Родна равноправност

Србија је пала за четири места на Глобалном индексу родног јаза Светског економског форума у 2022. години, са 19. на 23. место.[1] Чини се да је овај пад узрокован недостатком напретка у економском учешћу и могућностима за жене. Подаци Агенције за привредне регистре показују да жене чине тек четвртину директора предузећа и тек трећину предузетника.[2] Штавише, према извештају српског повереника за равноправност, дискриминација жена на радном месту је порасла. Ово углавном има облик распитивања о брачном или породичном статусу подносилаца захтева и одбијања да се запосле жене под претпоставком да неће моћи да ускладе посао и породични живот.[3] Србија је задржала бољу позицију у погледу учешћа жена у политици: њен удео посланица (36,41ТП3Т) већи је и од просека у ЕУ (311ТП3Т) и глобалног (26,41ТП3Т).[4] НСГ је приметио да су закони као што је Закон о родној равноправности из 2021. и усвајање Стратегије родне равноправности 2021-2030 помогли промовисању родне равноправности у политици.

Међутим, насиље над женама у Србији остаје проблем, посебно фемицид. Невладине организације Фемплатз и Аутономни женски центар изразиле су забринутост због алармантно великог броја фемицида, којих је било 22 у 2022. Суочавање са овим проблемом отежава недостатак свеобухватног механизма за прикупљање података и праћење фемицида. Још једна препрека напретку је умањивање значаја овог питања од стране елемената медија, од којих су неки дали простор починиоцима. Пример је интервју са серијским силоватељем који је у септембру 2022. објавио таблоид Информер.[5] Коначно, фемицид је у Србији прилично уско дефинисан као убиства која су последица насиља у породици и не обухвата убиства лезбејки, жена избеглица и жена у проституцији.

Укључивање избеглица и тражилаца азила

Избеглице и тражиоци азила углавном се боре за приступ услугама и социјалној заштити као што су смештај, образовање и здравствена заштита. Поред тога, суочавају се са препрекама у могућностима запошљавања. Дугачак и непрозиран поступак азила, који има велики број нерешених предмета, највећа је препрека социјалним правима тражилаца азила и избеглица у Србији. Закон о запошљавању странаца предвиђа да избеглице могу да поднесу захтев за радну дозволу, која је неопходна за легално запошљавање, чим им се призна статус избеглице. Али тражиоци азила могу да поднесу захтев тек девет месеци након подношења захтева за међународну заштиту, што им отежава учешће на тржишту рада.[7] Како првостепени поступак азила често траје више од годину дана, већина тражилаца азила у Србији је принуђена да дуже време проведе без стабилног и легалног запослења, као и других социјалних права попут осигурања за случај незапослености. Штавише, процес подношења захтева за радну дозволу је сам по себи компликован и скуп процес. Подносиоци захтева морају да плате скоро 15.000 динара (српских динара – око 125 евра), иако се то може одрећи у одређеним околностима.[8] Штавише, цео процес се одвија на српском језику, без званичне подршке људима који не познају језик. Кандидати се стога морају ослонити на пријатеље или представнике ОЦД да их воде кроз процес. Када им се изда радна дозвола, избеглице и тражиоци азила углавном брзо проналазе посао због недостатка радне снаге у Србији, упркос језичким баријерама. Највећи део овог запослења концентрисан је у ХОРЕЦА индустрији (хотели, ресторани и кафеи) и другим секторима где није потребно свеобухватно познавање српског језика. Неке мултинационалне компаније које послују у Србији, као што су ИКЕА и Хилтон, такође су биле изузетно отворене за запошљавање избеглица и тражилаца азила.[9]

Тражиоци азила и избеглице се такође суочавају са значајном друштвеном дискриминацијом и ксенофобијом у Србији. То им отежава изнајмљивање приватних станова, запошљавање и повезивање у широј заједници, што често негативно утиче на њихово благостање и ментално здравље и отежава њихову интеграцију. Иако је држава уложила напоре да побољша приступ здравственој заштити и образовању, програме фокусиране на учење језика, стручно оспособљавање, културну оријентацију и психосоцијалну подршку у потпуности су водиле ОЦД.[10]

Укључивање ромске заједнице

Процена положаја српске ромске заједнице је отежана због недостатка поузданих података. Многи Роми радије не откривају своју етничку припадност када их питају како би избегли дискриминацију. Ово је највеће у раскораку између пописа из 2011. године, на коме се 150.000 људи изјаснило да су Роми, и процене Савета Европе о броју српских Рома на 600.000.[11] Слично, Лига Рома процењује да у Србији има око 100.000 запошљивих Рома, од којих су многи незапослени. Међутим, само 27.484 лица која су се изјаснила као Роми била је регистрована као незапослена код Националне службе за запошљавање (НСЗ) у августу 2022. Ову групу чини приближно једнак број мушкараца и жена, а велика већина (871ТП3Т) припада категорија неквалификованих радника. Највише забрињава то што 14,41ТП3Т од укупног броја тражи посао између пет и девет година, а невероватних 13,21ТП3Т тражи посао више од 10 година.[12] Ове бројке вероватно одражавају већу вероватноћу да Ромкиње буду незапослене или економски неактивне због утицаја традиционалних родних норми унутар заједнице. Питања као што су ниске квалификације и дуги периоди незапослености могу се потврдити из других извора. НСЗ је закључила да је ионако ниска стопа запослености Рома опала за 61ТП3Т током протекле деценије.[13]

Истраживање НВО Пракис из Краљева показало је да је незапосленост у ромској заједници узрокована мноштвом фактора. То укључује ограничено учешће Рома на формалном тржишту рада, висок ниво функционалне неписмености, недостатак формалних квалификација, тешку дискриминацију и предрасуде према Ромима међу послодавцима и генерални недостатак поверења у институције међу Ромима.[14] НСГ је известио о извесном напретку у последњих неколико година у укључивању ромске омладине у програме унапређења вештина, обуке и преквалификације. Једна од таквих мера био је програм „Локална иницијатива за социјално укључивање Рома у Србији“, подржан од УНДП-а и УНЦХР-а, који је укључио 65 младих Рома и био је фокусиран на усавршавање и подизање свести о људским правима. Након програма, запослење је добило 26 учесника.[15] Други пример је пројекат „Оснаживање младих Рома у запошљавању“, који води Фонд за образовање Рома Србије уз подршку немачке владе. До сада је 600 полазника завршило стручно усавршавање, праксу и курсеве страних језика захваљујући овом програму. Диверзификацијом знања и вештина, програм има за циљ да унапреди образовање и подстакне запошљивост.[16] Иако је број учесника у оваквим пројектима мали, НСГ је истакао да су они од виталног значаја не само за укључене људе и њихове породице, већ представљају важне кораке у разбијању стереотипа и сузбијању дискриминације Рома у Србији.

Нажалост, званичне мере усмерене на повећање инклузије Рома су мање ефикасне. Национална стратегија запошљавања 2021-2026 и Стратегија за инклузију Рома 2016-2025 служе као правни основ за ове акције и предвиђају програме као што су пуновремене корисне радне активности, обука за мотивацију и активацију, информисање и подстицање предузетништва.[17] Међутим, ове мере су доступне само Ромкињама и Ромкињама регистрованим у НСЗ који су се званично изјаснили о националној припадности, тако да је велика већина Рома искључена. Штавише, спровођење ових програма отежава недостатак систематског приступа ромским питањима на локалном нивоу, недовољна сарадња са ОЦД које се баве одбраном права Рома, недостатак формалног процеса праћења за мерење напретка и ограничена финансијска средства.

Незапосленост младих

Незапосленост младих у Србији опада од 2014. године, осим кратког пораста у 2021. Већина незапослених млађих од 30 година концентрисана је у кохорти између 25 и 30 година.[18] Шема ЕУ гаранције за младе, која има за циљ да свакој младој особи пронађе квалитетну понуду за запошљавање, образовање или шегртовање, биће спроведена у Србији у оквиру Економског инвестиционог плана за Западни Балкан.[19]

Влада Србије је 2022. године такође увела програме за подстицање запошљавања младих. Први, под називом „Промовисање запошљивости младих кроз стажирање“, трајао је од краја 2021. до краја 2022. године и имао је за циљ да повеже најмање 2.000 младих људи са 500 послодаваца путем обуке и плаћеног стажирања. Његов циљ је био да помогне учесницима да стекну тражене вештине и обезбеде висококвалитетно запослење.[20] Сличан програм „Моја прва плата“ је осмишљен да развије вештине и пронађе запослење за 10.000 младих људи са средњим или високим образовањем који немају радно искуство. Програм пружа додатну обуку и шансу за стицање почетног радног искуства. Држава субвенционише део плате и одобрава програм обуке на радном месту.[21]

Међутим, НСГ је изразио забринутост у вези са овим и другим програмима, јер се они углавном баве младим људима са вишим нивоом образовања који се након завршетка студија суочавају са високим, али на крају привременим нивоом незапослености и занемарују структурално рањивију категорију нискоквалификованих незапослених младих. људи. НСГ је скренуо пажњу на то да млади у Србији почињу да живе самостално шест година после просека ЕУ. Ова касна транзиција доприноси значајном проблему учешћа младих на неформалном тржишту рада, што је потврдило и истраживање Националног савета за младе Србије из 2022. године.[22] Висок ниво неформалне запослености, који је подстакнут пролиферацијом „флексибилних“ облика рада, као што су уговори о служби и приправничким радњама, блокира приступ социјалном осигурању, осигурању за случај незапослености и другим социјалним правима.

Образовање, обука и доживотно учење

Доживотно образовање добија на значају последњих година у Србији, пошто је први пут укључено у Стратегију развоја образовања 2020. Упркос овом повећаном фокусу, стопе учешћа у доживотном образовању и даље су много ниже у Србији него у другим европским земљама. Препреке које је идентификовала НСГ обухватају недовољно финансирање, недостатак свести и одсуство системског приступа валидацији неформалног и информалног образовања.

У Србији и даље постоји дуални систем образовања, по коме се ученици средњих школа баве учењем заснованим на раду на радним местима уз наставу у школи. Ова политика је критикована из више разлога. Прво, родитељи обично потписују уговоре о учењу на радном месту за своју децу, што је у супротности са одредбама Закона о раду и Конвенције о принудном раду МОР-а, јер се запошљавање некога на основу уговора који је неко други потписао може сматрати принудним радом. Друго, Закон о дуалном образовању не дефинише јасно статус ученика са дуалним образовањем, стварајући неизвесност о томе који закони о раду се примењују на њих и, сходно томе, на која права из радног односа имају. Треће, студенти са дуалним образовањем добијају мање од 701ТП3Т минималне зараде за учење засновано на раду, што је у супротности са српским и међународним стандардима о експлоатацији дечијег рада.[23]

[1] Светски економски форум (2022), Извештај о глобалном родном јазу 2022: https://www.weforum.org/reports/global-gender-gap-report-2022/

[2] Жена (2022), Панел ЕКУАЛ открива положај жена у Србији данас: https://zena.blic.rs/zene-za-zene/panel-ravnopravna-otkriva-u-kakvom-su-polozaju-zene-u-srbiji-danas-nismo-jednake-ali/pslw4mz

[3] Н1 (2022), српски повереник каже да се већина притужби на дискриминацију односи на запошљавање: https://n1info.rs/english/news/serbian-commissioner-says-most-discrimination-complaints-employment-related/

[4] УН Вомен (2023), 17. издање Гендер Бриеф-а за Србију: https://serbia.un.org/en/226414-17th-issue-gender-brief-serbia

[5] Н1 (2022), „Мегаексклузивни” интервју са силоватељем: https://n1info.rs/vesti/megaekskluzivni-intervju-sa-silovateljem-megasilovana-ostaje-pravda/

[6] УНДП (2021), За насеље које не затвара очи пред насиљем – менаџери зграда се придружују кампањи „То је мој посао“: https://www.undp.org/serbia/news/neighbourhood-doesn%E2%80%99t-turn-blind-eye-violence-%E2%80%93-building-managers-join-%CB%9Dit-my-business%CB%9D-campaign

[7] Закон о запошљавању странаца, Службени гласник РС, бр. 128/14, 113/17, 50/18 и 31/19: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zaposljavanju_stranaca.html

[8] Ибид

[9] Београдски центар за људска права (2023), Право на азил у Републици Србији 2022: http://azil.rs/en/wp-content/uploads/2023/03/Right-to-Asylum-in-RS-2022.pdf

[10] Ибид

[11] Савет Европе (2012), Процењени и званични подаци о броју Рома у Европи: https://rm.coe.int/CoERMPublicCommonSearchServices/DisplayDCTMContent?documentId=0900001680088ea9

[12] Лига Рома (2022), Интервју са председником СЦРЦА Османом Балићем: https://www.ligaroma.org.rs/sr/

[13] Ибид

[14] НВО Пракис (2021), Положај Рома и Ромкиња на тржишту рада у Краљеву: https://www.praxis.org.rs/index.php/en/reports-documents/praxis-reports/item/1599-romi-vi%C5%A1estruko-diskriminisani-na-tr%C5%BEi%C5%A1tu-rada-u-kraljevu

[15] Александра Станковић (2022), Анализа стопе запослености Рома на тржишту рада у Србији и земљама Западног Балкана: https://romi-obrazovanjem-do-posla.org.rs/wp-content/uploads/2023/02/Analysis-of-Roma-Employment-in-Serbia-and-WB.pdf

[16] Фонд за образовање Рома (2023), О пројекту: https://romi-obrazovanjem-do-posla.org.rs/en/about-the-project/

[17] Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (2016), Стратегија социјалног укључивања Рома за 2016-2025: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-medjunarodnu-saradnju-evropske-integracije-i-projekte/strategija-za-socijalno-ukljucivanje-roma

[18] Национална служба за запошљавање (2023), Статистички билтен НСЗ: https://www.nsz.gov.rs/sadrzaj/statisticki-bilteni-nsz/4111

[19] Европски парламент (2022), Економски и инвестициони план за западни Балкан: процена могућег економског, социјалног и еколошког утицаја предложених водећих пројеката: https://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/STUD/2022/702561/EXPO_STU(2022)702561_EN.pdf

[20] УНИЦЕФ Србија (2021), Покренут нови програм за унапређење запошљивости младих кроз радне праксе: https://www.unicef.org/serbia/medija-centar/vesti/pokrenut-novi-program-za-unapredjenje-zaposljivosti-mladih-kroz-radne-prakse

[21] Влада Србије (2022), Моја прва плата: ввв.мојапрваплата.гов.рс.

[22] Национални савет за младе Србије (2022), Алтернативни извештај о стању и потребама младих у Републици Србији за 2022: https://koms.rs/2022/08/12/international-youth-day-2022-alternative-report-on-the-position-and-needs-of-young-people-in-the-republic-of-serbia-for-2022-is-published/

[23] БЦХР (2023), Нацрт Извештаја о правима младих за 2022: (објављивање).

Плате и услови рада

НСГ је указао на недостатак измена и допуна Закона о раду Србије од 2014. године, тако да он сада више не одражава стварне услове на тржишту рада. Штавише, Закон о раду није усклађен са правним тековинама ЕУ и стога представља препреку за чланство у ЕУ. Нажалост, до сада нису предузете никакве радње на ажурирању Закона.[1] Србија такође тек треба да потпише Опциони протокол Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима (ИЦЕСЦР), иако је обећала да ће то учинити до краја 2022. године. Протокол би омогућио грађанима Србије да се жале на кршење њихових ИЦЕСЦР права. уговорном телу Пакта.[2] 2023. године ступила су на снагу нова пореска правила за слободњаке, која су подигла праг прихода за ову категорију радника да плаћају било који порез. Међутим, НСГ је изразио забринутост због накнадног губитка инвалидских и пензијских права због недостатка доприноса за социјално осигурање и одсуства правне јасноће о томе ко је, а ко није слободњак.[3]

Минимална зарада повећана је за 91ТП3Т од 2021. до 2022. године, са 183,93 динара на 201,22 динара по сату.[4] Упркос овом порасту, Србија се и даље суочава са значајним проблемом послодаваца који плаћају испод минималне зараде или не плаћају доприносе за социјално осигурање. Штавише, процењује се да 201ТП3Т српских радника, више од 400.000 људи, добија минималну зараду – највишу стопу минималне зараде у Европи.[5] НСГ је критиковао српску владу и због њеног незаинтересованости за сузбијање незаконите праксе награђивања послодаваца и због тога што је дозволио да минимална зарада изгуби своју ефикасност као средство за борбу против сиромаштва и промовисање достојанственог живота.

Упркос високој инфлацији током 2022. просечне реалне зараде у Србији су расле током целе године. У септембру 2022. средња нето зарада износила је 74.981 динара, док је средња нето зарада износила 57.392 динара. Мање су зарађивали радници у нестандардним облицима рада, са нето месечном зарадом од 43.932 динара. ИКТ, консалтинг и сродни сектори забиљежили су највеће плате, док су пружаоци личних услуга најмање плаћени. Географски, највише су зарађивали радници у Београду, док су просечне зараде у Јабланичком округу биле најниже. Коначно, радници у јавном сектору у просеку су зарађивали нешто више од оних у приватном сектору.[6]

Закон о раду ограничава радну недељу на 40 сати, уз највише осам сати плаћеног прековременог рада, а предвиђа редовне паузе и годишњи одмор. Међутим, НСГ је указао на честа кршења права на одмор, посебно у здравственом сектору. Штавише, НСГ је указао да послодавци често диктирају када запослени може да користи годишњи одмор, чиме се крше одредбе Закона о раду. Слично томе, иако Закон о раду гарантује право на безбедност на раду, безбедност и здравље на раду (БЗР) се не поштују увек. Посебно питање које је истакао НСГ је адекватна климатизација на радним местима. Током 2022. године догодила су се два инцидента високог профила. У првом, у јулу 2022. године, учествовао је возач београдског аутобуса који је морао да напусти своје возило због неисправности клима уређаја током топлотног таласа. Извештаји сугеришу да 264 од 2.307 возила јавног превоза у Београду немају клима уређај.[7] Други инцидент догодио се недуго затим у фабрици Јура у Нишу, где су радници били изложени температурама већим од 35 степени због неспремности менаџмента да укључи климу.[8] Без мера за заштиту радника од превисоких температура, овај проблем ће се само погоршавати како просечне температуре расту.

Несигурност и сигурност посла

Охрабрени од стране владе, у Србији су све више заступљени атипични облици запошљавања. Сада постоји низ нетипичних уговора и других радних аранжмана. То укључује менаџерске уговоре, уговоре о привременим и повременим пословима, уговоре о дјелу, уговоре о допунском раду, рад у студентским и омладинским задругама и учење засновано на раду. Ове нетипичне облике рада, од којих многи нису обухваћени Законом о раду, карактеришу ограничена радна права и приступ социјалној заштити, што их чини веома популарним код послодаваца. Како НСГ примећује, влада је активно подстицала ове неконвенционалне облике запошљавања и само је повукла предложене законе како би проширила њихов делокруг суочених са значајним противљењем јавности. Процене процењују да је удео српских радника који раде на несигурним пословима на трећини укупног броја.[9]

Штавише, НСГ је известио да српски закон није у складу са конвенцијама МОР-а и другим међународним споразумима које је Србија ратификовала. Конвенције МОР 11, 87 и 98, које је Србија ратификовала, предвиђају слободу удруживања и комбиновања свих радника, укључујући и оне у пољопривреди и нестандардним облицима рада. Међутим, Закон о раду Србије даје право на оснивање и учлањење у синдикат само радницима у стандардним радним односима, што искључује све прекарне раднике. Слично томе, радници који нису у стандардном радном односу у Србији немају право на годишњи одмор, чиме се крши Конвенција МОР-а 132, нити право на родитељско одсуство и заштиту материнства, упркос одредбама конвенција МОР-а 156 и 183. Коначно, Србија крши Ревидирану Европску социјалну повељу ускраћујући несигурним радницима бројна права, укључујући права на заштиту радног времена, плату за прековремени рад и регрес за време државних празника. Радници који се баве стручном обуком такође су лишени права на правичну накнаду. НСГ напомиње да висок степен прекарног рада представља и кршење члана 60. став 4. Устава Србије, који свакоме даје право на безбедне, здраве и поштујуће услове рада, правичну накнаду, ограничено радно време, одморе, годишње одсуства и правне заштите.

АСТРА – Акција за борбу против трговине људима је 2022. године известила о случају између 600 и 1.200 вијетнамских радника у Србији, које су ангажовала два кинеска кооперанта у компанији Линглонг. Ови радници су доведени у Србију под лажним изговором и заправо су држани у дужничком ропству. Ограничења са којима су се радници суочили у погледу слободе кретања, одузимање њихових докумената и недостатак било какве формалне документације снажно указују на то да су били жртве трговине људима и радне експлоатације.[10]

[1] Центар за достојанствен рад (2019), Алтернативни закон о раду: http://cdrsrbija.org/about-us/

[2] Одбор за социјална, економска и културна права (2022), Закључна запажања о трећем периодичном извештају Србије, 6. април 2022, Е/Ц.12/СРБ/ЦО/3: https://digitallibrary.un.org/record/3969915?ln=en

[3] Данас (2022), Колико се улаже у здравство у Србији и како се троши новац: Грађани све више принуђени на приватне прегледе: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/koliko-se-u-srbiji-ulaze-u-zdravstvo-a-kako-se-trosi-novac-gradjani-sve-vise-primorani-da-se-pregledaju-privatno/

[4] Необилтен (2023): Минималне плате: https://www.neobilten.com/minimalna-zarada/

[5] Српски монитор (2021), Брадаш: 'Србија је европски лидер по броју запослених који зарађују минималац': https://www.serbianmonitor.com/en/bradas-serbia-is-the-european-leader-in-the-number-of-employees-earning-the-minimum-wage/

[6] Републички завод за статистику (2020), Метаподаци о зарадама: https://data.stat.gov.rs/Metadata/24_Zarade/Html/2403_ESMS_G3_2020_3.html

[7] Нова.рс (2022), Возач ГСП-а је зауставио смену и отишао кући: „Седиш у канти са неисправном климом“: https://nova.rs/vesti/drustvo/vozac-gsp-prekinuo-smenu-i-otisao-kuci-sedite-vi-u-kantu-s-neispravnom-klimom/

[8] Данас (2022), Јура у Нишу забрањује коришћење клима уређаја на тропским врућинама: Запослени кажу да раде у прегрејаним халама и са мокром одећом: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/jura-u-nisu-zabranjuje-upotrebu-klima-uredjaja-na-tropskim-vrucinama-zaposleni-kazu-da-rade-u-pregrejanim-halama-i-sa-mokrom-odecom/

[9] ДВ (2022), Обесправљени прекарни радници Србије: https://www.dw.com/hr/obespravljeni-prekarni-radnici-srbije/a-61933220

[10] АСТРА, Акција против трговине људима (2022), Да ли бисте заиста купили ово? Масовни случај трговине људима у сврху радне експлоатације у Србији: https://documentation.lastradainternational.org/lsidocs/3456-Would%20you%20really%20buy%20this-%20Final%20report%20on%20LingLong%20case%20by%20ASTRA.pdf

Систем социјалне заштите

НСГ је закључио да је систем социјалне заштите у Србији неадекватан у решавању проблема сиромаштва и социјалне искључености у земљи из неколико разлога. Прво, бенефиције су ограничене на девет месеци годишње за појединце у радном добу, што је супротно међународним нормама. Друго, средства која се издвајају у државном буџету су недовољна. Коначно, покривеност и величина бенефиција су неадекватни. Ова питања је покренуо и Комитет УН за економска, социјална и културна права.[1] Остали проблеми укључују веома дуго трајање плаћених доприноса потребних за квалификовање за породиљске накнаде (најдуже у Европи) и ниво породиљских накнада, који је испод минимума прописаног Конвенцијом МОР-а 183. Међутим, нису предузети никакви кораци да се измени релевантни законодавство у извештајном периоду да би се ови проблеми решили. Једна промена у систему социјалног старања Србије подразумевала је увођење Закона о социјалној карти 2022, који је имао за циљ да аутоматизује одлуке центара за социјални рад. Међутим, ово алгоритамско одлучивање може бити крајње произвољно, реплицира постојеће предрасуде и дискриминацију и потпуно је нетранспарентно. НСГ сматра да нови систем не само да ограничава право на социјалну сигурност, посебно угроженим заједницама као што су Роми, већ и да није у складу са принципима заштите података. Број корисника социјалне помоћи опао је за преко 101ТП3Т од фебруара до августа 2022. Ово представља даљу маргинализацију социјалне заштите од стране Владе Србије. Из система социјалне заштите искључени су и радници у нетипичном запослењу, који представљају 301ТП3Т свих радника у Србији.[2]

Србија је забележила раст од 13,91ТП3Т у лиценцираним пружаоцима социјалне заштите од 2019. до 2021. Међутим, овај раст је био неуравнотежен иу географском и по секторском смислу. Најзаступљеније пружане услуге биле су дневне услуге у заједници, као што су помоћ у кући и услуге личног пратиоца. Међутим, раст услуга као што су становање уз подршку и центри за младе и особе са инвалидитетом стагнирао је и и даље је недовољан. Штавише, још увек постоји 14 општина без иједног лиценцираног пружаоца услуга. Сектор такође показује неке кључне слабости. Упркос порасту броја лиценцираних пружалаца услуга, запосленост у сектору је опала или стагнирала. Још више забрињава раст броја провајдера који повремено заустављају услуге због финансијских потешкоћа, што сугерише да је механизму финансирања потребна значајна реформа.[3]

Недостатак лиценцираних пружалаца услуга за особе са инвалидитетом такође је ометао деинституционализацију. Услуге у заједници су недовољно развијене и недоследне и пате од проблема као што су недовољно финансирање и недостатак одрживих услуга. Штавише, услуге које постоје нису прилагођене потребама заједнице којој би требало да служе, што додатно смањује њихову ефикасност.[4] Проблем је погоршан званичном политиком. Упркос инкорпорацији међународних стандарда о деинституционализацији и животу у заједници у српске законе и званичне документе, НСГ сматра да је ово опредељење само слово. Влада је наставила да троши велике суме новца на изградњу нових институција за децу и особе са инвалидитетом, док у исто време не улаже у бригу у заједници.[5]

Приступ здравственој заштити

Здравствена заштита у Србији регулисана је Законом о здравственој заштити и Законом о здравственом осигурању, који потичу из 2019. Међутим, Европска комисија је 2022. године известила да је српско јавно здравство само делимично усклађено са правним тековинама ЕУ.[6] НСГ је известио о значајним проблемима који се накупљају у здравственом сектору који су довели до незадовољства јавности, незадовољства међу медицинским радницима и растућих трошкова. Улога примарне здравствене заштите је обезвређена, а породични лекари су практично деградирани на чиновничку улогу, у којој првенствено издају рецепте и упућују специјалисте. Ово је учинило здравствену заштиту скупљом и мање ефикасном.[7] Српски здравствени сектор се бори са недостатком довољно обученог особља усред високог нивоа емиграције међу здравственим радницима због ниске плате и прекомерног рада. Штавише, постоје велике географске разлике у приступу и пружању здравствене заштите, пошто су медицинске установе изван великих градова често застареле. Срби све више морају да чекају дуже да би приступили здравственој заштити, посебно одређеним специјалистичким и хируршким захватима.[8] НСГ је истакао да је смањење капацитета српског здравственог система значајно нарушило социјална права.

Становање

НСГ је приметио да је приступ становању значајно питање у Србији, посебно за угрожене групе као што су Роми, избеглице, особе које су преживеле насиље у породици, особе са инвалидитетом и особе са ниским примањима. Приступачност је највећа препрека становању. Други фактор је дискриминација од стране станодаваца који не желе да изнајмљују Ромима или избеглицама. Многе од ових угрожених група, пре свега ромска заједница, живе у неформалним насељима којима недостаје основна инфраструктура као што су чиста вода, струја и санитарни чворови. Штавише, правни статус ових насеља је нејасан, што повећава ризик од деложација. На крају, НСГ је истакао да специфичне стамбене потребе рањивих група, као што су жртве насиља у породици, којима је потребан сигуран и поверљив смештај, често нису задовољене.

НСГ је такође скренуо пажњу на потпуну маргинализацију питања бескућништва у Србији. Не постоји свеобухватна политика која се бави овим питањем, а не постоји чак ни јасна званична дефиниција бескућништва. О овој теми се ретко говори као о приоритету. Учешће државе је ограничено на вођење неколико склоништа за одрасле и старије, а остатак посла препушта ОЦД. Ове ОЦД имају склоништа, дневне центре и мобилне услуге у разним градовима Србије. Штавише, бескућништво ограничава могућност појединца да оствари своја права, јер српски закон налаже да сви становници Србије пријаве привремени или стални боравак. ОЦД које су покушале да региструју бескућнике сматрају да је систем сложен и неповољан према онима који немају фиксну адресу. Коначно, ОЦД су такође откриле да је бескућништво отежано деложацијама које се често спроводе без поштовања одговарајућих процедура.

Тржиште станова у Србији доживело је бифуркацију према НСГ. Рурална подручја имају значајна слободна стамбена мјеста, узрокована великим емиграцијом. Али урбана подручја, посебно велики градови као што су Београд, Нови Сад и Ниш, имају недостатак стамбеног простора због повећања становништва. Ово је довело до значајног повећања цена и за куповину и за изнајмљивање. Пролиферација платформи за краткорочно изнајмљивање у великим градовима, као што је Аирбнб, такође је смањила доступност некретнина за дугорочни закуп, што додатно повећава закупнине.

Уведене су неке мере за решавање стамбене ситуације. Програм ЕУ Подршка социјалном становању и активној инклузији пружа помоћ у побољшању животних услова угрожених група као што су Роми, жртве насиља у породици, млади на старању и особе са инвалидитетом.[9] Мера коју је Влада Србије покренула 2022. предвиђа финансијску помоћ мајкама (или у одређеним околностима очевима) деце рођене после 1. јануара 2022. за помоћ око трошкова куповине или изградње куће.[10]

Искорењивање сиромаштва

Стопа ризика од сиромаштва у Србији је опала за 0,5 процентних поена у 2022. години, пала је на 21,21ТП3Т. Слично томе, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености опала је за 1,3 процентна поена на 28,51 ТП3Т.[11] НСГ је поставио питања у вези са овим статистичким подацима, посебно у вези са прагом релативног сиромаштва, који Републички завод за статистику дефинише као месечни приход од 24.064 динара (205,35 евра) за једночлано домаћинство. НСГ је навео да је месечни приход од нешто више од 24.000 динара недовољан да особа која нема свој дом може да покрије основне потребе. Штавише, НСГ сматра да 24.000 динара месечно може бити недовољно чак и за људе који поседују своје домове. Зарада преко прага можда заправо не гарантује ниво прихода довољан за достојанствен живот, што значи да је стопа сиромаштва вероватно потцењена.

Према извештају Фискалног савета Србије, деца су једна од група најугроженијих на сиромаштво, са стопом ризика од сиромаштва од 24,21ТП3Т. Савет је препоручио повећање дечјег додатка за 251ТП3Т и удвостручење броја деце обухваћене њиме како би се стопа сиромаштва деце смањила на 191ТП3Т. Слично, Савет је констатовао проблем сиромаштва међу старијим особама, посебно онима са ниским пензијама и издржаваним члановима породице. Коначно, Савет је препоручио смањење пореза на рад и прелазак на прогресивнији систем, конкретно удвостручавањем прага неопорезивог дохотка и увођењем нових пореских олакшица. Ове мере би смањиле ефективну пореску стопу некога ко зарађује просечну плату и издржава супружника и двоје деце са 61,31ТП3Т на 451ТП3Т.[12]

[1] Комитет УН за економска, социјална и културна права, Закључна запажања о трећем периодичном извештају Србије од 6. априла 2022, Е/Ц.12/СРБ/ЦО/3, пар. 50: https://digitallibrary.un.org/record/3969915?ln=en

[2] Фондација Центар за демократију (2021), Социјалне карте - нема излаза из сиромаштва: http://www.centaronline.org/sr/publikacija/1837/socijalne-karte-bezizlaz-iz-siromastva

[3] Републички завод за социјалну заштиту (2022), Извештај о услугама социјалне заштите на локалном нивоу од стране лиценцираних пружалаца услуга у 2021. години, ввв.заводсз.гов.рс/медиа/2454/известај-плус-2021.пдф

[4] Гордана Матковић и Милица Страњаковић (2020), Мапирање социјалних услуга и материјалне подршке у оквиру мандата јединица локалне самоуправе у Републици Србији: https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/09/Mapping_social_care_services_and_material_support_within_the_mandate_of_LSG_in_RS.pdf

[5] Глас (2021), Интервју са Данилом Ћурчићем, https://voice.org.rs/zakon-o-socijalnoj-karti-ne-resava-kljucne-probleme-najugrozeniji-ce-i-dalje-ostati-nevidljivi/

[6] Европска комисија (2022), Извештај Србија 2022: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2022-10/Serbia%20Report%202022.pdf

[7] Удружење Уједињени против Ковида (2021), Анализа Оперативне групе за организационе аспекте у здравству, https://ujedinjeni-protiv-kovida.net/wp-content/uploads/2021/02/OrganizacioniAspektiUZdravstvu_UPK_Septembar_2020-_Final.pdf

[8] М. Рељановић и Ј. Мисаиловић (2022), Радна права медицинских радника за време ванредног стања: https://scholar.google.com/citations?view_op=view_citation&hl=en&user=jXRoEJ0AAAAJ&citation_for_view=jXRoEJ0AAAAJ:hqOjcs7Dif8C

[9] Влада Србије (2023), Програм подршке ЕУ социјалном становању и активној инклузији: https://social-housing.euzatebe.rs/en/news

[10] Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (2022) Државне субвенције за куповину првог стана или куће: https://www.minrzs.gov.rs/sr/usluge/subvencije-drzave-za-kupovinu-prvog-stana-ili-kuce

[11] Републички завод за статистику (2022), Сиромаштво и социјална неједнакост 2021: https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=8870&a=01&s=0102?s=0102

[12] Фискални савет (2022), Предлог социјалних и пореских мера за смањење неједнакости и ризика од сиромаштва у Републици Србији: https://www.fiskalnisavet.rs/doc/analize-stavovi-predlozi/2022/FS_Predlog%20mera%20socijalne%20i%20poreske%20politike%20-%20Rezime.pdf

Слобода удруживања и окупљања

НСГ наводи да је грађански простор у Србији значајно ограничен, закључак је и ЦИВИЦУС-а, који је 2022. поново сврстао Србију као земљу у којој су основне слободе отежане.[1] Постоји мало систематске сарадње између ОЦД и владе, а ове групе трпе континуиране нападе власти, медија и приватног бизниса.[2] Еколошке и друге групе које чувају животну средину су више пута биле на мети СЛАПП-ова (стратешке тужбе против учешћа јавности) са циљем да их цензуришу, застраше или ућуткају. Ови напади смањују капацитет ОЦД да позивају јавне власти на одговорност, промовишу учешће грађана и штите јавне интересе, а такође обесхрабрују друге да активно учествују у јавном животу.[3] Напади нису ограничени на речи. Активисткиња покрета Не д(р)освојимо Београд физички је нападнута 11. маја.[4] Београд Прајд инфо центар нападнут је у фебруару и августу 2022. године, што је 15. напад у три године.[5] Слично, канцеларије организације Жена у црном су вандализоване у јулу 2022.[6] У сва три случаја, власти нису учиниле ништа да ухапсе или казне нападаче, упркос томе што је неонацистичка група јавно преузела одговорност за један од напада на Инфо центар Прајд.

У 2022. учесталост и обим протеста у Србији су се вратили на нивое пре пандемије. Протести су се све више фокусирали на еколошка питања као што су загађење, рударство, крчење шума и уништавање станишта. Међутим, чланови владе су више пута оптуживали демонстранте за заштиту животне средине да их финансирају стране владе[7] и намерно „сметање развоја Србије”.[8] Још један значајан пример ограничавања права на окупљање је забрана Европрајда 2022, који је требало да се одржи у Србији. Министарство унутрашњих послова је у септембру те године издало декрет којим се спречава наставак марша, наводећи „ризике од напада и сукоба“. Министарство није прецизирало природу ризика, нити је објаснило зашто није било у могућности да ублажи ове ризике и тако обезбеди право на протест.[9] НСГ је запазио и многе друге случајеве службеног узнемиравања организатора протеста и новинара који их прате. Међу њима су и прекршајне пријаве против три новинара из Сомбора у децембру 2022[10] и оптуживање свих чланова породице локалног опозиционог лидера у Параћину за учешће на протесту на коме нико није био присутан.[11]

Грађански и социјални дијалог

Српске ОЦД су 2021. године одлучиле да више неће учествовати у консултацијама са Министарством за људска и мањинска права и социјални дијалог о политици цивилног друштва због изразито нетолерантног става власти према њима.[12] Грађанске иницијативе ОЦД дефинисале су Стратегију за стварање повољног окружења за цивилно друштво, усвојену у септембру 2022. године, као „листу жеља“. Упозорава се да је стратегија више служила побољшању имиџа владе у иностранству тако што се на гласу поклапа са међународним стандардима него стварном побољшању окружења за цивилно друштво.[13] Слично томе, коалиција „Отворено о јавним позивима – ОКО“ је у више наврата изражавала забринутост у вези са управљањем јавним средствима, напомињући да непознате ОЦД настављају да добијају грантове на контроверзним и нелегалним јавним позивима за доделу грантова.[14] Учешће цивилног друштва у преговорима о приступању ЕУ такође је ослабљено. Главни узроци, према НСГ, су лоше окружење које омогућава ОЦД, лош квалитет дијалога са владом и ограничени капацитети међу ОЦД.

Социјални дијалог у Србији је и даље слаб, а социјални партнери нису укључени у развој политика који их занима.[15] Упркос потреби да се усвоји нови закон о штрајку, постигнут је мали или никакав напредак у ажурирању закона. Комитет УН за економска, социјална и културна права је такође приметио да важећи закон о штрајку озбиљно ограничава право на штрајк бројних класа радника због одредби о минималним услугама.[16] Иако је било извесних успеха са потписивањем нових колективних уговора у здравству[17] сектору, социјални дијалог је отежан недостатком функционалног правног оквира. Од 14 секторских колективних уговора колико је закључено, 12 је у јавном сектору. Европска комисија је стога препоручила Србији да ојача капацитете социјалних партнера и прилагоди свој правни оквир, укључујући и усвајање новог Закона о штрајку.[18]

[1] ЦИВИЦУС (2022), Србија је додала на листу за посматрање људских права пошто је влада изневерила одлуку да дозволи окупљање Европрајда у Београду: https://monitor.civicus.org/watchlist/serbia

[2] Европска комисија (2022), Извештај Србија 2022: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/serbia-report-2022_en

[3] Н1 (2022), Еколози Србије: „Галенс покушава да нас застраши тужбама СЛАПП“: https://n1info.rs/english/news/serbias-environmentalists-galens-trying-to-intimidate-us-with-slapp-lawsuits/

[4] Н1 (2022), Не дави Београд Поново нападнут активиста Милош Вучковић: https://n1info.rs/vesti/ponovo-napadnut-aktivista-ne-davimo-beograd-milos-vuckovic/

[5] Данас (2022), Инфо центар Прајд нападнут је 15. пут у последње три године: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/prajd-info-centar-napadnut-15-put-u-poslednje-tri-godine/

[6]  Радио Слободна Европа (2022), Поново напале просторије Жена у црном: https://www.slobodnaevropa.org/a/napad-na-prostorije-nvo-zene-u-crnom-beograd/31940160.html

[7] Новости (2022), БРНАБИЋ ОДГОВОРИО БОРКУ: Тражили сте од амбасадора САД да одложи проглашење независности Косова и Метохије да би Тадић победио на изборима: https://www.novosti.rs/vesti/politika/1077851/brnabic-odgovorila-borku-molio-ambasadora-sad-pomere-proglasenje-nezavisnosti-kim-tadic-pobedio-izborima

[8] Објава Милоша Вучевића на званичном Инстаграм профилу од 8. јануара: https://www.instagram.com/milosvucevic

[9] Данас (2022), Милетић: Полиција одобрила Параду поноса од Уставног суда до Ташмајдана: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/miletic-policija-je-odobrila-paradu-ponosa-od-ustavnog-suda-do-tasmajdana/

[10]  СОСИнфо (2022), Прекршајне пријаве против новинара и активиста: https://www.soinfo.org/vesti/vest/26608/prekrsajne-prijave-protiv-novinara-i-aktiviste/

[11] Данас (2022), Феномен у Параћину: Цела породица Митић завршила на суду због екопротеста: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/fenomen-u-paracinu-cela-porodica-mitic-zavrsila-na-sudu-zbog-eko-protesta/

[12] Београдски центар за људска права (2022), Људска права у Србији 2021: https://www.bgcentar.org.rs/wp-content/uploads/2022/08/Ljudska-prava-u-Srbiji-2021.pdf

[13] Грађанска иницијатива (2022), Владина стратегија у служби њеног имиџа, а не цивилног друштва: https://www.gradjanske.org/vladina-strategija-u-sluzbi-njenog-imidza-a-ne-civilnog-drustva/

[14] БИРН (2022), Фантомске организације по трећи пут освајају државна такмичења: https://birn.rs/fantomske-organizacije-po-treci-put-pobeduju-na-drzavnim-konkursima/

[15] Европска комисија (2022), Извештај Србија 2022: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2022-10/Serbia%20Report%202022.pdf

[16] Комитет УН за социјална, економска и културна права, Закључна запажања о трећем периодичном извештају Србије, 6. април 2022, Е/Ц.12/СРБ/ЦО/3: https://digitallibrary.un.org/record/3969915?ln=en

[17]  Нова Економија (2022), Колику плату сада имају лекари: https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/koliku-platu-sada-imaju-lekari

[18]  Европска комисија (2022), Извештај Србија 2022: https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/system/files/2022-10/Serbia%20Report%202022.pdf

Зелена енергија

Србија производи 701ТП3Т своје електричне енергије из угља, а преосталих 301ТП3Т углавном из хидроенергије, као и малу количину из извора ветра и сунца. И Влада Србије и национални електроенергетски произвођач ЕПС изјаснили су се да намеравају да пређу на зеленије изворе енергије, а Влада је у јуну 2021. најавила циљ од 401ТП3Т за удео обновљивих извора до 2040. године. капацитета) нових производних капацитета за замену застарелих производних капацитета представља кључну прилику за постизање овог циља. Међутим, угаљ је и даље у великој мери субвенционисан, а влада очекује да инвестира више од 1,2 милијарде евра у угаљске станице у наредној деценији. Ово је посебно тешко објаснити имајући у виду потенцијал Србије за производњу обновљиве енергије: процењује се да на Дрини и Дунаву постоји око 7.000 ГВх неразвијене хидроелектране, а сунчево зрачење је у просеку за 301ТП3Т веће него у западној Европи. НСГ критикује српску владу због њене самозадовољства и континуиране зависности од угља. ЕПС управља и рудницима угља у Србији и електраном на угаљ и изузетно је утицајан у креирању политике. Истраживање које је спровела Београдска отворена школа открило је приметан недостатак интересовања за прелазак на чисту енергију међу кључним српским доносиоцима одлука, што објашњава зашто Влада Србије предвиђа улогу угља и после 2050. Енергетска ефикасност је такође проблем: просечна електрична енергија потрошња по квадратном метру стамбеног простора у Србији је око 200 кВх, у поређењу са просеком у ЕУ од 140 кВх. Влада је издвојила 200 милиона евра за пројекте енергетске ефикасности у 2022.[1]

Загађење

НСГ је истакао проблеме са управљањем отпадом, квалитетом воде и загађењем ваздуха у Србији. Непостојање активности у решавању ових питања довело је Србију у сукоб са правним тековинама ЕУ у области животне средине. Међутим, недавно је постигнут одређени напредак. Министарство заштите животне средине објавило је свој Програм заштите ваздуха 2022-2030 са буџетом од 2,6 милијарди евра. Важна одредба програма је оснаживање општина да развију планове за квалитет ваздуха и локалне шеме мониторинга ваздуха и да предузму акције за побољшање квалитета ваздуха. Слично томе, Програм предвиђа постепено укидање старијих возила која су у складу само са стандардима емисије Еуро 1, 2 или 3 и замену неефикасних и загађујућих уређаја за грејање у домаћинству. Програм такође укључује свеобухватну кампању образовања и подизања свести за промовисање начина живота који мање загађује. Међутим, НСГ је забринут због спорог спровођења програма, посебно зато што Србија има једно од најгорих загађења ваздуха у Европи.[2] Још један позитиван корак је израда Стратегије заштите животне средине, која је почела у децембру 2022. године. Тиме је циљ да се Србија усклади са Софијском декларацијом и Зеленом агендом за Западни Балкан. Консултативни састанак са ОЦД одржан је у марту 2023. како би се омогућило групама са експертизом у заштити животне средине да дају увиде и препоруке. Планирано је да се консултације наставе до септембра или октобра 2023.[3]

[1] Управа за међународну трговину Сједињених Држава (2022), Србија – Комерцијални водич за земљу: https://www.trade.gov/country-commercial-guides/serbia-energy

[2] Балкан Греен Енерги Невс (2022), Србија усвојила Програм заштите ваздуха до 2030. са акционим планом: https://balkangreenenergynews.com/serbia-adopts-2030-air-protection-program-with-action-plan/

[3] Београдска отворена школа (2023), Србија ове године планира да усвоји Стратегију заштите животне средине: https://www.bos.rs/en/news/215/11132/serbia-is-planning-to-adopt-environmental-protection-strategy-this-year--.html