Бугарска

Преглед социјалних права

Оцена 51

Преглед социјалних права

The National Strategy Group (NSG), led by the Institute for Social Integration, reported several concerning issues in Bulgaria. There are ongoing problems relating to gender discrimination, high youth unemployment, excessive out-of-pocket healthcare costs and attacks on press freedom. These remain unaddressed due to a two-year political crisis that left the country without a stable majority government. The energy crisis brought about by Russia’s full-on invasion of Ukraine hit Bulgaria particularly hard due to the country’s reliance on Russian hydrocarbons, leading to the worst energy poverty situation in the European Union. Russia’s invasion also led over 300,000 Ukrainian refugees to arrive Bulgaria. The NSG reported that significant and positive integration measures were put in place to ensure Ukrainians’ access to education, employment and other services.

Једнаке могућности и приступ тржишту рада

Оцена 57

Једнаке могућности и приступ тржишту рада

Родна равноправност

Бугарска је 2022. године заузела 18. место на индексу Европског института за родну равноправност, који рангира напредак држава ЕУ у погледу родне равноправности у различитим секторима. Укупна оцена Бугарске од 60,7 од 100 била је 7,9 поена испод просека Европске уније. Највише забрињава то што је Бугарска држава са најлошијим резултатима у погледу финансијске једнакости међу половима, која узима у обзир родне разлике у зарадама и сиромаштву.[1] То потврђују и подаци Бугарске конфедерације независних синдиката, која је утврдила да су Бугарке више погођене инфлацијом него мушкарци, јер у просеку зарађују знатно ниже плате. Родни јаз у платама за привреду у целини износи 15,51ТП3Т. Чак иу секторима са већом запосленошћу жена, као што је образовање, јаз у платама полова је значајан. Једна од последица овог родног јаза у платама је велики јаз у пензијама полова од око 201ТП3Т, што је довело до тога да је 511ТП3Т жена пензионера изложено ризику од сиромаштва и социјалне искључености, у поређењу са 371ТП3Т мушкараца пензионера.[2] НСГ извештава да је овај недостатак економске моћи жена директно везан за недостатак политичке моћи жена. На пет избора одржаних у Бугарској између 2021. и 2022. године, жене су представљале само између 341ТП3Т и 241ТП3Т кандидата на изборним листама. Штовише, жене су биле на челу само 201ТП3Т листа, што значи да су многе кандидаткиње биле постављене на позиције са којих је мало вероватно да ће бити изабране, што је додатно ослабило женску заступљеност.[3]

У Бугарској, родна политика на државном нивоу тренутно је одређена Националном стратегијом за унапређење равноправности између мушкараца и жена 2021-2030, коју је усвојила бугарска влада 2020. Међутим, НСГ је приметио да се нова стратегија суштински не разликује од претходног. Штавише, циљеви у тренутној стратегији су исти као и у претходној верзији, што указује на потпуни недостатак напретка. Ово је додатно отежано недостатком било какве анализе ефикасности претходне стратегије. Коначно, не помиње се исполитизована реакција против родне равноправности, посебно одбијање ратификације Истанбулске конвенције о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици и брзо ширење дезинформација о родној равноправности. Актери задужени за обезбеђивање родне равноправности су недовољно опремљени или не желе да се позабаве тим питањем, наводи НСГ. Иако је Министарство рада и социјалне политике одређено као министарство надлежно за спровођење државне политике о родној равноправности, НСГ извештава да је његово деловање ограничено на годишњу награду која се додељује организацијама активним у промовисању родне равноправности. Други актери, као што су Комисија за заштиту од дискриминације и Омбудсман, били су укључени у заштиту од дискриминације на маргинама. Међутим, у Бугарској не постоји институција која се трајно бави родном равноправности.[4]

Незапосленост младих

Незапосленост младих у Бугарској износила је 12.231 ТП3Т 2022. године, што је смањење од 3,6 процентних поена у односу на 2021.[5] НСГ је приметио да, иако су се стопе учешћа на тржишту рада међу младима опоравиле од пандемије, оне су и даље испод просека Европске уније, посебно за младе људе са ниским образовањем или инвалидитетом и оне из руралних подручја или ромске мањине. Већа незапосленост младих генерално произилази из различитих фактора, као што су недостатак радног искуства и професионалних контаката, недовољно развијене вештине и већи ризик од неформалног или несигурног запослења.[6] Европска комисија истиче структурно питање лошег образовног постигнућа у Бугарској: ОЕЦД-ов Програм за међународно оцењивање ученика (ПИСА) показује да је недовољно постигнуће у основним вештинама у Бугарској двоструко веће од просека ЕУ.[7] Ово резултира неусклађеношћу између вештина које траже послодавци и оних које стекну млади људи у Бугарској, посебно они из сиромашних средина. Последица незапослености је значајан и систематски одлив мозгова, који траје дуги низ деценија. НСГ је скренуо пажњу на парадоксалну ситуацију у којој Бугарска није у стању да задржи своје високообразоване младе људе, док потражња за овим висококвалификованим радницима расте. Они су такође приметили да је потребан скуп нових вештина, концентрисаних у технологији и ИКТ, али да их је тешко стећи у Бугарској.

Укључивање миграната, избеглица, тражилаца азила и рањивих група

У Бугарску је током извештајног периода стигло око 319.000 украјинских избеглица, од којих је око 114.000 добило привремену заштиту, укључујући око 40.000 деце. Бугарске власти су брзо донеле процедуре које би омогућиле брзу интеграцију украјинске деце у бугарске вртиће и школе. То укључује коришћење евалуације претходно стеченог образовања за проналажење одговарајућег места. Након уписа, украјинска деца добијају додатну обуку из бугарског као страног језика, као и психолошку подршку ако је потребно. Додатна средства су стављена на располагање деци са посебним образовним потребама.

Такође су предузете мере за брзу интеграцију Украјинаца на тржиште рада. Додељивање статуса избеглице или међународне заштите обезбеђује тренутно право на рад у Бугарској. Штавише, Бугарска потврђује претходно стечене квалификације Украјинаца, као и њихово информално и неформално учење. Додатни програми, као што је програм запошљавања и обуке избеглица, обезбеђују избеглицама обуку бугарског језика и надокнађују доприносе за социјално осигурање послодаваца који ангажују избеглице. Захваљујући овим мерама, 701ТП3Т украјинских избеглица спремно је да одмах почне са радом, показало је истраживање које су спровеле бугарске власти. А бугарска предузећа су ангажовала много Украјинаца, углавном у области информационих технологија, инжењеринга и туризма. Међутим, НСГ је приметио да је отвореност Бугарске према украјинским избеглицама у оштрој супротности са односом земље према избеглицама са Блиског истока и из Африке. Док су украјинске избеглице у почетку биле смештене у приморским одмаралиштима, други тражиоци азила смештени су у мигрантске кампове без права на слободно кретање. Украјинци су одмах добили приступ здравственој заштити и образовању, док Сиријци, Авганистанци, Ирачани и други нису. Како је Бугарска генерално транзитна земља – а не крајња дестинација – за неукрајинске избеглице и тражиоце азила, бугарска влада није осетила потребу за мерама за подршку њиховој интеграцији у бугарско друштво.[8]

[1] Европски институт за родну равноправност (2023), Индекс родне равноправности 2022 – Бугарска: https://eige.europa.eu/gender-equality-index/2022/country/BG

[2]  БТА (2023), Жене у Бугарској више погођене инфлацијом од мушкараца због разлике у платама - Синдикат: https://www.bta.bg/en/news/economy/419403-women-in-bulgaria-more-affected-by-inflation-than-men-due-to-pay-gap-trade-uni

[3] Фондација Екатерина Каравелова (2023), Родна равноправност у политици - Изазови и могућности у бугарском контексту: https://ekfwomen.org/wp-content/uploads/2023/03/gender_equality_in_politics_web_eng.pdf

[4] Европска комисија (2022), Извештај о земљи – Равноправност полова, Бугарска: https://www.equalitylaw.eu/downloads/5662-bulgaria-country-report-gender-equality-2022-1-56-mb

[5]  Статиста (2023), Бугарска – незапосленост младих: https://www.statista.com/statistics/811729/youth-unemployment-rate-in-bulgaria/

[6] Албена Вуцова и Мартина Арабаџијева (2022), Три источна случаја тренда незапослености младих – Бугарска, Румунија, Србија: https://ideas.repec.org/a/bas/econst/y2022i3p94-110.html

[7] Европска комисија (2023), Извештај о земљи за 2023 – Бугарска: https://economy-finance.ec.europa.eu/system/files/2023-05/BG_SWD_2023_602_en.pdf

[8] Европски савет за избеглице и прогнане (2023), Извештај о земљи – Бугарска: https://asylumineurope.org/reports/country/bulgaria/

Поштени услови рада

Оцена 61

Поштени услови рада

Истраживање Еурофоунда показује да се 131ТП3Т Бугара бори да усклади посао са својим личним животом. Запослени мушкарци имају двоструко веће шансе да доживе овај проблем него жене које раде. Од свих запослених Бугара, 43.51ТП3Т сматра да усклађивање посла и личног живота захтева додатни напор и стрес од стране радника. Највише забрињава, сваки трећи бугарски запослени ради више од 45 сати недељно, а половина најмање две суботе месечно. Штавише, чини се да жене више пате од мушкараца због недостатка равнотеже између посла и приватног живота.[1] Док је број жена које раде преко 48 сати седмично приближан броју мушкараца, и док многа домаћинства имају двојне приходе, бугарске жене обављају више неплаћених послова у домаћинству и нези него мушкарци, нарушавајући њихову равнотежу између пословног и приватног живота.[2]

Директива о равнотежи између пословног и приватног живота и Директива о транспарентним и предвидљивим условима рада транспоноване су у бугарско законодавство 2022. године. Између осталих мера, њима је појашњена дефиниција радног времена за дежурство и рад по позиву, уведено је плаћено родитељско одсуство за очеве и захтевали од послодаваца да обезбеде јасне распореде рада и довољно обавештења о сменама. Запослени родитељи деце млађе од осам година и други радници са обавезама неге добили су већа права на рад на даљину како би им се омогућила равнотежа између бриге и радних обавеза. Међутим, ова права послодавац може ускратити мотивисаном изјавом. Коначно, права на плаћено одсуство су проширена на младе људе на њиховим првим пословима: они сада морају да раде само месец дана пре него што буду у могућности да користе плаћено одсуство, што је мање у односу на претходни период од осам месеци[3] Међутим, нова обавеза послодаваца да надгледају и пријављују одсуство систему социјалног осигурања отежава недостатак дигитализованог, јединственог система извештавања. НСГ је такође известио да је употреба рада на даљину и флексибилност постала чешћа у Бугарској након пандемије, побољшавајући способност радника који испуњавају услове да уравнотеже свој посао и лични живот. У том периоду није било других промена у прописима о раду или саставу социјалног дијалога, углавном због[4]недостатак стабилне владе.[5]

[1] Пасош за трговину 2.0 (2023), Равнотежа између посла и живота – Бугарска: https://businessculture.org/eastern-europe/bulgaria/work-life-balance/

[2] Манагер.бг (2023), Нова дефиниција равнотеже између посла и приватног живота: https://manager.bg/job-%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B6%D1%8A%D1%80/noviat-balans-mezdu-profesionalen-i-lichen-zivot-v-promenenia-svat

[3] ЕИ (2022), Додатне промене у бугарском закону о раду у вези са активним и неактивним радним временом и одморима: https://www.ey.com/en_bg/law/additional-changes-in-bulgarian-labour-law-concerning-active-and

[5] Еурофоунд (2023), Живот и рад у Бугарској: https://www.eurofound.europa.eu/en/country/bulgaria

Социјална укљученост и заштита

Оцена 33

Социјална укљученост и заштита

Приступ здравственој заштити

НСГ је известио да је највећа препрека за ефективно бугарско право на здравствену заштиту и даље висока плаћања из џепа за здравствене услуге. Према Светској здравственој организацији (СЗО), ове исплате су представљале 391ТП3Т здравствене потрошње у 2019. години, далеко изнад просека Европске уније од 211ТП3Т. Новији подаци из канцеларије СЗО за Европу открили су да је једно од пет бугарских домаћинстава имало плаћања из џепа која су премашила њихову способност плаћања за најмање 401ТП3Т. Таква катастрофална здравствена потрошња може довести до тога да домаћинство не може да приушти потрепштине као што су храна, енергија и становање. Највероватније ће утицати на старије људе, људе који живе у руралним подручјима и људе са ниским примањима. Преко 151ТП3Т становништва нема никакав облик здравственог осигурања, а држава плаћа доприносе само за оне у екстремном сиромаштву. То значи да многи људи са ниским примањима морају да плаћају доприносе за осигурање иако не могу да их приуште. Упркос томе што имају највећи однос болница према броју становника у ЕУ, Бугари су генерално незадовољни пружањем здравствене заштите у својој земљи: 371ТП3Т испитаника је задовољно, а 471ТП3Т није. Највећи фактор у овом незадовољству су трошкови лекова и лекарских прегледа. Сваки пети Бугарин наводи да је престао да узима прописане лекове због цене, а више од једног од четири (271ТП3Т) је из истог разлога отишло код лекара специјалисте. НСГ је такође приметио да је приступ здравственој заштити генерално бржи од европског просека, уз краће време чекања, све док особа може да приушти високе личне трошкове.[1]

[1] Светска здравствена организација Европа (2022), Бугарска висока плаћања из џепа за здравствену заштиту поткопавају напредак ка универзалној здравственој покривености: https://www.who.int/europe/news/item/19-07-2022-bulgaria-s-high-out-of-pocket-payments-for-health-care-undermine-progress-towards-universal-health-coverage

Грађански простор

Оцена 39

Грађански простор

Слобода штампе

Бугарски новинари и даље се суочавају са претњама и притисцима власника медија, како јавних тако и приватних. Упркос плуралистичком медијском пејзажу, власништво остаје непрозирно, а многе медијске куће зависе од државних субвенција, што их чини подложним утицају владе.[1] Истраживање које је спровела бугарска секција Удружења европских новинара показало је значајну географску концентрацију медија. Два од три новинара су анкетирала да раде у Софији, а само 181ТП3Т испитаника изјавило је да ради за локалне или регионалне медије. Иако су новинари пријавили пад спољних притисака који ограничавају њихову слободу извештавања, дошло је до забрињавајућег пораста аутоцензуре. Ово је резултат потребе да куће негују добре односе са бизнисом и властима како би остали економски одрживи. Наставак рада зависи од прихода од рекламирања приватних предузећа и приступа информацијама из владиних извора, што се може повући ако је извештавање критично.[2] ЦИВИЦУС монитор грађанског простора дефинише грађански простор у Бугарској као сужен.[3]

[1] Фреедом Хоусе (2023), Слобода у свету 2022 – Бугарска: https://freedomhouse.org/country/bulgaria/freedom-world/2022

[2] Удружење европских новинара Бугарска (2022), Медији под ватром, 2022 – Годишње истраживање о слободи говора у Бугарској: https://aej-bulgaria.org/wp-content/uploads/2022/10/Media-under-fire_EN.pdf

[3] ЦИВИЦУС (2023), Монитор - Бугарска: https://monitor.civicus.org/country/bulgaria/

Јуст Транситион

Оцена 54

Јуст Транситион

Приступ енергији

Мере за решавање енергетског сиромаштва у Бугарској отежане су недостатком званичне дефиниције овог питања у земљи. Према најновијој статистици ЕУ о приходима и животним условима (ЕУ-СИЛЦ) из 2020. године, 27,51ТП3Т бугарских домаћинстава се бори да одржи своје домове адекватно топлим, а 22,21ТП3Т касни са својим рачунима за комуналне услуге. Штавише, само 250.000 од 1,66 милиона Бугара који живе у сиромаштву прима субвенције за грејање. Ово питање се погоршало од руске инвазије на Украјину и накнадног прекида снабдевања енергијом, пошто је 751ТП3Т бугарског природног гаса и 1001ТП3Т њеног угља увезено из Русије 2020.[1] Подаци Еуростата из 2021. године показали су да је Бугарска држава ЕУ са највећим проблемом енергетског сиромаштва: 23,71 ТП3Т Бугара нема приступ нормалном грејању, у поређењу са просеком ЕУ од 6,91 ТП3Т.

[1] Европска мрежа социјалне политике (2022), ЕСПН Фласх извештај - Бугарска: енергетско сиромаштво је највећи изазов за политику социјалног укључивања, због рата у Украјини: https://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=1135&newsId=10318&furtherNews=yes

Финансира Европска унија. Изнети ставови и мишљења су, међутим, само аутора(а) и не одражавају нужно ставове Европске уније или Европске комисије. За њих се не може сматрати одговорним ни Европска унија ни орган који додељује средства.