Родна равноправност

НСГ извештава да је гендер “маинстреаминг” део креирања политике Северне Македоније од 2018. Од свих министарстава у влади Северне Македоније се захтева да уграде концепт родне равноправности у своје трогодишње стратешке планове и циљеве. Штавише, сви државни службеници ангажовани на стратешком планирању обучени су како да узму у обзир родна питања, тако и да креирају родно осјетљиве индикаторе за све програме које воде њихова министарства. НСГ напомиње да је родна равноправност добила политичку подршку и да представља кључни приоритет владе.[1] Међутим, УН Вомен је открила да је доступно само 39,41ТП3Т индикатора потребних за праћење СДГ-а из родне перспективе. Иако је постигнут одређени напредак у повећању заступљености жена у парламенту и националној влади, само два градоначелника од 81 су жене. Штавише, заступљеност жена у економском доношењу одлука је веома ограничена, са само 141ТП3Т руководећих улога које имају жене, што је бројка која је чак нижа у вишим ешалонима менаџмента.[2]

Скор Северне Македоније у индексу родне равноправности био је 64,5 од 100 у 2022. години, испод просека ЕУ од 68, али је повећање од 2,5 поена од 2019. Јаз у запослености у Северној Македонији био је 18,3 процентна поена, а радни век просечног северномакедонца жена је била 10 година краћа од просечног мушкарца, са негативним импликацијама на социјална права заснована на доприносима, као што су пензије и осигурање за случај незапослености. Према последњим подацима, јаз у зарадама полова у Северној Македонији износи 16 процентних поена.[3] Међутим, прилагођени јаз у платама, који узима у обзир разлике у карактеристикама између запослених мушкараца и жена, је већи: запослене жене у Северној Македонији су у просеку боље образоване од мушкараца који раде, као резултат ниске стопе учешћа жена у радној снази . Остала питања која је идентификовала НСГ укључују неплаћени рад жена у пољопривредном сектору, неактивност жена које се ослањају на дознаке мушких рођака у иностранству и висок ниво дуготрајне незапослености жена.[4] Просечна жена из Северне Македоније троши 15,41 ТП3Т свог времена на неплаћену негу и послове у домаћинству, у поређењу са 5,11 ТП3Т за просечног мушкарца.

Северна Македонија је 2022. године спровела своје прво национално истраживање о родно заснованом насиљу. Истраживање је показало да је више од половине свих жена Северне Македоније (541ТП3Т) доживело неку врсту насиља у неком тренутку свог живота. Интимни партнери су највероватнији починиоци овог насиља, а 4,21 ТП3Т жена је пријавило да је доживело насиље међу интимним партнерима у последњих 12 месеци. Неких 301ТП3Т жена из Северне Македоније искусило је сексуално узнемиравање најмање једном у животу, а 101ТП3Т у последњих 12 месеци. Родно засновано насиље и традиционалне родне норме су и даље високо нормализоване у северномакедонском друштву, што је забрињавајуће. Око трећине испитаних жена подржала је идеје – између осталог – да муж мора показати доминацију над својом женом и да жртве сексуалног насиља често претерују или измишљају тврдње. Још позитивније, закон је усвојен 2022. и 2023. године за криминализацију сексуалног узнемиравања, укључујући сексуално узнемиравање на мрежи и ухођење на мрежи.[5]

Незапосленост младих

Упркос побољшањима у последњих неколико година, стопа незапослености и неактивности младих остаје тврдоглаво висока у Северној Македонији. Постоји велики јаз у стопама запослености младих (34,71ТП3Т) и остатка становништва (47,31ТП3Т). Такође постоји велики јаз између стопа запослености младих мушкараца (45,61ТП3Т) и младих жена (23,31ТП3Т).[6] Регионалне разлике су такође велике. Незапосленост младих у руралним подручјима већа је за 9,8 процентних поена него у урбаним срединама.[7] Коначно, постоји јаз у запошљавању између младих људи различитих нивоа образовања. Они са високим нивоом образовања имају стопу запослености од 49,41ТП3Т, а они са средњим нивоом имају стопу од 30,61ТП3Т. Али само 4,71ТП3Т младих људи са ниским степеном образовања је запослено.[8]

Запошљавање младих је концентрисано на привременим, скраћеним радним временом и несигурним позицијама. Више од трећине запослених младих у Северној Македонији (341ТП3Т) има привремене послове. НСГ напомиње да је масовно исељавање младих из земље и узрок и последица високе незапослености младих.

НСГ извештава да је влада увела неке мере за решавање овог питања. Недавно је усвојена Стратегија запошљавања 2021-2027, као и Стратегија за формализацију неформалне економије.[9] Штавише, 19.000 младих, укључујући 969 Рома, учествовало је у Гаранцији ЕУ за младе, након што је проширена на Западни Балкан укључујући Северну Македонију, а 411ТП3Т учесника је обезбедило запослење или могућност обуке.[10]

Укључивање миграната, избеглица, тражилаца азила и мањина

НСГ извештава да процес азила у Северној Македонији још увек није у складу са правним тековинама ЕУ. Тражиоци азила у Северној Македонији суочавају се са произвољним притвором, укључујући незаконито задржавање малолетника. Штавише, систем обраде азила је неефикасан и запањујуће спор. Иако је 2021. поднето 100 захтева за азил, те године је обављено само 25 интервјуа са тражиоцима азила. Од 2016. године у Северној Македонији нико није добио статус избеглице.[11]

Националне мањине у Северној Македонији су Албанци, Турци, Роми и Срби. Званични напори да се промовише заштита и интеграција мањина проистичу из стратегије „Једно друштво за све и интеркултурализам“. Агенција за заштиту невећинских заједница почела је са радом 2021. године под покровитељством Министарства за политички систем и међунационалне односе. Агенција финансира иницијативе ОЦД које имају за циљ унапређење и одбрану права националних мањина. Генерално, већина етничких мањина, осим Албанаца, недовољно је заступљена у политичком систему и државној служби. Албанци, као највећа мањина, добро су заступљени све до министарског нивоа.[12]

Усвојена је нова Стратегија за инклузију Рома за период 2022-2030, која се бави питањима као што су дискриминација, образовање, запошљавање, социјална заштита, здравствена заштита, становање, матична евиденција и култура. Међутим, НСГ је приметио да учешће, оснаживање и изградња капацитета нису поменути у стратегији. Усвојен је Акциони план за одбрану, унапређење и остваривање људских права Ромкиња и девојчица за период 2022-2024.[13] НСГ је позвао да се напишу и усвоје акциони планови за друге кључне области права Рома. Иако влада озбиљније схвата права Рома, НСГ је истакао да се мало ради на решавању питања као што су стопа напуштања средње школе ромске деце или широко распрострањена школска сегрегација.

[1] Влада Северне Македоније (2022), Стратегија о родној равноправности 2022-2027: https://mtsp.gov.mk/content/pdf/2022/strategija_/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82_2022_2027.pdf

[2] Министарство рада и социјалне политике (2023), Индекс родне равноправности за Северну Македонију 2022: https://www.stat.gov.mk/publikacii/2023/Gender-Index-2022_EN-web.pdf

[3] Ибид

[4] ИЛО (2015), Јаз у платама међу половима и мајчинством у Бившој Југословенској Републици Македонији: Економетријска анализа: https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---europe/---ro-geneva/---sro-budapest/documents/publication/wcms_447699.pdf

[5] Министарство рада и социјалне политике (2023), Индекс родне равноправности за Северну Македонију 2022: https://www.stat.gov.mk/publikacii/2023/Gender-Index-2022_EN-web.pdf

[6] Државни завод за статистику (2023), Стопа запослености становништва старости 15 и више година према полу и старости, годишње: https://makstat.stat.gov.mk/PXWeb/pxweb/en/MakStat/MakStat__PazarNaTrud__StapkiDrugiIndikatori/087_PazTrud_Mk_StapVrab_ml.px/table/tableViewLayout2/

[7] State Statistical Office (2023), Activity rates of the population aged 15 years and over by gender and age, rural, by year:  https://makstat.stat.gov.mk/PXWeb/pxweb/en/MakStat/MakStat__PazarNaTrud__StapkiDrugiIndikatori/064_Stapki_Pol_Vozrast15_urban_ml.px/table/tableViewLayout2/

https://makstat.stat.gov.mk/PXWeb/pxweb/en/MakStat/MakStat__PazarNaTrud__StapkiDrugiIndikatori/064_Stapki_Pol_Vozrast15_urban_ml.px/table/tableViewLayout2/

https://makstat.stat.gov.mk/PXWeb/pxweb/en/MakStat/MakStat__PazarNaTrud__StapkiDrugiIndikatori/065_StapkiAktiv_Pol_Vozr_Rural_ml.px/table/tableViewLayout2/

[8] Државни завод за статистику (2022), Стопа запослености, према највишем стеченом образовању, старости од 25 до 64 године, по годинама: https://makstat.stat.gov.mk/PXWeb/pxweb/en/MakStat/MakStat__PazarNaTrud__StapkiDrugiIndikatori/095_PazTrud_Mk_NivoObr_ml.px/table/tableViewLayout2/

[9] Влада Републике Северне Македоније (2017), Програм реформи запошљавања и социјалне политике 2020: https://www.mtsp.gov.mk/content/word/esrp_dokumenti/ESRP%20Macedonia%20-%20final%20(ENG).pdf

[10] Министарство рада и социјалне политике, (2019). Оперативни план активних програма и мера за запошљавање и услуге на тржишту рада 2019: https://av.gov.mk/content/%D0%9E%D0%9F/OP_2021_ANG_.pdf

[11] Македонско удружење младих правника (2021), Ситуација азила у Северној Македонији: https://myla.org.mk/wp-content/uploads/pdf/Sostojbata-so-azilot-vo-RSM-2021-1.pdf

[12] Вестминстерска фондација за демократију (2022), Где радимо - Северна Македонија: https://www.wfd.org/where-we-work/north-macedonia

[13] Фондација за отворено друштво Македонија (2022), Извештај у сенци праћења рада и ефеката секторске радне групе на интеграцију Рома у периоду јануар – децембар 2021: https://dijalogkoneu.mk/en/wp-content/uploads/sites/3/2022/06/INTEGRACIJA-NA-ROMI-2021-1.pdf

Све у свему, НСГ је изразио озбиљну забринутост у вези са стањем права радника у Северној Македонији. НСГ примећује значајне празнине између македонског радног права и ацкуис-а ЕУ. Ово је посебно случај у областима као што су обештећење за прекршаје који се односе на неисплату зарада и право на штрајк, око којих је Закон о радним односима нејасан и оставља простор за тумачење. НСГ такође извештава да је спровођење закона о раду у Северној Македонији слабо и неефикасно. Прекршаји попут неплаћања прековременог рада, увођења ноћних дежурстава и неодељивања годишњег одмора су најчешћи прекршаји.[1]

Северномакедонски синдикати нису у могућности да се позабаве овим питањима због својих структурних слабости, што је резултат двосмислене улоге која им је додељена Законом о раду. НСГ примећује да синдикатима једноставно није дата могућност, ресурси или инструменти да обављају своју потребну функцију. На пример, закон Северне Македоније не прецизира да је један од њихових задатака заштита права радника, што је двосмисленост која их ставља у неповољан положај у односу на послодавце. Због тога су послодавци ефективно у могућности да спрече раднике да се удруже и могу оправдати отпуштање радника који покушавају да назову штрајк указујући на процедуралне грешке у организацији штрајка. НСГ истиче да су ови проблеми посебно лоши у технолошко-индустријској развојној зони Бунарџик, посебној економској зони у близини скопског аеродрома, и у текстилној индустрији.[2] Међународна конфедерација синдиката изразила је забринутост у вези са стањем права радника у Северној Македонији. Истраживања као део његовог Глобалног индекса права сугеришу да су кршења права систематска и да се погоршавају. Значајни инциденти укључују неоправдано ометање синдикалних демонстрација, упорна разбијање синдиката и узнемиравање синдикалаца.[3]

[1] Хелсиншки комитет за људска права Републике Македоније (2019), Анализа стандарда права радника и њихова примена у Републици Северној Македонији: https://mhc.org.mk/wp-content/uploads/2019/03/En-Helsinki-2019.pdf

[2] Савески, Здравко; Апасиев, Димитар; Ковачевски, Александар; Василев, Кире (2010), Девалвација рада – Анализа радног законодавства у транзиционом периоду: https://www.academia.edu/2605632/%D0%9E%D0%91%D0%95%D0%97%D0%92%D0%A0%D0%95%D0%94%D0%9D%D0%A3%D0%92%D0%90%D0%8A%D0%95_%D0%9D%D0%90_%D0%A2%D0%A0%D0%A3%D0%94%D0%9E%D0%A2_%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0_%D0%B2%D0%BE_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%82_%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0

[3] ИТУЦ (2023), Глобални индекс права 2023 – Северна Македонија: https://www.globalrightsindex.org/en/2023/countries/mkd

Искорењивање сиромаштва

Северна Македонија је направила значајне кораке у смањењу сиромаштва последњих година и од стране Програма УН за развој препозната је као светски лидер у искорењивању сиромаштва.[1] Стопа екстремног сиромаштва је опала са 101ТП3Т у 2009. на 3,41ТП3Т у 2018. години, а стопа општег сиромаштва је опала са 351ТП3Т у 2009. на 171ТП3Т у 2021. Иако је Северна Македонија друга најнижа стопа сиромаштва на Западном Балкану у ЕУ просек.[2] Смањење сиромаштва деце, иако значајно, било је мање изражено, пало је са 32,41ТП3Т у 2005. на 27,81ТП3Т у 2019.[3] Преко 401ТП3Т домаћинстава у ризику од сиромаштва има троје или више деце. Међутим, многа домаћинства се и даље суочавају са значајним ризиком од сиромаштва, посебно у руралним и северним областима, међу етничким мањинама и међу људима са нижим нивоом образовања. Емиграција и још увек висока стопа неформалности такође отежавају проблем.

Иако социјална заштита у Северној Македонији покрива само половину становништва, а потрошња на социјалну заштиту је испод регионалног просека, влада спроводи свеобухватну реформу социјалне заштите, укључујући и креирање програма за гарантовану минималну помоћ. Реформа има за циљ побољшање обухвата, циљања и адекватности социјалне заштите. До сада је број лица која примају загарантовану минималну помоћ (ГМА) повећан за 451ТП3Т, док је број корисника различитих облика подршке за децу, попут дечјих додатака и других трансфера, повећан за 481ТП3Т. 3.300 корисника ГМА учествовало је у шемама за активирање тржишта рада, а преко 28.000 ученика основних и средњих школа искористило је своје право на исплату подршке за образовање. Побољшања у администрацији социјалне заштите укључила су стварање електронске размене информација за службе социјалне заштите и запошљавања. Међутим, систему још увек недостаје потпуно функционалан систем праћења и евалуације и адекватно централизован ИТ систем. Национални програм деинституционализације 2018-2027 наставља да се спроводи, уз пораст броја пружалаца лиценцираних социјалних услуга у заједници (као што су кућна нега, лична асистенција и нега за предах).[4]

[1] Програм Уједињених нација за развој и Оксфордска иницијатива за сиромаштво и људски развој. (2020), Глобални мултидимензионални индекс сиромаштва 2020. Уцртавање путева из вишедимензионалног сиромаштва: постизање циљева одрживог развоја: https://hdr.undp.org/system/files/documents/2020mpireportenpdf.pdf

[2] Европска комисија (2019), Тематски извештај ЕСПН-а о финансирању социјалне заштите, Северна Македонија: https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&ved=2ahUKEwjVpeOO_tmBAxXN1gIHHZHVDZAQFnoECA8QAQ&url=https%3A%2F%2Fec.europa.eu%2Fsocial%2FBlobServlet%3FdocId%3D21847%26langId%3Den&usg=AOvVaw0lP5CCumeMHUF9fdifmqu_&opi=89978449

[3] УНИЦЕФ (2021), Мултидимензионално сиромаштво деце у Црној Гори – Разумевање сложене реалности деце у сиромаштву коришћењем приступа мешовитих метода: https://www.unicef.org/northmacedonia/media/8931/file/Multidimensional%20child%20poverty%20in%20North%20Macedonia%20(ENG).pdf

[4] Европска комисија (2020), Програм економских реформи Северне Македоније (2020-2022) - Оцена Комисије: https://data.consilium.europa.eu/doc/document/ST-7470-2020-INIT/en/pdf

НСГ извештава о озбиљним недостацима у социјалном дијалогу у Северној Македонији. Влада ретко консултује социјалне партнере, а трипартитне дискусије које се дешавају су неефикасне због моћи владе над социјалним партнерима. На бипартитном нивоу, НСГ примећује да је често немогуће потписати гранске споразуме због непостојања организације послодаваца. Када се споразуми потпишу, они се не дистрибуирају, па радници често нису упознати са њиховим садржајем. Чак и када су радници свесни тога, уговори се често игноришу. Због структуралних слабости синдиката као социјалног партнера, које произилазе из нејасноће и нејасноће Закона о раду, радници им ретко верују да бране своја права.[1]

НСГ напомиње да је ситуација са грађанским дијалогом много боља. Стратегија сарадње и раста цивилног друштва 2022-2024 побољшала је окружење за ОЦД. Стратегија је преуредила правни и институционални оквир под којим ОЦД раде и успоставила адекватан систем финансирања, који укључује државна средства. ОЦД су доследно биле укључене у креирање јавне политике, иако НСГ примећује да би консултације могле бити инклузивније и транспарентније. Из тог разлога су представници ОЦД престали да присуствују Савету за сарадњу Владе и цивилног друштва, а буџет за ову сарадњу је недавно смањен.[2] Коначно, упркос напретку у укључивању ОЦД у доношење одлука, НСГ је изразио забринутост да грађански живот генерално опада у Северној Македонији, углавном због последица пандемије Цовид-19 и недостатка одрживих извора финансирања. Само 201ТП3Т Северних Македонаца пријавило је учешће у грађанским активностима, 101ТП3Т мање него 2016.[3] ЦИВИЦУС-ов монитор открио је да се грађански простор у Северној Македонији сузио.[4]

[1] ЦРПМ (2021), Индустријски односи у Македонији: Изазови уочи економског опоравка:  http://www.crpm.org.mk/wp-content/uploads/2017/06/Studija-V00-05-EN-PRINT.pdf

[2] Македонски центар за међународну сарадњу и Балканска мрежа за развој цивилног друштва (2023), Мониторинг матрица о омогућавању окружења за развој цивилног друштва Државни сажетак за Северну Македонију 2022: https://rcgo.mk/wp-content/uploads/2023/08/north-macedonia-mm-brief-2022.pdf

[3] Фондација за отворено друштво – Македонија (2021), Грађански ангажман у Републици Северној Македонији, са посебним освртом на пандемију ЦОВИД-19: https://dijalogkoneu.mk/en/wp-content/uploads/sites/3/2021/10/Report-from-the-general-population-and-civil-society-surveys.pdf

[4] https://monitor.civicus.org/country/macedonia/

НСГ наводи да је Северна Македонија лидер у зеленој транзицији на Западном Балкану, као прва земља у региону која је Енергетској заједници пренела свој Национални енергетски и климатски план. Земља је такође објавила своју Стратегију развоја енергетике до 2040. и ревидирала свој национално утврђени допринос, са циљем да смањи емисије ГХГ 301ТП3Т до 2030. Влада Северне Македоније постепено усклађује своје законодавство о енергетској ефикасности са правним тековинама ЕУ и промовише производњу обновљиве енергије кроз низ подстицаја и субвенција домаћинствима. Такође учествује у Зеленој агенди Западног Балкана.[1] Међутим, учинак земље у производњи обновљиве енергије генерално је слаб. Промашио је свој циљ за 2020. да произведе 231ТП3Т своје енергије из обновљивих извора за 3,8 процентних поена. Иако је постигла одређени напредак у постепеном избацивању угља, Северна Македонија га је углавном заменила гасом и нафтом, а не обновљивим изворима енергије.[2]

Међутим, НСГ је такође указао на неколико преосталих проблема са транзицијом Северне Македоније на зелену економију. Прво, истакла је да би се примена стратешких докумената могла ојачати и боље спроводити зелено законодавство. НСГ верује да енергетским и климатским питањима још увек није дат приоритет који заслужују. Штавише, ОЦД, академска заједница и социјални партнери још увек нису пуноправни учесници у развоју климатске политике. Још једно покренуто питање је недостатак система у Северној Македонији за мерење, извештавање и верификацију емисија гасова стаклене баште, што је ометало ефикасно креирање климатске политике. Што је још више забрињавајуће, Северна Македонија и даље одржава субвенције за угаљ и изузетно ниске царине на гориво, посебно за дизел. На крају, НСГ је приметио да Северној Македонији још увек недостају кључне компетенције и вештине неопходне за повећање зелених капацитета. Скренуо је пажњу на области као што су инсталирање, рад и одржавање обновљивих извора енергије, као и одсуство зелених послова из Националне класификације занимања.[3] Сви ови проблеми су евидентни у потешкоћама у решавању енергетске неефикасности северномакедонских домаћинстава, што је витално питање с обзиром да домаћинства чине 361ТП3Т потрошње електричне енергије у земљи.[4] НСГ је као проблеме истакао недостатак зеленог знања међу грађевинским компанијама и професионалцима, недостатак вештина у постављању уређаја за уштеду енергије и потешкоће у набавци таквих уређаја. Такође је указао на невољност домаћинстава да се ангажују у реновирању које штеде енергију и недостатак довољних активности креатора политике да повећају ограничене субвенције које су доступне домаћинствима за шеме енергетске ефикасности.

На крају, НСГ је поменуо низ владиних програма који имају за циљ повећање нивоа зелених вештина у Северној Македонији. Прво, постојао је низ спорадичних радионица, семинара и обука, усмерених углавном на водоинсталатере и грађевинске раднике без посла. Програм ТРАИНЕЕ обучио је 300 запослених радника за енергетску ефикасност у зградама, 40 за вештине обновљивих извора енергије и 40 за опште зелене вештине за техничаре. Такође је обучила 52 инжењера грађевинарства и 20 инжењера информационог моделирања.[5] Европски програм енергетских менаџера и УНИДО Програм система управљања енергијом, који развијају вештине за спровођење мера енергетске ефикасности у предузећима и организацијама, такође су доступни у Северној Македонији. Коначно, Светска банка помаже Северној Македонији у креирању њене стратегије паметне специјализације, која има за циљ да разуме како да привуче зелене инвестиције у земљу.[6]

[1]  ОЕЦД (2020), Индикатори зеленог раста (база података): https://www.oecd-ilibrary.org/environment/data/oecd-environment-statistics/green-growth-indicators-edition-2020_726a0247-en

[2] Енергетска заједница (2023), Извештај о земљи 2022 – Северна Македонија: https://www.energy-community.org/implementation/report/North_Macedonia.html

[3] Државни завод за статистику (2022), Национална класификација занимања, Република Северна Македонија: https://www.stat.gov.mk/KlasifikaciiNomenklaturi_en.aspx?id=15

[4] Министарство животне средине и просторног планирања (2017), Извештај Информативног инвентара 1990-2015: https://unfccc.int/sites/default/files/resource/3%20Macedonian%20SBUR%20National%20Inventory%20Report.pdf

[5] Привредна комора Северне Македоније (2016), Ка тржишним вештинама за одрживу енергетски ефикасну изградњу: https://www.mchamber.mk/upload/trainee%20fact%20sheet.pdf

[6] Европска комисија (2022), Паметна специјализација у Северној Македонији: https://s3platform.jrc.ec.europa.eu/north-macedonia