Родна равноправност

НСГ извештава да је Албанија постигла напредак у унапређењу родне равноправности. Родна равноправност је садржана у албанском уставу и такође се промовише кроз друге законе као што су Закон о родној равноправности у друштву и Закон о мерама против насиља у породичним односима.[1] Закон о родној равноправности налаже најмање 301ТП3Т кандидата из сваког пола на изборним листама, што је довело до значајног повећања заступљености жена у албанском парламенту и општинским управама.[2] Међутим, док су националне институције постигле напредак у стављању родне равноправности у први план националних приоритета, и даље постоје недостаци у спровођењу закона и политика у вези са родом. НСГ је идентификовао неколико питања која коче родну равноправност у Албанији. Дискриминација и родни стереотипи и даље постоје, ограничавајући приступ жена доношењу одлука и другим улогама. Традиционалне родне улоге остају доминантне у Албанији. 

Прво, узнемиравање и насиље над женама и даље су широко распрострањени и нормализовани, док недостају службе за подршку жртвама и стручност у сузбијању родно заснованог насиља. Национално истраживање спроведено 2018. показало је да је половина интервјуисаних Албанки доживела неки облик насиља заснованог на полу, укључујући породично или сексуално насиље, узнемиравање, дечји брак и/или принудни брак и ухођење. Дубоко укорењена патријархална уверења коче акцију против родно заснованог насиља: 261ТП3Т Албанки од 18 до 74 године верује да би жена требало да се стиди да говори о томе да је силована, а 211ТП3Т верује да је жртва силовања барем делимично одговорна. Од свих сексуалних деликата, 601ТП3Т су почињени над децом, а постоји велика корелација између сексуалног злостављања доживљеног у детињству и родно заснованог насиља доживљеног као одрасла особа.[3] НСГ је известио да службе подршке и заштите, као што су координисани механизми за упућивање и групе за заштиту деце, немају довољно особља и опреме у многим општинама, тако да нису у могућности да помогну људима којима је потребна. Штавише, Кривични законик има веома рестриктивну дефиницију силовања, коју заснива само на употреби силе и терет доказивања ставља на жртву. Слично, албанско законодавство је у великој мери мањкаво у погледу других облика родно заснованог насиља, као што су ухођење, узнемиравање на мрежи и сексуални напад, што спречава жртве да приступе услугама подршке и заштите. НСГ је такође известио да широко распрострањена дискриминација међу надлежним органима значи да жртве родно заснованог насиља из мањинских група, као што су Роми, ЛГБТКИ особе и особе са инвалидитетом, практично немају приступ правди.

Друго, Албанке су и даље задржане на тржишту рада, са јазом од 16 процентних поена у учешћу у радној снази између мушкараца и жена (61,61ТП3Т у поређењу са 77,61ТП3Т). Разлика је већа за угрожене жене, као што су оне из ромске и египћанске заједнице.[4] Родно засновани стереотипи значе да је запосленост жена концентрисана у здравственим и социјалним услугама, образовању, производњи и пољопривреди – свим секторима које карактеришу ниже плате и неформална запосленост. Подела послова у домаћинству у Албанији је у великој мери родно заснована: 961ТП3Т кућне послове обављају жене, а 181ТП3Т Албанки пружа неплаћени рад неге (у поређењу са само 11ТП3Т мушкараца). Женско предузетништво је порасло у последњој деценији, а најновији подаци показују да 25,41ТП3Т Албанки поседује или управља бизнисом. Међутим, већина ових предузећа су микро или мала предузећа концентрисана у неформалним секторима и секторима са нижом додатом вредношћу, а приступ жена кредитима није побољшан. Коначно, иако постоји формална једнакост у закону о наслеђивању и власништву, преко 801ТП3Т власништва над земљиштем остаје у рукама „главе домаћинства“ (скоро увек мушкарца), што ограничава економска права жена. Родни јаз у платама у формалном сектору износи 10,1 процентни поен. Иако је ова цифра нижа од просјека ЕУ, она одражава ниско учешће жена на тржишту рада и већа је у секторима са вишим нивоом запослености жена.[5]

Позитивни помаци укључују ратификацију Конвенције МОР 190 о насиљу и узнемиравању од стране Албаније у мају 2022.[6]

Незапосленост младих

Незапосленост младих је трајни проблем у Албанији дуги низ година. Према најновијим подацима из 2021. године, незапосленост младих износила је 271ТП3Т, двоструко више од стопе за популацију у целини. Ово је, међутим, значајно смањење у односу на врхунац од 401ТП3Т из 2015. године. Стопа младих људи који нису запослени, образовани или обучени (НЕЕТ) била је 241ТП3Т у 2021. години, што је поново представљало побољшање у односу на врхунац од 301ТП3Т у 2014. -2015.[7] НСГ извештава да се млади људи често суочавају са дугим периодима незапослености или недовољне запослености након завршетка образовања или обуке због недостатка стабилних изгледа за запошљавање. НСГ наводи да је основни разлог неусклађеност између вештина које траже послодавци и вештина које поседују млади људи, посебно они са само средњим образовањем. Ограничен приступ обуци значи да многи млади људи нису у могућности да стекну вештине које су веома тражене на тржишту рада. Упркос одређеном напретку последњих година, албанско тржиште рада остаје релативно мало и високо концентрисано у одређеним секторима, као што су трговина, услуге и грађевинарство. Ова концентрација отежава младим људима да нађу посао у жељеним областима, посебно ако немају искуства или специјализоване вештине.[8] На крају, НСГ примећује да висок степен неформалности, са повезаном несигурношћу и недостатком радних права, такође одвраћа младе људе од уласка на тржиште рада. Висока незапосленост младих и недостатак изгледа за запошљавање представљају главне доприносе високој стопи емиграције у Албанији, при чему је број емиграната порастао за 10,51 ТП3Т у 2022. од 2021. године.[9] НСГ извештава о одређеном напретку и мерама предузетим за решавање овог питања. Приступ терцијарном образовању младих, мерено уделом оних од 20-24 године у терцијарном образовању, повећан је са 12,31ТП3Т у 2016. на 14,91ТП3Т у 2021. години.[10] Штавише, стопа незапослености младих људи са високим образовањем пала је испод укупне националне просечне стопе незапослености.[11] Међутим, ситуација за мање образоване младе људе се није поправила. Албанска влада је 2018. године покренула програм „Гаранција за младе“, који има за циљ да свакој младој особи млађој од 30 година обезбеди посао, приправнички стаж или даље образовање или обуку у року од четири месеца након што напусти школовање или постане незапослен. У Извештају Европске уније о напретку Албаније за 2022. наводи се да Албанац мора да финализује План за имплементацију Гаранције за младе и да почне његову примену.[12]

Укључивање миграната, избеглица, тражилаца азила и мањина

НСГ је приметио да је Албанија забележила нагли пораст броја избеглица и тражилаца азила од 2017. У 2021. било је 2.533 захтева за азил, што је повећање од 13,51ТП3Т у односу на 2020. Многи од оних који су затражили заштиту били су из Авганистана, што је последица када су талибани заузели Кабул у августу 2021.[13] Пораст броја тражилаца азила 2021. године значио је да је број у 2022. драматично опао у односу на претходну годину на 125 људи. Авганистанци су и даље чинили велики удео (281ТП3Т), као и Украјинци (211ТП3Т).[14] Албанија је углавном транзитна земља за људе са Блиског истока и северне Африке који покушавају да стигну до западне Европе. Албанска влада ради са међународним организацијама као што је УНХЦР на пружању подршке и помоћи тражиоцима азила, укључујући смештај, потрепштине, медицинску негу, правну помоћ и образовање[15]. Међутим, НСГ је известио да се Албанија суочила са проблемима у решавању потреба тражилаца азила због ограничених капацитета и ресурса. Штавише, НСГ је идентификовао језичке тешкоће и ограничене могућности запошљавања као препреке дубљој интеграцији у локалне заједнице.

Националне мањине у Албанији су Грци, Македонци, Црногорци, Власи, балкански Египћани и Роми. НСГ је известио да је албанска влада појачала напоре да побољша права ових мањина у складу са међународним стандардима као што је Оквирна конвенција за заштиту националних мањина. Неколико акционих планова и политика постављено је 2022. године како би се повећало укључивање мањина. То укључује нови ЛГБТКИ акциони план, који има за циљ борбу против дискриминације, побољшање приступа услугама и одобравање законског закона о признавању рода, као и нови национални акциони план за равноправност, инклузију и учешће Рома и балканских Египћана. Слично томе, Албанија је такође створила нови фонд за пројекте цивилног друштва који подржавају мањинска права. Међутим, и даље остају изазови, посебно у погледу ромске популације, која се суочава са дискриминацијом и ограниченим приступом образовању, здравственој заштити и запошљавању. Још увек није усвојено законодавство о слободи самоидентификације као припадника националне мањине нити о заштити мањинских језика.[16]

Образовање, обука и доживотно учење

НСГ је известио о значајном проширењу образовања, обуке и доживотног учења у Албанији последњих година. Серија образовних реформи подигла је образовне стандарде, проширила приступ образовању и ускладила албански систем са међународним стандардима.[17] Приступ образовању је проширен кроз иницијативе усмјерене на рурална подручја и рањиве групе, укључујући стварање центара за предуниверзитетско образовање, обезбјеђивање превоза и изградњу и реновирање школа.[18] НСГ је известио да је стручно образовање и обука (ВЕТ) такође проширено и да су изграђени стручни центри и школе. Током протеклих шест година, успостављен је свеобухватан оквир који дефинише систем стручног образовања, као што је предвиђено Националном стратегијом образовања и вештина (НЕСС). Након низа реорганизација и спајања школа са лошим резултатима, тренутно постоји 35 јавних средњих стручних школа. Основане су нове школе везане за технологију, као што је ИКТ школа Херманн Гмеинер, збратимљена са аустријском партнерском школом. Успостављени су програми образовања одраслих како би се омогућило људима да стекну нове вјештине, побољшају своју запошљивост и повећају своју друштвену интеграцију. Они се одвијају у 10 јавних центара за стручну обуку (ВТЦ), којима управљају националне службе за запошљавање.[19] Такође се водило рачуна да се обезбеди приступ доживотном учењу за угрожене групе, као што су особе са инвалидитетом и Роми.[20] Међутим, управљање ВЕТ системом је превише централизовано и постоји неусклађеност између законских одговорности пружалаца СОО и ресурса који су им обезбеђени.[21] На крају, НСГ извештава да је Албанија повећала међународну сарадњу у области образовања, на пример усвајањем Болоњског процеса и обнављањем учешћа у програму Еразмус+ за период 2021-2027.

[1] Центар за званичне публикације (2008), Law on Gender Equality in Society: http://qbz.gov.al/eli/ligj/2008/07/24/9970 ; Official Publications Centre (2006), Law on Measures against Violence in Family Relations: http://qbz.gov.al/eli/ligj/2006/12/18/9669 

[2] Уједињене нације у Албанији (2021), Унапређење родне равноправности и оснаживање свих жена и девојака у Албанији:  https://albania.unwomen.org/sites/default/files/Field%20Office%20Albania/Attachments/Publications/2021/06/UN%20Albania_gender%20equality%20position%20paper_GEEW_final.pdf 

[3] ИНСТАТ (2018), Насиље над женама и девојчицама у Албанији: https://www.instat.gov.al/media/6123/publication-violence-against-women.pdf 

[4] Европска комисија (2022), Извештај о напретку Албаније 2022: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2022-10/Albania%20Report%202022.pdf

[5] УН Вомен (2021), Документ о ставу о родној равноправности: https://albania.unwomen.org/sites/default/files/Field%20Office%20Albania/Attachments/Publications/2021/06/UN%20Albania_gender%20equality%20position%20paper_GEEW_final.pdf  

[6] Канцеларија председника Албаније (2022), Председнички декрет о ратификацији Конвенције МОР 190: https://arkiva.president.al/presidenti-meta-dekreton-shpallje-ligji-nr-13-2022/

[7] ИНСТАТ (2022), Незапосленост у Албанији: https://www.instat.gov.al/en/statistical-literacy/unemployment-in-albania/ 

[8] Светска банка (2019), Албанија Систематска дијагноза земље: https://documents1.worldbank.org/curated/en/822181588712199527/pdf/Albania-Systematic-Country-Diagnostic.pdf 

[9] ИНСТАТ (2023), Саопштење за јавност, Становништво Албаније: https://www.instat.gov.al/media/11654/population-of-albania-on-1-january-2023.pdf 

[10] ИНСТАТ (2022), Образовање у Албанији: https://www.instat.gov.al/en/statistical-literacy/education-in-albania/

[11] ибид

[12] Европска комисија (2022), Извештај о напретку Албаније 2022: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2022-10/Albania%20Report%202022.pdf

[13] ИНСТАТ (2022), Тражиоци азила у Албанији 2021: https://www.instat.gov.al/media/10293/asylum-seekers-in-albania-2021.pdf

[14] ИНСТАТ (2023), Тражиоци азила у Албанији 2022: https://www.instat.gov.al/media/11848/asylum-seekers-in-albania-2022.pdf

[15] Министарство за Европу и спољне послове Албаније (2022), Међународне организације:  https://punetejashtme.gov.al/en/organizata-nderkombetare/

[16] Европска комисија (2022), Извештај о напретку Албаније 2022: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2022-10/Albania%20Report%202022.pdf

[17] УНДП Албанија (2022), Преглед албанског система стручног образовања и обуке укључујући компаративну анализу са одабраним земљама из централне и западне Европе и региона Балкана: https://www.undp.org/sites/g/files/zskgke326/files/2022-06/VET%20English%20Online_Oct%202%5B1%5D%5B26%5D.pdf  

[18] ибид

[19] Национална агенција за запошљавање и образовање Албаније (2022), Професионалне квалификације: https://akpa.gov.al/sherbimet/kualifikime/

[20] Група Светске банке (2022), Албанија, Ситуациона анализа социјалне заштите: https://openknowledge.worldbank.org/server/api/core/bitstreams/3c905eea-9c8e-5bee-a571-a91ee89a945b/content

[21] УНДП Албанија (2022), Преглед албанског система стручног образовања и обуке укључујући компаративну анализу са одабраним земљама из централне и западне Европе и региона Балкана: https://www.undp.org/sites/g/files/zskgke326/files/2022-06/VET%20English%20Online_Oct%202%5B1%5D%5B26%5D.pdf

Радна права и зараде

НСГ је изразио озбиљну забринутост у вези са стањем услова рада и радних права у Албанији. Питања као што су плате испод минималне плате, неплаћени прековремени рад, несигурни услови рада и генерално неспровођење закона о раду су ендемска. Висок степен неформалности, процењен на 56,71ТП3Т запослења у Албанији, спречава раднике да ефективно уживају своја радна права.[1] Међутим, НСГ је такође приметио да је постигнут одређени напредак. Прво, минимална зарада је повећана за 301ТП3Т у септембру 2022.[2] Штавише, Државна инспекција рада је реструктурирана 2021. године уз повећане капацитете и људске ресурсе,[3] иако још увек нису попуњена сва нова радна места, што умањује његову ефикасност. Конвенцију МОР 190 о насиљу и узнемиравању на раду ратификовао је албански парламент 2022. године, а транспоновано је 25 делова радног законодавства ЕУ који покривају теме као што су безбедност на раду и родна равноправност.[4] That said, the NSG noted that the systems for combatting child labour and ensuring occupational safety and health (OSH) are still weak, and that they required further effort to comply with existing legislation.

Истраживање Центра за радна права сугерише да је узнемиравање и насиље на радним местима у Албанији широко распрострањено. Али, док је 451ТП3Т анкетираних запослених свесно таквих случајева, само 51ТП3Т њих одлучује да их пријави. Скоро половина запослених је изјавила да се најчешћи тип насиља и узнемиравања на радном месту дешава у односима надређени-подређени или послодавац-запослени, при чему су жене више погођене него мушкарци. Штавише, жене чешће од мушкараца неће пријавити насиље и узнемиравање на послу.[5]

Сигурност посла и незапосленост

НСГ је известио да несигурност посла остаје главни проблем у Албанији, узрокован високим степеном неформалности на тржишту рада и пролиферацијом привремених и краткорочних уговора. Ово углавном утиче на рурална подручја и секторе као што су туризам, грађевинарство и пољопривреда, а последице укључују ниске плате, ограничен приступ радним правима и социјалним бенефицијама, и рањивост на експлоатацију. НСГ примећује да је основа овог проблема недостатак других изгледа за запошљавање, погоршан питањима као што је слабо спровођење закона о раду. Прекарност ће чешће утицати на младе људе, жене и припаднике мањинских заједница.[6] НСГ је такође покренуо питање дуготрајне незапослености, за коју се процењује да погађа 701ТП3Т свих незапослених Албанаца, или отприлике 110.000 људи.[7] Упркос недостатку од 45.000 радника у албанској економији 2022. године, НСГ извештава о потешкоћама у транзицији дуготрајно незапослених назад на тржиште рада због њиховог недостатка вештина и деморализације.[8] Национална агенција за запошљавање и вештине нема капацитет ни особље да се ефикасно бави овим проблемима. Док реформисани програми за унапређење запошљавања, који обезбеђују обуку на радном месту и субвенционисано запошљавање за тражиоце посла, настављају да се спроводе, само 4.835 особа које траже посао користило је ове програме у 2021.[9]

Рад живот баланс

НСГ описује прекомерно радно време као значајан проблем у Албанији. Радници су често под притиском да раде дуго, понекад и без плаће за прековремени рад, што има штетне последице, укључујући њихово здравље и приватни живот. Процењује се да 91ТП3Т албанских радника ради више од 48 сати недељно, цео дан више од 40 сати дозвољених законом о раду.[10] НСГ је идентификовао главни узрок овог проблема као потребу да се ниске плате допуне дужим радним временом, захтевним радним оптерећењем и лошом сигурношћу посла. Лоша равнотежа између пословног и приватног живота посебно је проблематична за албанске жене, од којих се тражи да обављају већину послова у домаћинству и бриге због опстанка традиционалних родних улога.[11] Ово озбиљно ограничава изгледе жена за запошљавање и омета њихово пуно учешће на тржишту рада. Недостатак услуга за бригу о деци, посебно у руралним регионима, онемогућава способност запослених родитеља да ефикасно балансирају између запослења и обавеза старања.[12] Два могућа решења која је предложио НСГ – рад на даљину и запошљавање са скраћеним радним временом – нису широко распрострањена у Албанији.

[1] МОР (2019), Преглед неформалне економије у Албанији: https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---europe/---ro-geneva/---sro-budapest/documents/genericdocument/wcms_751313.pdf  

[2] Министарство финансија и привреде Албаније (2023), министар Ибрахимај у парламенту: Историјска реформа плата је подржана развојем привреде, користи преко 130.000 запослених: https://arkiva.financa.gov.al/ministrja-ibrahimaj-ne-parlament-reforma-e-pagave-historike-mbeshtetet-nga-zhvillimi-i-ekonomise-perfitojne-mbi-130-mije-punonjes/ 

[3] State Labour Inspectorate (2022), Annual Report 2021:  https://inspektoriatipunes.gov.al/wp-content/uploads/2022/03/Analize-vjetore-2021-ISHPSHSH-per-web-23032022.pdf

[4] Међународна организација рада (2019), Директиве ЕУ и реформа БЗР и законодавства о радним односима: https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---europe/---ro-geneva/---sro-budapest/documents/publication/wcms_689355.pdf

[5] Е.Дхемби, А.Папа, Б.Метањи (2022), Национална студија, „Насиље и узнемиравање у свету рада у Албанији: Компаративни приступ у шест стратешких сектора привреде”: https://clr.al/studim-kombetar-dhuna-dhe-ngacmimet-ne-boten-e-punes-ne-shqiperi/

[6] УН жене (2020). Извештај о родној равноправности у Албанији 2020, https://eca.unwomen.org/sites/default/files/Field%20Office%20Albania/Attachments/Publications/2020/12/CGEB%20Albania_REPORT_1.pdf 

[7] МОР (2022), Програм достојанственог рада 2023-2026: https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_mas/---program/documents/genericdocument/wcms_865259.pdf

[8] Мусабеллиу, М (2022) Незапосленост и недостатак радне снаге: парадокси албанске радне снаге: https://china-cee.eu/wp-content/uploads/2022/07/2022s05_Albania.pdf

[9] Национална агенција за запошљавање и образовање (2022), Годишње анализе 2021: https://akpa.gov.al/wp-content/uploads/2022/06/Analiza-Vjetore-2021-AKPA.pdf

[10] Еуроневс (2021), 91ТП3Т запослених раде седам дана у недељи: https://euronews.al/en/9-of-the-employed-work-seven-days-a-week/ 

[11] УН Вомен (2020), Извештај о родној равноправности у Албанији 2020: https://eca.unwomen.org/sites/default/files/Field%20Office%20Albania/Attachments/Publications/2020/12/CGEB%20Albania_REPORT_1.pdf 

[12] Ксхумари, М. (2022). Процена продуженог радног века у Албанији о различитим димензијама благостања из родне перспективе: https://www.taylorfrancis.com/chapters/edit/10.4324/9781003145325-6/assessment-extended-working-life-albania-various-dimensions-well-being-gender-perspective-merita-vaso-xhumari-megi-xhumari?context=ubx

Искорењивање сиромаштва и систем социјалне заштите

Албанија је направила значајне кораке у протеклим деценијама у смањењу сиромаштва, при чему је удео људи који живе испод границе сиромаштва од 1ТП4Т5,50 дневно пао са 25,41ТП3Т у 2002. на 12,31ТП3Т у 2020. години.[1] Међутим, Албанија има највећу стопу људи у ризику од сиромаштва и социјалне искључености у Европи, са 74,41 ТП3Т радно способног становништва у ризику од сиромаштва.[2] Остали показатељи сиромаштва су такође изузетно високи, као што је 371ТП3Тоф домаћинстава која наводе да нису у стању да одрже свој дом топлим.[3] НСГ извјештава да постоје четири главна узрока високог нивоа сиромаштва: висока неједнакост у приходима, висока незапосленост, велика урбано-рурална подјела са високим нивоом руралног сиромаштва и друштвена изолација и предрасуде које доживљавају угрожене групе као што су Роми. .

Албанија троши 9,41ТП3Т БДП-а на социјалну заштиту, далеко испод просека ЕУ од 18,61ТП3Т.[4] Други проблеми са државом благостања које је идентификовао НСГ укључују разлике у приступу услугама у различитим регионима и недостатак капацитета за ефикасно администрирање система. У верзији Стратегије социјалне заштите из 2022. године, албанска влада се обавезала да ће проширити обухват, побољшати координацију између различитих тела која чине систем социјалне заштите и побољшати ефикасност система у целини. До сада су реформе разјасниле улоге и одговорности различитих актера у социјалној заштити (на пример, локалне самоуправе и национална министарства), успоставиле Социјални фонд као главни механизам финансирања и увеле могућност набавке социјалних услуга од нејавних пружалаца услуга. . Већина финансирања социјалних услуга долази од општина (само 61ТП3Т укупне државне потрошње на социјалну заштиту иде на социјалне услуге), тако да постоји значајна хетерогеност у пружању кључних услуга. Веће, боље стојеће општине су у могућности да пруже већи квалитет услуга. Нови социјални фонд има за циљ да се позабави овим проблемом и обезбеди правичан приступ социјалним услугама обезбеђивањем грантова локалним самоуправама за развој нових социјалних услуга. Даље очекиване реформе укључују побољшање механизама циљања програма социјалне помоћи; изградња капацитета и људских ресурса управе социјалне заштите; дигитализација апликација, евалуација и плаћања; и даљу сарадњу са међународним организацијама као што су Светска банка и УНДП. Међутим, иако су локалне самоуправе законски у могућности да уговарају нејавне пружаоце социјалних услуга, то се до сада није догодило. Ово је због недостатка смерница и прописа, укључујући и цене социјалних услуга.[5] Да би се супротставила кризи коју је изазвала руска инвазија на Украјину, албанска влада је увела Пакет социјалног отпора. Ово укључује повећање исплата пензија, месечну исплату од 3000 лека (~28 евра) за угрожене људе погођене порастом цена, субвенције јавног превоза, субвенције за енергију, подршку пољопривредницима и смањење пореза на плате усмерено на оне са најнижим примањима.[6] Још један позитиван помак је успостављање Реда социјалних радника 2022.[7] за које НСГ извештава да ће побољшати социјалну заштиту јачањем радне снаге у социјалној заштити. НСГ је даље приметио да, иако су средства уложена у социјалну заштиту и даље скромна, све више општина пружа ове услуге директно, а не путем готовинских трансфера.

Приступ здравственој заштити, становању и другим основним услугама

НСГ је изразио забринутост у вези са стањем албанског здравственог система, истичући да је дугогодишњи нагласак на приватизацији ослабио приступ висококвалитетној здравственој заштити. Албански здравствени систем се сходно томе карактерише недостатком улагања, недостатком инфраструктуре и неравномерном географском дистрибуцијом објеката и медицинских радника, што посебно утиче на рурална подручја и подручја са ниским приходима.[8] Људи који живе у овим „медицинским пустињама“ приморани су да путују на велике удаљености да би добили негу. Ово не само да ограничава приступ здравственој заштити за оне који немају средстава за путовање, већ и дестимулише људе да траже рано откривање и превентивну негу.[9] Упркос овим проблемима, НСГ је известио да су се недавно догодила нека побољшања у примарној заштити. Проширени су објекти примарне здравствене заштите, уведена је телемедицина како би се допрло до изолованих заједница, а национални систем здравственог осигурања је ојачан.[10] Ова побољшања су остварена делимично захваљујући подршци међународних партнера као што су ЕУ, СЗО и Швајцарска агенција за развој и сарадњу.[11]

Приступ приступачном становању је све ограниченији у Албанији, а НСГ га наводи као један од главних проблема са којима се земља тренутно суочава. Многи Албанци, посебно млади људи и породице у градовима, боре се да приуште дом, јер трошкови становања и даље расту. Ово је дугорочан проблем, јер су трошкови становања расли више од плата сваке године током неколико деценија. Између 2021. и 2022. просечне ренте у Тирани порасле су за 13,41ТП3Т на годишњем нивоу, оне на обали 24,11ТП3Т, а оне у централним регионима 17,31ТП3Т.[12] Високе цене и повећање камата на хипотеке су у великој мери онемогућили младе људе у Албанији да купе кућу. Влада је признала стамбену ситуацију као проблем и проширила програм социјалног становања. То укључује субвенције за кирију, мере за унапређење постојећег стамбеног фонда, изградњу нових социјалних и јефтиних станова и стварање привремених станова. Преко 4.000 породица користило је или ће имати користи од ових мера у периоду 2022-2023.[13]

Приступ другим битним услугама, као што су вода, санитарни чворови и струја, такође остаје проблем. Приступ чистој води и санитарним објектима ограничен је неадекватном инфраструктуром и недостатком улагања у одржавање. Ово повећава ризик од инфекција које се преносе водом и представља посебан проблем у руралним подручјима.[14] Иако је покривеност електричном енергијом побољшана последњих година, Албанија се и даље суочава са повременим нестанцима струје и променама напона узрокованим застарелом и неадекватном инфраструктуром и недостатком разноврсности у изворима производње енергије.[15] НСГ је известио о успеху у дигитализацији владиних услуга, укључујући основне услуге: 951ТП3Т ових услуга је доступно на порталу владе е-Албаније.[16] Електронске интеракције домаћинстава са владом порасле су за 37,61ТП3Т између 2021. и 2022. године.[17]

[1] Светска банка (2022), Извештај о сиромаштву и праведности Албанија: https://databankfiles.worldbank.org/public/ddpext_download/poverty/987B9C90-CB9F-4D93-AE8C-750588BF00QA/previous/Global_POVEQ_ALB.pdf

[2] Монитор (2022), Еуростат: Албанија, са највећим процентом становништва у ризику од сиромаштва и социјалне искључености у Европи: https://www.monitor.al/eurostat-shqiperia-me-perqindjen-me-te-larte-te-popullsise-se-rrezikuar-nga-varferia-dhe-perjashtimi-social-ne-europe/

[3] Монитор (2022), Енергетско сиромаштво у порасту, Секретаријат: У Албанији, 361ТП3Т породица је у тешкој ситуацији: https://www.monitor.al/varferia-energjetike-ne-rritje-sekretariati-ne-shqiperi-36-e-familjeve-ne-situate-te-veshtire/

[4] Европска комисија (2019), Финансирање социјалне заштите - Албанија: https://ec.europa.eu/social/BlobServlet?docId=21871&langId=en

[5] Група Светске банке (2022), Албанија, Ситуациона анализа социјалне заштите: https://openknowledge.worldbank.org/server/api/core/bitstreams/3c905eea-9c8e-5bee-a571-a91ee89a945b/content

[6] Министарство финансија и привреде (2022), Пакет социјалног отпора: https://mia.gov.al/paketa-e-rezistences-sociale-mbeshtetje-per-shtresat-qe-kane-nevoje-per-mbrojtje/ 

[7] Министарство здравља и социјалне заштите (2021), Утврђивање реда социјалних радника: https://shendetesia.gov.al/ngritja-e-urdhrit-te-punonjesit-social/

[8] UNFPA Albania (2021), Demographic and Health Challenges facing Albania in the 21st Century: https://albania.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/albania_demographic_health_challenges_report_2020_english_version.pdf

[9] ибид

[10] Compulsory Healthcare Insurance Fund (2023), Annual report 2022: https://fsdksh.gov.al/wp-content/uploads/2023/07/Raport-vjetor-Fondi-viti-2022-Miratuar-ne-KA.pdf

[11] Министарство здравља и социјалне заштите (2020), Стратегија развоја примарне здравствене заштите у Албанији 2020-2025: http://www.hap.org.al/wp-content/uploads/2021/12/PHC-Strategy-Nov2021-web.pdf

[12] АЛТАКС (2022), Тржиште изнајмљивања станова у Тирани и раст цена последњих година: https://altax.al/en/the-apartment-rental-market-in-tirana-and-the-price-increase-in-recent-years/

[13] УНДП Албанија (2016), Стратегија социјалног становања 2016-2025: https://www.undp.org/albania/publications/social-housing-strategy-2016-2025

[14] Инвестициони оквир за западни Балкан (2013), Системи водоснабдевања и канализације руралних подручја: https://www.wbif.eu/project/PRJ-ALB-ENV-010?downloadpdf=project

[15] Европска комисија (2022), Извештај о напретку Албаније 2022: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2022-10/Albania%20Report%202022.pdf

[16] Национална агенција за информационо друштво (2022), Јавни сервиси, Албанија, случај успеха дигитализације: https://akshi.gov.al/sherbimet-publike-shqiperia-rast-suksesi-per-digjitalizimin/

[17] State Minister for Service Standards (2023), The Steering Committee of the "Citizen-centered Public Services" Project convenes: https://standarde.gov.al/mblidhet-komiteti-drejtues-i-projektit-sherbime-publike-me-ne-qender-qytetarin-2/

Слобода говора и окупљања

Албанија је последњих година ојачала право на слободу говора. Његово место на ранг листи слободе штампе Репортера без граница попело се са 84. у 2019. на 78. у 2022. години.[1] НСГ је известио да су се медијски плуралитет и разноликост такође побољшали повећањем броја независних медијских организација и онлајн платформи. Међутим, НСГ је такође изразио забринутост због низа проблема у вези са слободом говора. Прво, констатовано је да се и даље дешавају физички напади, вербално злостављање и застрашивање новинара.[2] Друго, остаје забринутост у вези са потенцијалом злоупотребе закона о клевети за гушење слободе изражавања, упркос неким позитивним променама у законодавству последњих година у покушају да се то спречи. Коначно, НСГ је изразио забринутост због политичке и економске контроле медија и недостатка одговорности у управљању медијима.

Албански закони о слободи окупљања значајно су побољшани 2022. године како би били у складу са међународним нормама. Међутим, и даље постоји забринутост у погледу повремене несразмерне употребе силе од стране органа за спровођење закона на мирним скуповима.[3] Из ових и других разлога, ЦИВИЦУС Монитор грађанског простора сматра да је грађански простор у Албанији „сужен“.[4]

Слобода удруживања

НСГ је известио да Албанија има успешан сектор цивилног друштва, са великим бројем организација активних у широком опсегу области. Штавише, јавни ангажман и интересовање за организације цивилног друштва и даље су високи. НСГ је такође приметио да је албанска влада генерално подржавала цивилно друштво и да признаје вредност коју пружају ОЦД. Међутим, албанско цивилно друштво се такође суочава са многим изазовима, као што су недостатак финансијских средстава, што ограничава одрживост ОЦД, и административне блокаде, које спречавају оснивање организација.[5] Алармантно, било је и извештаја о узнемиравању и застрашивању активиста и организација.[6] Нови закон о регистрацији непрофитних организација усвојен је 2021. године, али је примена одложена до 2023. године. Стога су ОЦД наставиле да се региструју по старом систему, са дугим кашњењима и великим административним оптерећењима.[7] НСГ је известио да је постигнут мали или никакав напредак у спровођењу мапе пута за повољно окружење за цивилно друштво. Агенција за подршку цивилном друштву нема довољно ресурса да адекватно подржи ОЦД, које и даље зависе од донатора. Штавише, било је мало или нимало напретка у области повраћаја ПДВ-а за ОЦД и пореских подстицаја за донације.[8]

Цивилни и социјални дијалог, укључујући укључивање цивилног друштва у процес приступања ЕУ

У 2022. години остварен је одређени напредак у јачању капацитета Националног савета за рад, националног форума за трипартитни социјални дијалог, уз проширење његовог секретаријата. Међутим, на основу запажања ЦЛР-а као члана НЦЛ-а, састао се само једном у 2021. и два пута у 2022. НСГ извештава да постоји потпуни недостатак смисленог социјалног дијалога на било ком нивоу.

Влада је кроз неколико иницијатива покушала да побољша ниво грађанског дијалога. Један је био јачање институција цивилног дијалога, као што су Национални економски и социјални савет и Акциони план партнерства за отворену власт, који је имао за циљ да подстакне учешће грађана у повратним информацијама које се дају јавном одлучивању. Други је био креирање Националне економске и социјалне картице, која омогућава грађанима и ОЦД да прате државну потрошњу и учинак у различитим секторима.[9]

Влада је такође покушала да активно укључи ОЦД у процес приступања ЕУ. Међутим, сви ови напори су ометени низом проблема које је идентификовала НСГ. У принципу, ОЦД немају ресурсе и капацитете да се ефикасно укључе у грађански дијалог. НСГ верује да су потребна даља јавна улагања у цивилно друштво пре него што они могу ефикасно да допринесу креирању политике.

[1] Репортери без граница (2023), Албанија: https://rsf.org/en/country/albania

[2] Амерички Стејт департмент (2022), Државни извештаји о пракси људских права: Албанија: https://www.state.gov/reports/2022-country-reports-on-human-rights-practices/albania/

[3] ибид

[4] ЦИВИЦУС (2023), Монитор - Албанија: https://monitor.civicus.org/country/albania/

[5] УСАИД (2022), Индекс одрживости организација цивилног друштва за Албанију 2021: https://storage.googleapis.com/cso-si-dashboard.appspot.com/Reports/CSOSI-Albania-2021.pdf

[6] Фреедом Хоусе (2023), Нације у транзиту 2022 – Албанија: https://freedomhouse.org/country/albania/nations-transit/2022

[7] Европска комисија (2022), Извештај о напретку Албаније 2022: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2022-10/Albania%20Report%202022.pdf

[8] ибид

[9] Партнерство за отворену власт (2021), Национални акциони план за Албанију 2020-2022: https://www.opengovpartnership.org/wp-content/uploads/2021/01/Albania_Action-Plan_2020-2022_EN.pdf

Албанија производи 1001ТП3Т своје електричне енергије из обновљивих хидроелектрана. Али континуирано ослањање на фосилна горива за грејање, хлађење и транспорт значи да је удео обновљивих извора у укупној потрошњи енергије Албаније био само 451ТП3Т у 2020. Међутим, ово је било далеко изнад циља од 381ТП3Т, што Албанију чини једном од земаља са најбољим учинком у западног Балкана. Албанија је постигла своје циљеве енергетске ефикасности за 2020. годину, а у фебруару 2022. усвојила је циљеве енергетске ефикасности за 2030. као део свог првог Националног плана за енергију и климу. Такође је постигла напредак у усвајању закона ЕУ о енергетској ефикасности, као што је Директива о енергетским перформансама зграда. Међутим, тренутно не постоји оквир за финансирање енергетске ефикасности. Уместо тога, главни метод финансирања су ад-хоц шеме, као што је недавни фонд за субвенционисање инсталирања соларних бојлера.[1] Још једна ствар која изазива забринутост су ефекти климатских промена на албанске хидроелектране: суше 2022. смањиле су производне капацитете и довеле снабдевање енергијом у опасност.[2]

Иако Албанија има званичну дефиницију енергетског сиромаштва, засновану на угрожености одређених потрошача у смислу инвалидитета, здравља или прихода, извештај Енергетске заједнице сугерише да ова дефиниција не обухвата шире аспекте енергетског сиромаштва. Штавише, Албанија не прикупља и не објављује у јавности своју појаву енергетског сиромаштва, што отежава процену обима проблема. Најновија процена, с почетка 2022. године, сугерише да 371 ТП3Т Албанаца пати од енергетског сиромаштва. Подаци из 2019. сугеришу да је 541ТП3Т албанских домаћинстава са приходима мањим од 601ТП3Т медијана имало потешкоћа да одрже своје домове топлим.[3] С обзиром на то да ови подаци потичу пре руске инвазије на Украјину и потоње енергетске кризе, садашње бројке ће вероватно бити још веће. Као одговор на енергетску кризу, албанска влада је одлучно реаговала да замрзне цене енергије и покрије 801ТП3Т енергетских трошкова домаћинстава и малих предузећа, издвајајући АЛЛ 28 милијарди (лек, 260 милиона евра) као део свог Пакета социјалног отпора.[4]

[1] Енергетска заједница (2022), Албанија, Извештај за земљу 2022: https://www.energy-community.org/implementation/report/Albania.html

[2] Еурацтив (2022), Енергетска ситуација Албаније није добра, новац ЕУ ће помоћи: https://www.euractiv.com/section/energy-environment/news/albanias-energy-situation-not-good-eu-money-will-help/

[3] Енергетска заједница (2021), Студија о адресирању енергетског сиромаштва: https://www.energy-community.org/regionalinitiatives/Transition/poverty/study.html

[4] International Energy Agency (2023), ALL 28 billion for energy price compensation: https://www.iea.org/policies/17469-all-28-billion-for-energy-price-compensation