]

Vlada Srbije je u junu 2023. godine usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja za period 2023-2030. godine sa ciljem smanjenja nivoa emisija i povećanja energetske efikasnosti.[8] Strategija ima za cilj ispunjavanje međunarodnih obaveza u oblasti borbe protiv klimatskih promena i naglašava zastoje i nedostatke u Zakonu o klimatskim promenama, kao što je delimična transpozicija ETS-a EU i nepostojanje pristupa Fondu za modernizaciju, što će predstavljati izazov za industriju i zahtevati prilagođavanja.[9] [10] U decembru 2023. godine, vlada je usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030, u kome se utvrđuju mere za ublažavanje uticaja klimatskih promena na ključne sektore i navodi akcioni plan za period 2024–2026.[11] U Izveštaju Evropske komisije za Srbiju za 2023. godinu ovo je prepoznato kao pozitivan korak, uz napomenu da je, iako je implementacija još u ranoj fazi, Ministarstvo zaštite životne sredine postiglo napredak usvajanjem osam od 12 neophodnih podzakonskih akata.[12]

[1] Chamber of Commerce and Industry of Serbia (2023), CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism: Key issues and guidelines: https://api.pks.rs/storage/assets/Brosura%20CBAM2.PDF

[2] Belgrade Open School (BOS), 2023, CBAM - Carbon tax; Whoever does not pay on the bridge will pay on the bridge, pp. 30–31: https://zazivotnusredinu.bos.rs/rs/publikacije-bos/94/165/cbam---porez-na-ugljenik_-ko-ne-plati-na-mostu-platice-na-cupriji.html

[3]Ministry of Environmental Protection (2023),The Ministry invites plant operators to training for the use of the e-GHG platform – the information system for ETS plants:  https://www.ekologija.gov.rs/saopstenja/najave/ministarstvo-poziva-operatere-postrojenja-na-obuku-za-koriscenje-e-ghg-platforme-informacionog-sistema-za-ets-postrojenja

[4] Belgrade Open School (2023), If you don’t pay at the bridge, you’ll pay at the crossing p.27: https://downloads.bos.rs/publikacije/CBAM.pdf

[5] Ministry of Mining and Energy (2023), Integrated National Energy and Climate Plan of the Republic of Serbia for the period 2030 with the projections up to 2050: https://www.ekologija.gov.rs/sites/default/files/2023-11/low_carbon_development_strategy_of_the_republic_of_serbia_for_the_period_2023-_2030_with_projections_until_2050.pdf11/low_carbon_development_strategy_of_the_republic_of_serbia_for_the_period_2023-_2030_with_projections_until_2050.pdf

[6] CEE Energy News (2023) , Serbian parliament adopts amended RES framework: https://ceenergynews.com/renewables/serbian-parliament-adopts-amended-res-framework/

[7] Koalicija27 (2023), A Green Agenda with no Agenda: Shadow Report on Chapter 27: https://www.koalicija27.org/en/shadow-reports/

[8] Ministry of Mining and Energy  (2023), The Government of the Republic of Serbia adopted the Low Carbon Development Strategy until 2030: https://www.ekologija.gov.rs/saopstenja/vesti/vlada-republike-srbije-usvojila-strategiju-niskougljenicnog-razvoja-do-2030-godine

[9] Balkan Green Energy News  (2023), Serbia adopts Low Carbon Development Strategy: https://balkangreenenergynews.com/serbia-adopts-low-carbon-development-strategy/

[10] Serbian Government (2019), The negotiating position of the Republic of Serbia for the Intergovernmental Conference on the Accession of the Republic of Serbia to the European Union for the Chapter: https://www.mei.gov.rs/srl/dokumenta/eu-dokumenta/pristupni-pregovori-sa-eu/pregovaracke-pozicije/pregovaracke-pozicije-za-poglavlje-27/

[11] Ministry of Environmental Protection  (2023), The Adaptation Program to Changed Climate Conditions with an Action Plan was adopted: https://www.ekologija.gov.rs/saopstenja/vesti/usvojen-program-prilagodjavanja-na-izmenjene-klimatske-uslove-sa-akcionim-planom

[12] The list of by-laws necessary for the implementation of the Climate Change Act is available on the website of the Ministry of Environmental Protection https://www.ekologija.gov.rs/lat/dokumenta/klimatske-promene/uredbe-i-pravilnici