Ulaganje u sistem socijalne zaštite

Sistem socijalne zaštite u Srbiji postepeno i kontinuirano napreduje, izveštava NSG, ali se i dalje suočava sa izazovima. Implementacija Zakona o socijalnoj karti koja je započela 2022. i dalje je predmet kritika.[1] Zakon uvodi centralizovanu elektronsku evidenciju namenjenu postizanju veće jednakosti pri raspodeli socijalne pomoći, kao i borbi protiv prevara. Do septembra 2023. sistem su uveli skoro svi Centri za socijalni rad. Međutim, pojavili su se ozbiljni problemi sa njegovom primenom. Oko 44.000 osoba je izgubilo pravo na finansijsku pomoć do marta 2024.[2] U septembru 2022, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 je osporila legalnost Zakona zbog kršenja međunarodnih principa i principa Saveta Evrope o minimizaciji podataka i transparentnosti, s obzirom da se koristi obiman registar podataka o ličnosti i automatski algoritam za utvrđivanje podobnosti. U julu 2023, 48 poslanika je zatražilo od Ustavnog suda da ispita da li je zakon u skladu sa Ustavom Srbije, međunarodnim konvencijama i ugovorima Evropske unije. Sud još uvek nije doneo konačnu odluku[3] Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 se požalila i Inspekcijskom odboru Svetske banke, ističući negativne posledice ovog sistema po ranjive grupe kao što su Romi koji se suočavaju sa nesrazmernim stopama isključenosti i kojima se uskraćuje pomoć.[4] Inspekcijski odbor je u avgustu 2024. ocenio da su pogrešna klasifikacija i netačno obračunavanje podataka o prihodima u registru doveli do gubitka ili značajnog smanjenja pomoći za oko 44.000 korisnika, od kojih mnogi pripadaju marginalizovanim grupama.[5] Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (MRZBS) nije uvelo korektivne mere, niti je povećalo transparentnost registra, izveštava NSG. 

Još jedan dugotrajan problem je Strategija deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici za period 2022-2026, čiji je cilj da omogući život u zajednici deci smeštenoj u institucije i osobama sa invaliditetom. Strategija predviđa postepeno zatvaranje ustanova za smeštaj, razvoj alternativa zasnovanih na porodici i zajednici i obezbeđivanje stabilnog finansiranja lokalnih alternativa. Ali znatno kašnjenje je u velikoj meri omelo njen potencijalni učinak. U svom Izveštaju o Srbiji za 2024., Evropska komisija je kritikovala činjenicu da do kraja 2024. nije usvojen Akcioni plan 2023-2024.[6] Samo mali broj pilot projekata za usluge u zajednici je postao operativan, a postoje i velike razlike među regijama, navode organizacije civilnog društva. U januaru 2025. vlada je usvojila novu Strategiju za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom za period 2025-2030, koja uključuje Akcioni plan za period 2025-2027. i navodi alternative zasnovane na zajednici i deinstitucionalizaciju. NSG pozitivno ocenjuje ovu obnovljenu političku volju, ali i dalje izražava skepsu u pogledu realizacije Strategije deinstitucionalizacije 2022-2026.

Teritorijalna pokrivenost i pristup korisnika uslugama socijalne zaštite su se postepeno poboljšali tokom 2024. i 2025[7] Broj ovlašćenih pružalaca usluga socijalne zaštite uvećao se sa 313 u 2022. godini na 342 krajem 2024. Stopa aktivnosti ovih pružalaca je takođe narasla za 2,9 procentualna poena, do 86,3% u istom periodu. Ovi pružaoci su pritom pokrivali 97,2% od ukupno 145 opština u Srbiji, što predstavlja rast od 3,4 procentualna poena u odnosu na 2022. Sličan rast je primećen i kod ovlašćenih pružalaca kućne nege, čiji je broj uvećan sa 135, 2022. godine, do 147 krajem 2024, pri čemu je pokriveno 89,7% opština, tj. za 5,8 procentualnih poena više nego 2022. Stopa aktivnosti je međutim blago opala – za 0,8 procentualnih poena u poređenju sa 2022. Dok je broj licenciranih pružalaca lične nege znatno uvećan, sa 21 na 26, i dalje je vrlo nizak, što se vidi po teritorijalnoj pokrivenosti od samo 22,1% srpskih opština. Broj ovlašćenih pružalaca dnevne nege za decu i mlade u sukobu sa zakonom, porodicom, školom ili zajednicom je i dalje ekstremno nizak, tj. samo 4, u poređenju sa 3 koja su postojala 2022, i koji pokrivaju isti broj opština. NSG podvlači da je rast cifara rezultat partnerstva među lokalnim centrima za socijalni rad i regionalnim nevladinim organizacijama.

Broj licenciranih prihvatilišta koja pružaju privremeni smeštaj i mesto upućivanja žrtava nasilja u porodici i trgovine ljudima, dostigao je 18, u poređenju sa 16 u 2022. godini, a ona pokrivaju 12 opština, u odnosu na 10 u 2022. Žene predstavljaju skoro dve trećine odraslih osoba korisnika ovih usluga jer su u većoj meri izložene nasilju u porodici i beskućništvu. Usluge privremene nege za decu i odrasle sa invaliditetom izmerene su kao 256 sati usluga za 359 korisnika, u odnosu na 9.873 sata za 318 korisnika 2022.

Rodna ravnopravnost

Izveštaj o globalnom rodnom jazu Svetskog ekonomskog foruma za 2024. godinu postavlja Srbiju na 26. mesto od ukupno 146 zemalja, što predstavlja uspon sa 38. mesta koje je zauzimala 2023.[8] Srbija je 25. po redu po političkom osnaživanju koje meri učešće žena u političkom životu. Što se tiče indeksa ekonomskog učešća i prilika, Srbija se 2024. popela sa 69. na 63. mesto, ali NSG naglašava da to ne odražava stvarnost mnogih žena u Srbiji. Žene se suočavaju sa većim preprekama u pristupanju i ponovnom uključivanju na tržište rada nego muškarci, prema podacima iz izveštaja OCD-a Demokratija za razvoj.[9] Glavni uzroci nezaposlenosti žena u Srbiji prema ovom izveštaju su diskriminacija, obrazovanje, rodno neosetljive politike, jaz između obrazovanja i potražnje na tržištu rada i poteškoće pri balansiranju poslovnog i privatnog života.

Procenat žena preduzetnica i samozaposlenih žena je uvećan sa 28,1% na 31,2%, a zakonske izmene su dovele do određenih pomaka napred.[10] Od avgusta 2023. samozaposlene žene imaju pravo na do dve godine roditeljskog odsustva, premda samo kod trećeg i svakog sledećeg deteta. Njihovi zaposleni muževi sada takođe imaju pravo na plaćeno roditeljsko odsustvo i posebno roditeljsko odsustvo (produžetak odsustva zbog izvanrednih okolnosti kao što su zdravlje deteta). Međutim, samozaposlene žene, žene poljoprivrednice i žene sa fleksibilnim ugovorima su i dalje u nepovoljnom položaju u odnosu na tradicionalno zaposlene žene. Kada su na odsustvu primaju niže naknade, njihov staž se ne uzima u obzir i nemaju pravo na porodiljsko odsustvo.[11] Potrebno je više zakonskih izmena da bi se unapredila njihova socijalna prava, što uključuje odredbe Zakona o radu o porodiljskom odsustvu i periodu nege deteta.[12]

Uopšteno, i bez obzira na izričitu zakonsku zabranu, plate žena su prosečno 20% niže od plata muškaraca. Ova neravnopravnost još teže pogađa žene iz manjinskih grupa. Sklapanje brakova maloletnica je još uvek često kod Roma. Polovina romskih devojaka mlađih od 18 godina je već udata, a ponekad se čak radi i o devojčicama mlađim od 14 godina, što ugrožava njihove šanse za obrazovanje i ekonomsku nezavisnost.[13][14] Žene na selima često nisu formalno zaposlene, bez obzira na to što rade po celi dan i staraju se o domaćinstvima, dok njih 90% nisu vlasnice zemlje koju obrađuju.[15]

Posebno zabrinjavaju nedostatak aktivnosti Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i privremena obustava primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti od strane Ustavnog suda. Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je uspostavljeno u novembru 2022. da bi koordinisalo rad javne administracije i drugih institucija u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti i statusa.[16] Međutim, njegov poslednji izveštaj je objavljen još 2021, a 2024. nisu objavljene nove aktivnosti na njihovoj veb stranici.[17] U junu 2024. Ustavni sud je obustavio primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti u vidu privremene mere, dok se ne donese konačna odluka o njegovoj ustavnosti. Povodom toga srpski eksperti su izrazili ozbiljnu zabrinutost za nepristrasnost Ustavnog suda i njegovo razumevanje rodne ravnopravnosti i poštovanja međunarodnih obaveza Srbije na polju rodne ravnopravnosti.[18]

Ujedinjene nacije, u okviru svog četvrtog periodičnog izveštaja, kao i Savet Evrope, izvršili su pritisak na Srbiju da unapredi rodnu ravnopravnost.[19] Njihovi izveštaji osuđuju mizogine i diskriminatorne izjave političara i religioznih vođa koje se dodatno propagiraju u tabloidima. Takođe su izrazili zabrinutost zbog nedostatka pravovremene i efikasne zaštite od femicida.

Femicidi su i dalje veliki problem u Srbiji. Nevladina organizacija Femplatz i Autonomni ženski centar navode da je počinjeno skoro 30 femicida godišnje u periodu od 2019. do 2023.[20] U 2024. godini cifra se spustila na 17. Mnoge organizacije civilnog društva koje izveštavaju o femicidima pozivaju se na vesti u medijima, jer je to jedini javno dostupan izvor informacija, ističe NSG. Međutim, informacije nisu potpune jer su mahom usmerene na nasilje u porodici i zanemaruju nasilje nad ženama i femicide izvan porodičnog konteksta.[21] Telo nadležno za praćenje femicida još uvek nije uspostavljeno, premda je najavljeno 2018. Nevladine organizacije za prava žena neprestano zahtevaju da se osnuje ovo telo, kao i da se femicid inkriminiše kao posebno krivično delo.[22]

Obrazovanje, usavršavanje i celoživotno učenje

Neformalno obrazovanje (NFO) ima ključnu ulogu u sistemu celoživotnog učenja u Srbiji i obuhvata obrazovanje odraslih, privatno podučavanje, radionice u zajednici i nevladine inicijative obuke. Privatno podučavanje se vrednuje na oko 110 miliona evra godišnje. Ali propisi o neformalnom obrazovanju su i dalje fragmentirani i nerazvijeni. Privatno podučavanje uglavnom nije regulisano i mnogi privatni predavači rade u sklopu neformalne ekonomije.[23] Nacionalni okvir kvalifikacija (NOKS) i dalje nije u potpunosti implementiran. Iako je formalno usvojen, nedostaju mu čvrsti mehanizmi za priznavanje parcijalnih kvalifikacija stečenih kroz neformalne puteve obrazovanja. Institucionalna garancija kvaliteta je i dalje ograničena, podvlači se u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2024.[24] Postoje određene formalizovane procedure za priznavanja ranije stečenog znanja kroz NFO, ali one još uvek nisu ustaljene u nacionalnoj praksi,[25] pa osobe sa neformalnim obrazovanjem obično nemaju zvanično priznanje njihovih kompetencija.

Koordinacije među institucijama gotovo da nema. Agencija za kvalifikacije i sektori Ministarstva obrazovanja imaju nadležnost za obrazovanje odraslih, ali oni retko angažuju ili uključuju pružaoce neformalnog obrazovanja i organizacije civilnog društva u svoje aktivnosti.[26] Nedostatak detaljnih statističkih podataka takođe ometa razvoj adekvatnih, ciljanih politika. Najskoriji podaci o neformalnom obrazovanju Republičkog zavoda za statistiku Srbije potiču iz 2022. i na osnovu njih, 17,4% odraslih pohađa neki oblik neformalnog obrazovanja.[27]

Na polju dualnog obrazovanja su napravljeni pomaci zahvaljujući stupanju na snagu izmena i dopuna Zakona o dualnom obrazovanju u septembru 2023. Ove izmene i dopune povećavaju vreme provedeno na radnom mestu sa šest na osam sati, zadržavaju naknadu za vreme učenja na radnom mestu kao 70% minimalne satnice, dozvoljavaju sklapanje predugovora u okviru dualnog obrazovanja, omogućuju formiranje saveza među najmanje dva poslodavca za svrhe obuke koji doprinose ciljevima obrazovanja i centara, i regulišu status Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija. Uz to, povećavaju se aktivnosti učenja na radnom mestu u programima treće i četvrte godine srednje škole, a planira se i finansijska podrška školama i preduzećima koje utvrdi vlada.

Inkluzija migranata, izbeglica, tražilaca azila i manjina

Narodna skupština je 2023. godine usvojila izmene i dopune Zakona o strancima[28] i Zakona o zapošljavanju stranaca.[29] Njihovo stupanje na snagu u februaru 2024. značilo je znatan pomak na polju inkluzije izbeglica i tražilaca azila. Izmene i dopune olakšavaju njihov pristup pravima, posebno pravu na stalni boravak koje je u prethodnom zakonodavnom okviru bilo praktično nemoguće ostvariti. Izmene i dopune Zakona o strancima utvrđuju jednostavnije uslove sticanja stalnog boravka za osobe koje žive u Srbiji tri ili više godina bez prekida. Takođe definišu uslove za sticanje državljanstva vlasnicima stalne dozvole, i zahtevaju da se praksa organa javne uprave u ovim procedurama mora nadzirati.

Izmene i dopune oba zakona doprinose usaglašavanju Srbije sa pravnom tekovinom Evropske unije, posebno sa Direktivom o jedinstvenoj dozvoli – uvođenjem jedinstvenog postupka sticanja dozvole za privremeni boravak i za rad. Takođe dozvoljavaju izbeglicama i osobama kojima je odobren boravak iz humanitarnih razloga direktan pristup tržištu rada u Srbiji. Kod tražilaca azila, period čekanja na pristup tržištu rada je sada smanjen sa devet na šest meseci, od datuma podnošenja zahteva za azil.

Pozitivan rezultat ovih promena može se međutim ispostaviti kao ograničen u praksi, navodi NSG, zbog postojano malog broja slučajeva dodele međunarodne zaštite u Srbiji. Od 2020. do sredine 2025. odobreno je 85 zahteva za azil i 61 zahtev za dodatnu zaštitu. Privremeni boravak iz humanitarnih razloga dozvoljen je za 426 osoba. Sa druge strane, privremena zaštita je odobrena ili proširena na preko 4 000 osoba, premda su mnoge od njih državljani Ukrajine. Od 27. maja 2025. u Srbiji su boravila 52.282 stranca sa odobrenom privremenom dozvolom zasnovanom na zaposlenju.[30] Međutim, samo 9.744 od njih su bile žene, što ukazuje na značajnu rodnu neravnotežu. Samo 7.174 od 31.659 zaposlenih stranaca su žene.[31] Žene sa malom decom nemaju adekvatnu institucionalnu podršku, što ograničava njihovu sposobnost da rade, navodi NSG. Pored toga, ne postoji objedinjena međuinstitucionalna baza podataka o migrantima i njihovom zaposlenju. To ometa integraciju na tržište rada, s obzirom da svaki organ vlasti poseduje samo statistiku vezanu za vlastite nadležnosti.

NSG ukazuje i na druge izazove pri inkluziji izbeglica i osoba sa dodatnom zaštitom.[32] Njihovo znanje o zaštiti radnih prava je nedovoljno, pa se mnogi uzdaju u besplatnu pravnu pomoć organizacija civilnog društva. Jezička barijera je takođe problem, a raspoloživost i pristup kursevima srpskog jezika su ograničeni. Identifikacioni dokumenti migranata se često odbijaju jer nemaju broj koji bi odgovarao jedinstvenom matičnom broju građana srpskih dokumenata. To predstavlja značajnu prepreku u pristupu osnovnim uslugama kao što je na primer otvaranje bankovnog računa. Za bankovne račune je uz to neophodan i ugovor o radu na neodređeno vreme, što je često nespojivo sa pravnim statusom radnika migranata kao radnika na određeno vreme. Organizacije civilnog društva su istakle ovaj problem u pritužbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Poverenik je priznao da se radi o bitnom ograničenju mogućnosti migranata da učestvuju u ekonomskom i društvenom životu i dao preporuke bankama krajem 2024.[33] Banke su potom obavestile Poverenika o merama koje su poduzele u skladu sa ovim preporukama.[34]

Eksploatacija radnika je u porastu u Srbiji. U 2024. godini identifikovana je 71 žrtva trgovine ljudima, od kojih je 26% pritom bilo i žrtva radne eksploatacije, kako navodi izveštaj Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.[35] Dve trećine od navedenih 71 bili su stranci. Prema izveštaju nevladine organizacije ASTRA, 35% od 1.200 inspekcija rada stranaca u 2023. pokazalo je ozbiljne prekršaje, uključujući neplaćanje naknada u trajanju od preko tri meseca, nezakonita odbijanja od plata i nepostojanje pismenih ugovora.[36] Uz to, 70% od 500 anketiranih radnika migranata je tokom 2023. živelo u spavaonicama koje im je pronašao poslodavac, bez osnovnih sanitarnih uslova, a od 45% su oduzeti pasoši pod izgovorom „pružanja garancije“. Većina su bili muškarci iz Indije, Bangladeša i Vijetnama.

Policijska brutalnost i institucionalizovani rasizam protiv Roma se vide iz incidenta o kojem izveštava NSG. Maskirani pripadnici policije su izvršili raciju u neformalnom romskom naselju u ulici Vuka Vrčevića u Beogradu 10. februara 2024. koristeći palice na ljudima i imovini, kao i zastrašivanje i etničke uvrede.[37] Službe za hitnu pomoć su upozorene da ne odgovaraju na pozive sa mesta racije, pa su stigle tek kada su ih kontaktirali gradski odbornici. Vojnoobaveštajna agencija je naknadno dala izjavu za medije o raciji, tvrdeći da su policijski službenici tražili pojedince osumnjičene za uznemiravanje grupe mladih ljudi i napada na policajca. Nikakav komentar nije dat na optužbe za policijsko zlostavljanje.[38] Podnete su krivične prijave Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv najmanje pet neidentifikovanih policijskih službenika, kao i pritužba na ponašanje beogradske policije Zaštitniku građana. Pritužba je odbačena na proceduralnoj osnovi.

Mere podrške osobama sa invaliditetom u Srbiji otežane su zbog nedostatka podataka o njihovom broju, navodi NSG.[39] U svom godišnjem izveštaju za 2023. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti naveo je 78 pritužbi zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, od kojih se većina odnosila na postupanje pred organima javne vlasti, pružanje javnih usluga i nepristupačnost javnih objekata i prostora.[40] Poverenik je u svom izveštaju za 2024. naveo nekoliko poboljšanja, kao što su visok stepen sprovođenja njegovih preporuka i inicijative koje se bave invaliditetom kao osnovom diskriminacije. Na primer, povećan je broj pristupačnih javnih objekata. Međutim, Poverenik takođe navodi da pristupačnost javnih objekata i javnih prostora i dalje ostaje ograničena, da je usvajanje Akcionog plana za Strategiju deinstitucionalizacije značajno odloženo, da su usluge u zajednici nerazvijene i da osobe sa invaliditetom nisu dovoljno uključene u procese donošenja odluka. Izveštaj takođe ukazuje da osobe sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom rizikuju da budu lišene poslovne sposobnosti. Zaštitnik građana je ukazao na nedoslednu primenu i sprovođenje ključnih zakonodavnih inicijativa, kao i na razlike u administriranju beneficija za osobe sa invaliditetom.

Primer dobre prakse

IKEA Srbija, u saradnji sa Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija, uspostavila je program plaćene prakse pod nazivom „Sposobnosti za zaposlenje“, da bi olakšala zapošljavanje migranata.[41] Program omogućava migrantima da steknu praktične sposobnosti i radno iskustvo. Preko 70% od ukupno 36 učesnika pronašlo je zaposlenje u roku od tri meseca.

Mapping efforts by IKEA and its partners culminated in the launch of the Network for Employment of Refugees in June 2023 by the UNHCR and IKEA Serbia.[42] The Network consists of corporations who regularly report their vacancies. It facilitates the matching process with qualified asylum seekers. The Network provides employers and refugees with individual support and information sessions on topics such as health insurance and migrants’ rights, as well as translation services for interviews. Since its establishment in June 2023, 107 individuals have used the Network for employment support, and 45 have been employed through its services.

Merkator-S je bio inspirisan programom „Sposobnosti za zaposlenje“, pa se uključio u Mrežu za zapošljavanje izbeglica pružajući UNHCR-u podatke o slobodnim radnim mestima za radnike izbeglice.[43]

Zapošljavanje mladih

Uprkos rastu zapošljavanja mladih, nezaposlenost je i dalje jedan od glavnih problema mladih Srba, izveštava NSG.[44] Stopa mladih (dobi od 15 do 30 godina) koji su nezaposleni, ne školuju se, niti prolaze obuku (NEET) opala je za 3,8 procentualnih poena od 2021. – na 15,2% u 2023, premda je ovo još uvek iznad proseka Evropske unije od 10,3%.[45] Glavna inicijativa na ovom polju je Strategija zapošljavanja za period 2021–2026,[46] koja implementira preporuke i saopštenja Evropske unije. Obuhvata i Garanciju za mlade, za osobe ispod 25 godina, sa fokusom na grupu NEET. Strategija obezbeđuje kvalitetne prilike za zapošljavanje, kontinuirano obrazovanje i praksu ili pripravništvo u roku od četiri meseca od datuma gubitka zaposlenja, odnosno datuma završetka formalnog obrazovanja. Plan implementacije za period 2023–2026. identifikuje mlade iz NEET grupe i omogućava pregled politike i proces savetovanja.[47] Unapređenje zapošljavanja mladih je prepoznato i u Strategiji zapošljavanja kao važan instrument za sprečavanje neformalnog rada mladih. Strategija naglašava često neformalno zapošljavanje među mladim ljudima zbog nepreciznih i proizvoljnih tumačenja propisa o fleksibilnim oblicima rada, kao što su ugovori o delu, povremeno-privremeni poslovi i rad preko studentskih ili omladinskih zadruga. Neformalno zapošljavanje narušava radna i socijalna prava i povećava rizik od siromaštva.[48]

[1] “Official Gazette of the RS”, No. 14/2021

[2] A11 Initiative for Economic and Social Rights (2024), “Two Years of the Social Card Law: Fair Distribution of Financial Social Assistance Remains Out of Reach, Law Should Be Abolished”: https://www.a11initiative.org/en/two-years-of-the-social-card-law-fair-distribution-of-financial-social-assistance-remains-out-of-reach-law-should-be-abolished/

[3] Исто.

[4] Amnesty International, & A11 Initiative for Economic and Social Rights (2024), “Complaint to the World Bank Inspection Panel regarding Serbia’s Social Card Registry”: https://www.socialprotectionfloorscoalition.org/wp-content/uploads/2024/10/2024-R2SSC-Case-Studies-Serbia.pdf

[5] World Bank Inspection Panel (2024), “Panel cases: Serbia: Public Sector Efficiency and Green Recovery DPL (P164575)”: https://www.inspectionpanel.org/panel-cases/public-sector-efficiency-and-green-recovery-dpl-p164575

[6] European Commission (2024), “Serbia 2024 Report”: https://enlargement.ec.europa.eu/serbia-report-2024_en

[7] Republički zavod za socijalnu zaštitu (2025), “Izveštaj o uslugama socijalne zaštite na lokalnom nivou koje pružaju licencirani pružaoci usluga u 2024. godini”: https://www.zavodsz.gov.rs/media/2949/9-izve%C5%A1taj-dr-2024-final.pdf

[8] World Economic Forum (2024), “Global Gender Gap Report 2024”: https://www.weforum.org/publications/global-gender-gap-report-2024/

[9] Democracy for Development, (2022), “Economic (Non)Power of Women in the Labor Market in the Western Balkans”: https://dfd.rs/wp-content/uploads/2022/11/Economic-Non-Power-of-Women_WB.pdf ; https://d4d-ks.org/wp-content/uploads/2022/11/FINAL_Punimi_ENG_01-2-1-1.pdf

[10] SeConS – Centar za ekonomska i socijalna istraživanja (2023), “Publication: Preduzetništvo žena u Srbiji – Deset godina kasnije – Profil žena preduzetnica”: https://secons.net/publikacija/preduzetnistvo-zena-u-srbiji-10-godina-kasnije-profil-preduzetnica-u-srbiji/

[11] Infostud (2023), “Mame preduzetnice na tržištu rada – Šta se promenilo?”: https://poslovi.infostud.com/vesti/Mame-preduzetnice-na-trzistu-rada-Sta-se-promenilo/56768

[12] Mame su zakon (2023), “Pet godina borbe za žene, decu, mlade i porodice”: https://www.mamesuzakon.org/pet-godina-borbe-za-zene-decu-mlade-i-porodice/

[13] Biznis (2022), “Žene starije od 45 godina teže dolaze do posla i češće dobijaju otkaz”: https://biznis.rs/preduzetnik/zene-starije-od-45-godina-teze-dolaze-do-posla-i-cesce-dobijaju-otkaz/

[14] Praxis (2023), “2023 Annual Report on Child Marriages in Serbia”: https://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/2023_Annual_Report_on_Child_Marriages.pdf

[15] NALED (2022), “More than 90% of women in the countryside own no land whatsoever”: https://naled.rs/en/news-more-than-90-of-women-in-the-countryside-own-no-land-whatsoever-7195

[16] RTS (2022), “Održana konstitutivna sednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost”: https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5020297/odrzana-konstitutivna-sednica-koordinacionog-tela-za-rodnu-ravnopravnost.html

[17] Poslednja objava na sajtu datira iz decembra 2022.:  Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost (2025), “Home ¦ KTRR”: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/

[18] Grupa autora (2024), “Otvoreno pismo stručne javnosti Ustavnom sudu”: https://pescanik.net/otvoreno-pismo-strucne-javnosti-ustavnom-sudu/

[19] Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava (2023), “Saopštenje Platforme: UPR preporuke za unapređenje ljudskih prava koje su upućene Srbiji”:  https://platforma.org.rs/saopstenje-platforme-upr-preporuke-za-unapredenje-ljudskih-prava-koje-su-upucene-srbiji/ ; Council of Europe, Commissioner for Human Rights of the Council of Europe (2023), “Report following her visit to Serbia from 13 to 17 March 2023”: https://rm.coe.int/report-on-serbia-by-dunja-mijatovic-commissioner-for-human-rights-of-t/1680ac88cc ; United Nations Human Rights Committee (2024), “Concluding observations on the fourth periodic report of Serbia (CCPR/C/SRB/CO/4)”: https://digitallibrary.un.org/record/4045909?ln=en&v=pdf

[20] FemPlatz. (2025), “Izveštaji”: https://femplatz.org/index.php ; Autonomni ženski centar. (2022), “Femicid – ubistva žena u Srbiji: Kvantitativno‐narativni izveštaj za period od 1. januar do 31. decembar 2021. godine”: https://www.womenngo.org.rs/images/femicid/Izvestaj_o_femicidu_2024.pdf ; N1 (2023), “U protekloj godini u Srbiji 26 žena ubijeno u porodičnom nasilju”: https://rs.n1info.com/vesti/u-protekloj-godini-u-srbiji-26-zena-ubijeno-u-porodicnom-nasilju/ ; Radio Free Europe (2024), “U Srbiji 28 žena ubijeno u porodičnom nasilju protekle godine”: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-femicid-nasilje-u-porodici-/32775530.html

[21] Autonomni ženski centar, Lacmanović, V. (2022), “Femicid – ubistva žena u Srbiji: Kvantitativno‐narativni izveštaj 1. januar–30. jun 2022. godine”: https://www.womenngo.org.rs/images/femicid/FEMICID_Polugodi%C5%A1nji_Kvantitativno_-_narativni_godi%C5%A1nji_izve%C5%A1taj_2022._godina.pdf

[22] FemPlatz (2024), “Inkriminacija femicida u Srbiji”: https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/281124/281124-vest4.html ; FemPlatz (2024), “Deklaracija Zajedno protiv femicide”: https://www.facebook.com/femplatz/posts/pozivamo-vas-da-potpi%C5%A1ete-i-podelite-deklaraciju-zajedno-protiv-femicida-da-glas/570969992179118/

[23] Biznis i Finansije (2024), “Rast neformalnog tržišta privatnih časova u Srbiji”: https://bif.rs/2024/10/rast-neformalnog-trzista-privatnih-casova-u-srbiji/

[24] European Commission (2024), “Serbia 2024 Progress Report”: https://www.stat.gov.rs/media/394147/serbia-report-2024.pdf

[25] Ministry of Education of the Republic of Serbia (2024), “Terms of Reference: Expert for training of adults – non-formal education project”: https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2024/08/ToR_SNKE_Expert-for-training-of-adults.pdf

[26] NOKS (2025), “EU podrška celoživotnom učenju”: https://noks.dualnok.gov.rs/en/article/113/eu-support-for-lifelong-learning-in-serbia

[27] Statistical Office of the Republic of Serbia (2023), “Adult Education Survey, 2022”: https://www.stat.gov.rs/en-us/vesti/20231031-anketa-o-obrzovanjuo/?a=0&s=2102

[28] Official Gazette of RS,” nos. 24/18, 31/19, 62/23

[29] Official Gazette of RS,” nos. 128/14, 113/17, 50/18, 31/19, 62/23

[30] Ministry of Interior of the Republic of Serbia (2025), “Response to a request for access to information of public importance for the purpose of the research Access to the labour rights of vulnerable foreigners in Serbia and BiH” ; IDC Serbia, Jodanović, A. & Šošić, M. (2025), “LABOUR RIGHTS OF VULNERABLE FOREIGN NATIONALS IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA: A COMPARATIVE PERSPECTIVE”: https://idcserbia.org/wp-content/uploads/2025/03/Labour-Rights-of-Vulnerable-Foreign-Nationals-in-Serbia-and-BiH-a-comparative-perspective_-ENG1.pdf

[31] Central Registry of Mandatory Social Insurance of the Republic of Serbia (2025), “Response to a request for access to information of public importance for the purpose of the research Access to the labour rights of vulnerable foreigners in Serbia and BiH” ; IDC Serbia, Jodanović, A. & Šošić, M. (2025), “LABOUR RIGHTS OF VULNERABLE FOREIGN NATIONALS IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA: A COMPARATIVE PERSPECTIVE”: https://idcserbia.org/wp-content/uploads/2025/03/Labour-Rights-of-Vulnerable-Foreign-Nationals-in-Serbia-and-BiH-a-comparative-perspective_-ENG1.pdf

[32] Results of the interviews with refugees and persons granted subsidiary protection in Serbia for the purpose of the research Access to the labour rights of vulnerable foreigners in Serbia and BiH ; IDC Serbia, Jodanović, A. & Šošić, M. (2025), “LABOUR RIGHTS OF VULNERABLE FOREIGN NATIONALS IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA: A COMPARATIVE PERSPECTIVE”: https://idcserbia.org/wp-content/uploads/2025/03/Labour-Rights-of-Vulnerable-Foreign-Nationals-in-Serbia-and-BiH-a-comparative-perspective_-ENG1.pdf

[33] Commissioner for the Protection of Equality (2025) Response to a questionnaire for the purpose of the research Access to the labour rights of vulnerable foreigners in Serbia and BiH / Recommendation availabe at https://ravnopravnost.gov.rs/578-24-preporuka-mera-bankama-povodom-pristupa-finansijskim-uslugama-izbeglicama-i-traziocima-azila/

[34] IDC Serbia, Jodanović, A. & Šošić, M. (2025), “LABOUR RIGHTS OF VULNERABLE FOREIGN NATIONALS IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA: A COMPARATIVE PERSPECTIVE”: https://idcserbia.org/wp-content/uploads/2025/03/Labour-Rights-of-Vulnerable-Foreign-Nationals-in-Serbia-and-BiH-a-comparative-perspective_-ENG1.pdf

[35] Centre for the protection of the victims of Human Trafficking (2025), “Annual statistical report for 2024”: https://centarzztlj.rs/statisticki

[36] ASTRA (2024), “Annual report 2024”: https://astra.rs/en/annual-reports/

[37] Inicijativa A 11 (2024), “Inicijativa A11 objavila detaljan izveštaj o policijskom upadu u romsko naselje u Vuka Vrčevića”: https://www.a11initiative.org/inicijativa-a-11-objavila-detaljan-izvestaj-o-policijskom-upadu-u-romsko-naselje-u-vuka-vrcevica/

[38] Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (2023), “Policija je branila decu od nasilnika, napadnut policajac”: https://shorturl.at/EKDJk

[39] World Health Organization (2011), “World report on disability World Health Organization”: https://www.who.int/teams/noncommunicable-diseases/sensory-functions-disability-and-rehabilitation/world-report-on-disability

[40] Commissioner for Protection of Equality (2024), “Regular annual report of the Commissioner for Protection of Equality for 2024”: https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2025/07/Poverenik-Redovni-godisnji-izvestaj-2024-engleski-za-sajt.pdf

[41] UNHCR (2025), Interview with UNHCR for the purpose of the research Access to the labour rights of vulnerable foreigners in Serbia and BiH ; UNHCR (2025), “Resources for employers in Serbia”: https://www.unhcr.org/europe/resources-employers-serbia

[42] UNHCR (2025), “Network of companies #ForRefugees”: https://www.unhcr.org/rs/en/network-companies-forrefugees

[43] UNHCR (2022), “More than employment – building a new life and a better society”: https://www.unhcr.org/rs/en/21687-more-than-employment.html

[44] National Youth Council of Serbia (2023), “Garancije za mlade: Iskustva i mogućnosti”: https://koms.rs/blog/2023/04/25/garancije-za-mlade-iskustvo-i-mogucnosti/

[45] Eurostat (2025), ” Young people neither in employment nor in education and training by sex, age and country of birth (NEET rates)”: https://ec.europa.eu/eurostat/databrowser/view/edat_lfse_28__custom_17872717/default/table

[46] Ministry of Labour, Employment, Veteran and Social Affairs (2021), “Strategija zapošljavanja za period 2021–2026”: https://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/15/15855_strategija_zaposljavanja_u_rs_2021-2026.pdf

[47] National Employment Service of Serbia (2023), “Youth Guarantee Implementation Plan 2023-2026” (Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 120/23): https://nsz.gov.rs/filemanager/Files/Dokumenta/Garancija%20za%20mlade/Youth%20Guarantee%20Implementation%20Plan%202023-2026.pdf

[48] National Youth Council of Serbia (2024), “Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2024. godinu”: https://koms.rs/publikacije/alternativni- izvestaj-o-polozaju-i-potrebama-mladih-u-republici-srbiji-za-2024/

Adekvatne zarade

Jedan od pozitivnih pomaka u 2025. je povećanje minimalne neto satnice na 308 RSD (srpski dinari – oko 2,6 evra) od strane Socijalno-ekonomskog saveta. Minimalna plata je tokom 2024. oscilirala. Iako je povećana, to nije bilo u skladu sa potrošačkim cenama [1]

Prosečna bruto zarada je 2024. uvećana za 13,8% nominalno, odnosno za 9,1% realno, prema zvaničnim podacima. Prosečna neto zarada je uvećana za 13,9% nominalno i 9,2% realno.[2] Jaz između prosečne mesečne neto plate muškaraca i žena iznosio je 13,8%, a uočava se na svim nivoima obrazovanja.[3]

Sigurnost zaposlenja

Prema zvaničnim podacima, stopa zaposlenosti je narasla za 1,4 procentualnih poena do 51,9% u trećem tromesečju 2024, dok je nezaposlenost opala na 8,1%.[4] Ukupna stopa neformalne zaposlenosti je bila 12,3%. Bila je posebno visoka – 52,7% – u poljoprivrednom sektoru. U ostalim sektorima, ako izuzmemo poljoprivredu, prosek je bio 6,1%. Glavni indikatori dostojanstvenog rada su skoro na nuli za radnike četiri platforme aktivne u Srbiji: Glovo, Wolt, Mr. D i Yandeks, prema Izveštaju organizacije Fairwork za 2023.[5] Koristeći prazninu u Zakonu o agencijskom zapošljavanju, sve četiri platforme su angažovale agencije za privremeno zapošljavanje da bi zaposlile radnike migrante u neregularnoj situaciji, ostavljajući ih tako bez garantovanih radnih prava. Neke od platformi, kao što su Glovo i Wolt, omogućile su ostvarivanje najosnovnijih prava radnika kao što su minimalna satnica i mehanizmi pritužbe protiv odluka o sankcijama. Ali nijedna nije uspela pružiti dokaze da ispunjava načelo pravednog zastupanja radnika. Glovo je jedina platforma koja je pokazala da svojim radnicima daje besplatnu zaštitnu opremu i obuku.

Ravnoteža poslovnog i privatnog života

Iako je Srbija ratifikovala mnoge konvencije MOR-a vezane za sedmični odmor i plaćeno odsustvovanje, nikada nije ratifikovala Konvenciju br. 30 o radnom vremenu (trgovina i kancelarije), niti Konvenciju br. 47 o 40-časovnoj radnoj sedmici. Povukla se iz Konvencije br. 52 o plaćenim praznicima i iz Konvencije br. 101 za sektor poljoprivrede. Zakon o radu garantuje 40-časovnu radnu sedmicu koja može da bude produžena do maksimalno 48 časova u vidu prekovremenog rada. Takođe propisuje pauze tokom radnog vremena, kao i dnevne i sedmične odmore i praznike.[6] Međutim, poslodavci često ne poštuju ograničenja i obaveze iz Zakona o radu, a posebno one o dnevnom i sedmičnom radnom vremenu.[7] Neki poslodavci pokušavaju da izbegnu svoje obaveze lažno optužujući zaposlene da simuliraju smetnje ili bolest. Ove probleme dodatno pogoršava neadekvatno sprovođenje propisa od strane nadležnih organa, izveštava NSG.

Socijalna i solidarna ekonomija

Primećuje se regulatorni napredak u socijalnoj i solidarnoj ekonomiji (SSE) Srbije u toku 2024. i početkom 2025. godine, ali i dalje postoje sistematski problemi. Zakon o socijalnom preduzetništvu je usvojen početkom 2022, ali nije implementiran do 2024. Ovaj zakon pruža pravni osnov za priznavanje socijalnih preduzeća kao posebnih subjekata i definiše njihove zakonske prednosti. Međutim, samo se 26 organizacija registrovalo kao socijalna preduzeća do maja 2025, verovatno zbog faktora kao što su nedostatak specifičnog budžeta i podzakonskih akata. Mnoge druge su se ipak opredelile da nastave poslovati u postojećem pravnom obliku.[8]

Da bi se prikazali lokalni ekosistemi socijalne i solidarne ekonomije, stvoren je Barometar socijalnog preduzetništva - u okviru projekta Barometar socijalnog preduzetništva: Srbija, finansiranog od strane programa Erasmus +. Projekat je sprovela Koalicija za razvoj solidarne ekonomije u partnerstvu sa regionalnim akterima. Barometar pruža empirijske uvide zasnovane na podacima koji mogu voditi do kreiranja politika

Opština Niš je dobar primer stanja socijalne i solidarne ekonomije u Srbiji, navodi NSG. Kao prvo, nedostajali su joj specifično finansiranje i kapital. Nisu bili raspoloživi namenski javni fondovi, dok su prilagođeni instrumenti privatnog ulaganja bili praktično nepostojeći. Umesto toga, mnogi SSE akteri su se oslanjali na grantove organizacija civilnog društva i fondacija, koji su bili nedovoljni. Kao drugo, mehanizmi podrške kao što su zakonodavni okviri i inkubatorske strukture su nerazvijeni, što je otežalo dalje širenje i međusektorsku saradnju.

Rezultati barometra su podstakli političku akciju na nivou opštine Niš. Lokalni akteri su otvorili raspravu o pokretanju Programa razvoja socijalnog preduzetništva prema Zakonu o socijalnom preduzetništvu. Ovo je obuhvatilo i predloge o raspoređivanju namenskih državnih i opštinskih sredstava i o stvaranju inkubatora i habova za inovacije za podršku međusektorskoj saradnji. Organizacije civilnog društva su ukazale na potrebu da se preduzetnička obuka uvede na svim nivoima obrazovanja kako bi se razvijalo socijalno preduzetništvo. Uprkos ovom pozitivnom pomaku, Barometar je ukazao da centralne strukture vlasti ograničavaju lokalne vlasti u njihovoj podršci socijalnoj i solidarnoj ekonomiji.

Potrebno je uvesti konkretne mere da bi se osnažila socijalna i solidarna ekonomija, uključujući veće finansiranje, finansijske instrumente prilagođene akterima socijalne ekonomije i pravila javne nabavke koja daju prvenstvo dobavljačima iz sfere SSE.

Zdravlje i bezbednost na radu

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio je na snagu u julu 2023, a poslodavcima je dat rok do maja 2025. da u potpunosti implementiraju njegove odredbe.[9] Cilj mu je da garantuje poštovanje načela zaštite bezbednosti i zdravlja na radu i utvrđuje više obaveza za poslodavce. Koordinatori moraju da pohađaju obaveznu obuku o bezbednosti i zdravlju na radu, a potom i profesionalni ispit, i to sve tokom plaćenog radnog vremena. Poslodavci su obavezni da zaposlene na radnim mestima visokog rizika šalju na prethodne ili periodične lekarske preglede, kao i da premeste na adekvatnija mesta one radnike koji više ne ispunjavaju posebne zdravstvene uslove. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ovlašćuje inspektore rada da zabrane rad na građevinama ako postoje (neposredni) rizici po zdravlje i bezbednost radnika.

Međutim, kapacitet inspektora rada za nadzor je znatno ograničen njihovim brojem. Godišnji izveštaj za 2024. Inspektorata za rad pokazuje da je u Srbiji aktivno samo 218 inspektora rada i da svaki od njih pokriva prosečno 2 000 preduzeća godišnje.[10] NSG i socijalni partneri ističu da broj inspektora za Srbiju mora da bude uvećan da bi se ispunili standardi Evropske unije o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu i da bi se garantovalo stvarno ispunjenje zakonskih odredbi.[11]

Još jedan značajan zakonodavni akt na polju zdravlja i bezbednosti na radu, posebno kada se radi o zaštiti određenih kategorija radnika, je Zakon o radu. On sadrži više odredbi o zaštiti maloletnika, žena (porodiljsko i roditeljsko odsustvo) i osoba sa invaliditetom ili zdravstvenim problemima. Načelno, Zakon o radu strogo zabranjuje rad dece mlađe od 15 godina, dok onima od 15 do 17 godina dozvoljava samo lakše oblike rada. Međutim, izveštaji kao što je MOR-ov Informativni dokument o dečjem radu u Srbiji iz jula 2024. jasno ukazuju na sistematsko nepoštovanje ovih zabrana.[12]

Poslodavci konstantno ne prilagođavaju radna mesta za svrhe inkluzije osoba sa invaliditetom, navodi Izveštaj o Evropskoj socijalnoj povelji Saveta Evrope iz aprila 2024. Izveštaj Evropske komisije o Srbiji iz 2024. takođe naglašava probleme pri usvajanju zakonskih akta o osobama sa invaliditetom i nedostacima u mehanizmima nadzora.[13]

Socijalni dijalog

Socijalni dijalog je slabo napredovao u Srbiji. Učešće socijalnih partnera u nacrtima politika je malo ili nepostojeće. Nisu potpisani novi sektorski kolektivni ugovori, a neke od pritužbi dostavljenih MOR-u odnose se na kršenja prava sindikata i radnika koja se ne rešavaju. Ovi zaključci su potvrđeni od strane Evropske komisije u Izveštaju o Srbiji za 2024.[14] Ovaj izveštaj takođe naglašava potrebu da se usvoji novi Zakon o štrajku, što podvlači i izveštaj Fondacije centra za demokratiju u kojem se poziva na reforme da bi se ojačali mehanizmi bipartitnog i tripartitnog socijalnog dijaloga.[15] Međutim, oba izveštaja ukazuju na jedan skroman napredak u vidu činjenice da je Socijalno-ekonomski savet ponovo utvrdio minimalnu zaradu (videti deo „Pravedni radni uslovi – adekvatne zarade“).

[1] Social and Economic Council of the Republic of Serbia (2025), “Minimum wage”: http://www.socijalnoekonomskisavet.rs/eng/minimalna%20zarada%20eng.htm

[2] Statistical Office of Republic of Serbia (2024), “Average salaries and wages per employee”: https://publikacije.stat.gov.rs/G2025/HtmlE/G20251049.html

[3] Statistical Office of Republic of Serbia (2024), “Salaries and wages of employees by activity, qualification levels and sex, September 2024”: https://publikacije.stat.gov.rs/G2025/HtmlE/G20251073.html

[4] Statistical Office of Republic of Serbia (2024), “Labour Force Survey Q3”: https://www.stat.gov.rs/en-us/vesti/statisticalrelease/?p=15384

[5] Fairwork and Public Policy Research Centre (2023), “Fairwork Serbia Ratings 2023”: https://publicpolicy.rs/publikacije/40c8cabd1c7e29e684a7a06a9cbcd8653ea629da.pdf

[6] Employment Act (Official Gazette of RS, Nos. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017- Constitutional Court of RS decision no. 113/2017 and 95/2018): https://www.paragraf.rs/propisi/employment-act-republic-serbiahtml

[7] M. Reljanovic (2025), “Prava radnika u procepu: Izmedju nesavesnih poslodavaca i drzave koja od toga okrece glavu”: https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/397917/Prava-radnika-u-Srbiji-U-procepu-izmedju-nesavesnih-poslodavaca-i-drzave-koja-od-toga-okrece-glavu.htm

[8] Agency for Business Registry (2025) Data on registered social enterprises in Serbia, Belgrade, Serbia

[9] National Strategy Group, “overview of the normative framework of the OSHA, Occupational Safety and Health Act of RS (“Off. Gazette of RS”, Nos. 101/2005, 91/2015 and 113/2017 – other Act)”: http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2018_03/t03_0063.htm

[10] Labour Inspectorate of the RS (2025), “Annual Report of the Labour Inspectorate of RS”: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/ostalo/izvestaji-o-radu/plan-inspekcijskog-nadzora

[11] Foundation Centre for Democracy (2025), “Report about position of Labour rights in the Republic of Serbia in 2024”: http://www.centaronline.org/sr/publikacija/1952/izvestaj-o-stanju-radnih-prava-u-republici-srbiji-u-2024

[12] ILO (2024), “ILO brief “Child labour in the Republic of Serbia””: https://www.ilo.org/sites/default/files/2024-07/Serbia_Child_Labour_Policy_Brief_Web.pdf

[13] European Commission (2024), “Serbia 2024 Report”: https://enlargement.ec.europa.eu/document/download/3c8c2d7f-bff7-44eb-b868-414730cc5902_en?filename=Serbia%20Report%202024.pdf

[14] European Commission (2024), “Serbia 2024 Report”: https://enlargement.ec.europa.eu/serbia-report-2024_en

[15] Foundation Centre for Democracy (2025), “Report about position of Labour rights in the Republic of Serbia in 2024”: http://www.centaronline.org/sr/publikacija/1952/izvestaj-o-stanju-radnih-prava-u-republici-srbiji-u-2024

Stanovanje

Beskućništvo je i dalje problem u Srbiji. Retko se pojavljuje na javnom dnevnom redu, a pokrivenost u medijima ima samo krajem jeseni i tokom zime, izveštava NSG. Beskućništvo je, međutim, ozbiljan problem – 20 beskućnika je umrlo u Beogradu od hladnoće u zimskim mesecima između 2024. i 2025.[1] Dostupan im je mali broj sredstava i objekata. Ne postoji nacionalna evidencija usluga za beskućnike, niti se bilo gde spominju preventivne mere ili sistematska pomoć. Javne mere uglavnom podrazumevaju prihvatilišta za odrasle i starije beskućnike. Ograničen broj organizacija civilnog društva se bavi pitanjem beskućništva i one obavljaju važne uloge kao što je upravljanje prihvatilištima i dnevnim centrima. Pružaju i povezane usluge kao što su prehrana, higijena i odevanje, psihološka pomoć i potrebne informacije. Međutim, neka prihvatilišta su otvorena samo zimi, pa beskućnici leti ostaju na milost i nemilost vrelih talasa.[2]

Iskorenjivanje siromaštva

Prema zvaničnoj statistici, stopa rizika od siromaštva u Srbiji je i dalje visoka, bez obzira na to što više godina uzastopno opada.[3] Skoro 20% stanovništva je bilo u riziku od siromaštva 2023, što je za 0,3 procentualnih poena manje nego 2022. Stopa stanovništva u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti je bila 27,2% 2023, za 1,8 procentualnih poena manje u odnosu na 2022. Određene grupe, kao što su starije i nezaposlene osobe, su znatno izloženije riziku.[4] Starosna grupa od preko 65 godina pokazuje najveću stopu rizika od siromaštva, od 23,5%. Domaćinstva sa dvoje odraslih i troje ili više izdržavane dece takođe imaju veoma visoku stopu od 34,7%. Grupa sa najvišom stopom su nezaposleni, od kojih je 50,9% izloženo riziku od siromaštva.

NSG navodi da strukturna neprilagođenost delimično objašnjava nesposobnost adekvatnog rešavanja problema siromaštva. Evropska mreža protiv siromaštva naglašava nedostatak sveobuhvatne strategije borbe protiv siromaštva.[5] Inicijativa A11 ukazuje na isključujuće kriterije za učešće u programima socijalne pomoći, koji ne dozvoljavaju da oko pola miliona stanovnika koji žive ispod apsolutnog praga siromaštva pristupe ovoj pomoći.[6] Kao odgovor, Srbija je započela ciljane reforme za jačanje socijalne politike, uz međunarodnu pomoć organizacija kao što je Svetska banka, i domaće inicijative kao što su programi socijalne pomoći u ruralnim područjima.[7]

[1] Nova.rs. (2025), “Ovo je istina o beskućnicima koji su preplavili podzemni prolaz kod Zelenjaka”: https://nova.rs/magazin/prica-se/istina-o-beskucnicima-koji-su-preplavili-prolaz-kod-zelenjaka/

[2] N1 (2024), “Siromašni moraju i leti da jedu: Beskućnici na 40 stepeni – od države cisterna s vodom, a prihvatilišta malo”: https://n1info.rs/vesti/siromasni-moraju-i-leti-da-jedu-beskucnici-na-40-stepeni-od-drzave-cisterna-s-vodom-a-prihvatilista-malo/

[3] Statistical Office of Republic of Serbia (2023), “Poverty and Social Inequality”: httpsdecer://www.stat.gov.rs/en-us/vesti/statisticalrelease/?p=15328&a=01&s=0102?s=0102

[4] Center for Democracy Foundation (2024), “Statement on the International Day for the Eradication of Poverty 2024”: https://sdgs4all.rs/en/2024/10/17/statement-from-the-center-for-democracy-foundation-on-the-international-day-for-the-eradication-of-poverty/

[5] European Anti-Poverty Network (EAPN) (2024), “Poverty Watch Serbia 2024”: https://www.eapn.eu/wp-content/uploads/2024/10/eapn-Poverty-Watch-Serbia-2024-6016.pdf

[6] A11 Initiative (2024), “Article Randjelovic: More than half a million poor citizens of Serbia cannot rely on the government for assistance: We need a social protection strategy”: https://www.a11initiative.org/en/randelovic-more-than-half-a-million-poor-citizens-of-serbia-cannot-rely-on-the-government-for-assistance-we-need-a-social-protection-strategy/

[7] World Bank (2025), “World Bank Approves $160 Million Loan to Support Reforms in Serbia”: https://www.worldbank.org/en/news/press-release/2025/03/06/world-bank-approves-160-million-loan-to-support-reforms-in-serbia

CIVICUS Monitor ocenjuje građanski prostor u Srbiji kao „opstruiran“, i ta ocena nije promenjena od 2020.[4] Navedena kvalifikacija znači da je građanski prostor u velikoj meri ograničen delovanjem držalaca vlasti. Organizacije civilnog društva postoje, ali njihov rad državne vlasti podrivaju na više načina. Građani mogu da mirno protestvuju, ali se često koristi prekomerna policijska sila. Nedržavni mediji se suočavaju sa ograničenjima i napadima, čak i onim fizičkim.

Stvaranje prostora za civilno društvo

Građanski prostor u Srbiji je nazadovao, prema izveštajima NSG-a, koji se poziva na događaje iz Izveštaja Evropske komisije u Srbiji za 2024. godinu. Organizacije civilnog društva su prinuđene da rade u veoma teškom okruženju. Predmet su verbalnih napada, kao i velikog broja strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP).[5]

Političari, javne vlasti i mediji su tokom 2024. lansirali verbalne napade protiv organizacija civilnog društva, aktivista, manjinskih grupa i privrednih udruženja.[6] Organizacije civilnog društva angažovane na praćenju izbora i zagovaranju demokratskih standarda često su na meti kritika državnih zvaničnika i medija bliskih vladi.[7] Prajd Info Centar je fizički napadnut pet puta tokom 2024.[8] Centar je zatvoren u septembru 2024. zbog nedostatka finansijske i institucionalne pomoći, navodeći da nijedan od 24 napada prijavljenih policiji nije adekvatno krivično gonjen.[9] Predstavnici državnih i lokalnih vlasti su pokrenuli najmanje šest SLAPP tužbi protiv medijskih kuća i novinara u 2024.[10]

Novinari i aktivisti su takođe bili predmet nezakonitog nadzora. Bilo je slučajeva da policija ili Bezbednosno-informativna agencija Srbije otključavaju njihove telefone dok ih drže u pritvoru uz pomoć NoviSpy špijunskog softvera, dobijajući tako pristup njihovoj lokaciji, kameri i mikrofonu.[11] Upotrebu ovog softvera osudili su Amnesty International i srpske nevladine organizacije.[12] Predlog Zakona o posebnoj evidenciji stranih agenata[13] namerava da obaveže neprofitne i druge organizacije koje primaju preko 50% sredstava iz inostranstva da se registruju kao „strani agenti“. Oni bi bili podložni stalnom nadzoru, kao i krivičnim i novčanim sankcijama. Mogu i da budu zabranjene ako „utiču na javne interese Srbije“ ili se bave „političkim aktivnostima“. Predlog zakona upotrebljava vrlo široke definicije „političkih aktivnosti“, „stranog finansiranja“ i „neopravdanog mešanja u političke procese“, koje u suštini olakšavaju vladi da nameće samovoljne kazne.

Stručnjaci ukazuju na više nepravilnosti u pogledu transparentnosti i kašnjenja javnih poziva za fondove.[14] Neka sredstva se dodeljuju organizacijama koje ne ispunjavaju kriterijume javnih poziva, kao što je transparentnost ili nisu u stanju da dokažu svoje prethodne aktivnosti.[15] Druga se sredstva dodeljuju iz ministarskih kancelarija organizacijama koje imaju veze sa političkim partijama i ljudima na vlasti. Tužilaštvo retko reaguje na prijave ovih zloupotreba, što su pokazale istrage medija i organizacija civilnog društva.[16]

Reakcije na proteste nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu ukazuju na više problema u vezi sa slobodom okupljanja. Urušavanje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. usmrtilo je 15 ljudi do 31^. maja 2025. Ovo je izazvalo proteste protiv vlade u kojima su demonstranti blokirali ulice tokom 15 minuta (za 15 života). Proteste su uglavnom predvodili studentski pokreti koji su, pored blokada na univerzitetima i drugim javnim lokacijama širom zemlje koje su održavale pažnju javnosti i pritisak na vlasti na visokom nivou, uspešno organizovali masovne proteste koji su uključili civilno društvo i građane na širokom nivou.

Jedan od najvećih protesta u Srbiji u 21. veku dogodio se 22. decembra 2024, kada su hiljade ljudi odgovorile na poziv studenata i blokirale trg Slaviju u Beogradu. Arhiv javnih skupova procenjuje da je prisustvovalo oko 100.000 ljudi, dok Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi broj od 28.000–29.000, ne otkrivajući pritom jasnu metodologiju svog izračuna. Nakon toga, 15^. marta 2025. organizovan je još veći protest koji je okupio 325.000 ljudi.[17] Kao odgovor, vlada je nezakonito upotrebila zvučno oružje za kontrolu mase. Evropski sud za ljudska prava (ECHR) je 30. aprila doneo privremenu meru kojom nalaže Republici Srbiji da se uzdrži od upotrebe zvučnih uređaja u svrhu kontrole okupljenih građana.[18]

Glavni zahtevi studenata obuhvataju objavljivanje celokupne dokumentacije projekta obnove železničke stanice u Novom Sadu i krivično gonjenje odgovornih za napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti tokom protesta 22. novembra.[19] Tog dana, 22. novembra, studenti, profesori i drugi učesnici u mirnom protestu „15 minuta za 15 života“ koji su blokirali bulevar ispred Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) na Novom Beogradu bili su napadnuti, a jedan student i jedan novinar su povređeni. Usledilo je više štrajkova u organizaciji studenata. Protesti, bdenja i blokade su se odvijali skoro svakodnevno u oko 400 gradova i opština u periodu od novembra 2024. do maja 2025.[20]

Iako su protesti bili mirni, policija je često koristila prekomernu silu i nije sprečila fizičke napade na demonstrante, kao što se vidi iz napada od 22. novembra. Još od prvog mirnog protesta 5. novembra koristio se suzavac,[21] a demonstranti su privođeni u netransparentnim uslovima – policija ih je hapsila ne pokazujući službene značke i ne objašnjavajući razloge niti pravnu osnovu hapšenja i privođenja.[22] Ukazuje se i na preteranu upotrebu palica i biber spreja u sličnim protestima.[23]

Državni zvaničnici, uključujući predsednika države i vlade, proteste su označili kao nezakonite. Neki su ih čak opisali kao „pokušaje zbacivanja vlasti od strane hrvatskih i ukrajinskih špijuna“. Neformalni pokret „Kopaćemo“ je objavio onlajn registar sa 16 studenata demonstranata koje je nazvao „plaćenim studentskim aktivistima“, navodeći da su deo plana stranih obaveštajnih službi. Ovo je, uz nedostatak delovanja javnog tužilaštva, demonstrante dovelo u ozbiljnu opasnost.

[1] Belgrade Open School (2023), “CBAM: porez na ugljenik. Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji”: https://zazivotnusredinu.bos.rs/rs/publikacije-bos/94/165/cbam—porez-na-ugljenik_-ko-ne-plati-na-mostu-platice-na-cupriji.html ; Chamber of Commerce and Industry of Serbia (2023), “CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism: Ključna pitanja i smernice”: https://pks.rs/strana/sekcija/cbam

[2] Young Researchers of Serbia (2023), “Poglavlje 27 u Srbiji: „Zelena agenda bez agende“”: https://rs.boell.org/sites/default/files/2023-12/k27-izvestaj-2023-en-web.pdf

[3] European Commission (2024), “Serbia 2024 Report”: https://enlargement.ec.europa.eu/serbia-report-2024_en

[4] CIVICUS (2025), “CIVICUS Monitor – Serbia”: https://monitor.civicus.org/country/serbia/

[5] European Commission (2024), “Serbia 2024 Report”: https://enlargement.ec.europa.eu/serbia-report-2024_en

[6] Da se zna!, M. Srefanovic (2024), “Pokušaj zastrašivanja aktivista_kinja Udruženja Da se zna!”: https://dasezna.lgbt/pokusaj-zastrasivanja-aktivista_kinja-udruzenja-da-se-zna/ ; NUNS, I. Kragulj (2024), “Pogrešno tumačenje saopštenja policije i presuđivanje u medijima”: https://nuns.rs/pogresno-tumacenje-saopstenja-policije-i-presudjivanje-u-medijima/ ; N1 (2024), “Izjava gradonačelnika Beograda o Romima osuđena”: https://n1info.rs/english/news/belgrade-s-mayor-s-statement-on-roma-condemned/

[7] N1 (2024), “Brnabić na nalaze CRTE odgovara napadom: Đilasova politička platforma”: https://n1info.rs/vesti/brnabic-crta-je-politicka-platforma-dragana-djilasa/ ;     N1 (2024), “CRTA reaguje na Đukanovićevu objavu: Da li je ovo pretnja?” : https://n1info.rs/vesti/crta-reaguje-na-djukanovicevu-objavu-da-li-je-ovo-pretnja/

[8] Insajder (2025), “Video Prajd info centar napadnut 19. put: Kamere snimile incidente, počinioci nekažnjeni”: https://www.insajder.net/teme/prajd-info-centar-napadnut-19-put-kamere-snimile-incidente-pocinioci-nekaznjeni-video ;     N1. (2025), “Mladić fizički napao obezbeđenje Prajd Info Centra u Beogradu”: https://nova.rs/vesti/drustvo/mladic-fizicki-napao-obezbedjenje-prajd-info-centra-u-beogradu/ ; Radio Free Europe (2025), “Novi napadi na Prajd info centar u Beogradu”: https://www.slobodnaevropa.org/a/napadi-prajd-info-centar-beograd/32837734.html ; NIN (2025), “Novi napad na Prajd info centar u Beogradu, udaren zaposleni koji je stajao ispred”: https://www.nin.rs/drustvo/vesti/51008/nov-napad-na-prajd-info-centar-u-beogradu

[9] Vreme (2025), “Zatvara se Prajd info centar: ’Održivost više nije bila moguća’”: https://vreme.com/drustvo/zatvara-se-prajd-info-centar-odrzivost-vise-nije-bila-moguca/

[10] National Anti-SLAPP Working Group (2025), “Home (National Anti-SLAPP portal)”: https://slapp.rs/

[11] Belgrade Centre for Human Rights (2024), “Civilno društvo traži pokretanje postupaka zbog špijunaže NVO, aktivista i novinara”: https://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/lat/press/civilno-drustvo-spijunaza/

[12] Amnesty International (2024), “Serbia: A Digital Prison: Surveillance and the suppression of civil society in Serbia (Report No. EUR 70/8813/2024)”: https://www.amnesty.org/en/documents/eur70/8813/2024/en/

[13] National Assembly of the Republic of Serbia (2024), “Predlog zakona o stranim agentima”: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/14_saziv/011-2876_24.pdf

[14] Civic Initiatives (2024), “Analiza Javnih konkursa za podršku projektima udruženja usmerenih na promociju, zaštitu i unapređenje rodne ravnopravnosti i sprečavanja nasilja prema ženama”: https://www.gradjanske.org/analiza-javnih-konkursa-za-podrsku-projektima-udruzenja-usmerenih-na-promociju-zastitu-i-unapredjenje-rodne-ravnopravnosti-i-sprecavanja-nasilja-prema-zenama-objavljenih-tokom-2023/

[15] Civic Initiatives (2024), “Kako vlast troši novac građana: Na konkursima sredstva za udruženja ‘rodbine i prijatelja”: https://www.gradjanske.org/kako-vlast-trosi-novac-gradjana-na-konkursima-sredstva-za-udruzenja-rodbine-i-prijatelja/

[16] Civic Initiatives (2024), “Javni konkursi u Srbiji: Izvlačenje novca kroz fantomska udruženja”: https://www.gradjanske.org/javni-konkursi-u-srbiji-izvlacenje-novca-kroz-fantomska-udruzenja/

[17] BBC (2025), “Serbia’s largest-ever rally sees 325,000 protest against government”: https://www.bbc.com/news/articles/cx2g8v32q30o

[18] European Court of Human Rights (2025), “Interim measure granted concerning Serbia”: https://www.echr.coe.int/w/interim-measure-granted-concerning-serbia

[19] European Western Balkans (2024), “Serbia witnesses a historically large protest as citizens demand responsibility for the Novi Sad tragedy”: https://europeanwesternbalkans.com/2024/12/23/serbia-witnesses-a-historically-large-protest-as-citizens-demand-responsibility-for-the-novi-sad-tragedy/?utm_source=chatgpt.com

[20] CIVICUS Monitor – Serbia (2025), “Six months of unrest in Serbia: Calls for a snap election as protests enter “new phase””: https://monitor.civicus.org/explore/six-months-of-unrest-in-serbia-calls-for-a-snap-election-as-protests-enter-new-phase/?utm_source=chatgpt.com

[21] N1 (2024), “Protesters throw red paint, stones at Novi Sad City Hall, police respond with tear gas”: https://n1info.rs/english/news/protesters-throw-red-paint-stones-at-novi-sad-city-hall-police-respond-with-teargas/?utm_source=chatgpt.com

[22] CNA (2024), “Serbia: Arrests after protests over the tragedy in Novi Sad”: https://www.cna.al/english/kosova-bota/serbi-arrestime-pas-protestave-per-tragjedine-ne-novi-sad-i415935?utm_source=chatgpt.com

[23] N1 (2025), “SafeJournalists condemn police use of force in Novi Sad”: https://n1info.rs/english/news/safejournalists-condemn-police-use-of-force-in-novi-sad/?utm_source=chatgpt.com

Kvalitet zaposlenja u zelenoj tranziciji

Srbija je kao deo Energetske zajednice Evropske unije direktno zahvaćena klimatskom politikom Evropske unije. Kako Sistem trgovine emisijama (ETS), tako i Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) utiču na ekonomiju i tržište rada u Srbiji.[1] Ova dva mehanizma podstiču komercijalne partnere van Evropske unije da ulažu u dekarbonizaciju i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u proizvodnji, kako njihovi proizvodi ne bi bili oporezovani.

Zakon o klimatskim promenama Republike Srbije transponuje ETS propise o monitoringu, izveštavanju i verifikaciji (MRV) emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ne uključuje alternativne instrumente za određivanje cene ugljenika. Uz to, MRV sistem emisija gasova sa efektom staklene bašte nije u potpunosti operativan, jer svi potrebni podzakonski akti nisu bili usvojeni do kraja 2023. Oni uključuju Pravilnik o MRV-u emisija gasova sa efektom staklene bašte koji reguliše sadržaj planova monitoringa koje podnose kompanije.[2] U svom Izveštaju o Srbiji za 2024. godinu, Evropska komisija je primetila nekoliko pozitivnih pomaka, kao što su usvajanje Pravilnika i razvoj IT sistema za lakše izdavanje GHG dozvola.[3] Izveštaj naglašava da Srbija preduzima korake ka uvođenju sopstvenog poreza na ugljenik do 2027. godine, usklađenog sa ETS sistemom Evropske unije.

[1] Belgrade Open School (2023), “CBAM: porez na ugljenik. Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji”: https://zazivotnusredinu.bos.rs/rs/publikacije-bos/94/165/cbam—porez-na-ugljenik_-ko-ne-plati-na-mostu-platice-na-cupriji.html ; Chamber of Commerce and Industry of Serbia (2023), “CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism: Ključna pitanja i smernice”: https://pks.rs/strana/sekcija/cbam

[2] Young Researchers of Serbia (2023), “Poglavlje 27 u Srbiji: „Zelena agenda bez agende“”: https://rs.boell.org/sites/default/files/2023-12/k27-izvestaj-2023-en-web.pdf

[3] European Commission (2024), “Serbia 2024 Report”: https://enlargement.ec.europa.eu/serbia-report-2024_en