Укључивање миграната, тражилаца азила и избеглица

НСГ је известио да је приступ француске владе миграцији наставио да постаје оштрији, са све већим фокусом на безбедност и маргинализовање хуманитарних брига. Француске ОЦД упозориле су на даље погоршање приступа азилу 2022. након Закона о азилу и имиграцији из 2018. Министарство унутрашњих послова је у новембру 2022. објавило циркулар префектима како би се појачала обавеза напуштања Француске (ОКТФ). Овај циркулар је позвао на јачање притворских објеката, увео обавезу напуштања Француске за све нерегуларне стране држављане, суспендовао социјална права и бенефиције за оне људе који су погођени текућом процедуром ОКТФ и подстакао употребу забрана поновног уласка. Нова правила такође захтевају да власти провере правну и административну ситуацију људи смештених у склоништима за хитне случајеве.[1] НСГ је критиковао ове мере као радикализацију репресивне праксе и приметио да је неселективна употреба ОКТФ-а без испитивања појединачних ситуација у супротности са принципом владавине права и основним људским правима. Нова правила појачавају ионако несигурну ситуацију многих људи који су подвргнути ОКТФ процедурама тако што у потпуности укидају сваки приступ легалном послу и смештају. НСГ је известио да су ове промене погоршане озбиљном неадекватношћу прихватних објеката за избеглице и тражиоце азила, како због недостатка државних одредби, тако и због опструкција власти у активностима цивилног друштва. На пример, званичници Калеа су одбили да дозволе тражиоцима азила приступ дистрибуцији оброка, санитарним просторијама и другим услугама. Хуманитарном броду Оцеан-Викинг, који је спасио 230 миграната у Медитерану, било је дозвољено да пристане само у поморску базу Тулон – војну зону у којој су власти биле подвргнуте мањем законским обавезама, што им је омогућавало да неколико дана притварају људе у несигурним стања без разлога. Коначно, о новом закону о азилу и имиграцији тренутно расправља француски парламент од октобра 2023. године, који је уведен у фебруару исте године. ОЦД су се жалиле на недостатак консултација и ангажовања са цивилним друштвом током процеса израде нацрта закона.[2]

Образовање, обука и доживотно учење

Трансформација средњих стручних школа почела је 2018. и наставила се 2022. У школе које нуде обуку са компанијама, уз опште образовање, уписано је око 650.000 ученика. Влада је 2022. године реформисала ове школе, смањивши удео општих курсева и повећавши број сати проведених на обуци у компанијама. Оправданост ове реформе била је усмерена на повећање запошљивости младих. Међутим, ОЦД су оштро критиковале ове промене, напомињући да су многи млади људи принуђени да се упишу у средње стручне школе јер су се суочили са потешкоћама у школи. Смањење курсева општег образовања смањује будући приступ ових ученика високом и доживотном образовању, које је од виталног значаја за прилагођавање променама у вештинама које захтева савремено тржиште рада и друштво које се мења. ОЦД очекују да ће ова реформа повећати ионако значајну неједнакост образовних исхода младих.[3]

Добра пракса: Сарадња између школе Леон Толстои Ле Манс и ла Лигуе де л'енсеигнемент

Школа Леон Толстој, која се налази у Ле Ману, укључила је локално огранак ла Лигуе де л'енсеигнемент у свој одбор гувернера, што је довело до делотворног и продуктивног односа. Ла Лигуе је помогла школи да успостави неколико шема, као што је клуб за домаће задатке после школе који помаже ученицима да заврше домаћи задатак. Ла Лигуе је такође организовала шеме обуке за волонтере, наставнике и асистенте у настави. Коначно, Ла Лигуе је подстакла школу да усвоји „меру оснаживања“, која омогућава ученицима да замене санкцију као што је казна или искључење временом проведеним у волонтирању у удружењу. Сарадња и подршка ОЦД омогућили су школи да истражује и експериментише са различитим дидактичким методама.[4]

Незапосленост младих

У 2022, незапосленост младих пала је на 11,61 ТП3Т, 0,7 процентних поена испод нивоа пре Цовид-а (2019). Ово представља наставак тренда повећања запослености и смањења незапослености међу младим Французима након 2015. године, који је прекинута тек пандемијом Цовид-19.[5] У марту 2022. године, француска влада је најавила стварање уговора о ангажовању младих (ИЦЦ), уговора намењеног људима од 19 до 25 година који нису у образовању, запошљавању или обуци и који имају проблема да нађу посао. ИЦЦ овим младим људима пружа индивидуалну и интензивну подршку у тражењу посла. Влада је такође доделила 10 милиона евра за повезивање ОКЦ-а са националном државном службом, посебно у вези са обуком и подучавањем током периода службе.[6] Међутим, НСГ је изразио забринутост у вези са овом везом. ОЦД које су укључене у имплементацију јавне службе можда немају капацитете да делују као служба за запошљавање, тако да могу изгубити фокус као искуство грађанског опредељења за младе, саопштила је НСГ. Штавише, НСГ је приметио да цивилну службу углавном обављају млади људи који су већ укључени у неку врсту програма професионалног уврштавања, што значи да они нису предвиђена мета ОКЦ-а. На крају, НСГ је поменуо ширење најбољих пракси у укључивању младих на тржиште рада као део ОКЦ-а, што је успешно омогућило актерима на терену да уче једни од других.

Друга активна политика тржишта рада усмерена на младе су уговори о науковању. Око 37.000 уговора о науковању потписано је 2022. године, што је повећање од 141ТП3Т у односу на 2021.[7] Ово повећање је у великој мери последица Плана улагања у вештине, који је омогућио већи приступ овим уговорима, као и боље циљање и мере инклузије.[8] Међутим, НСГ је изразио забринутост због либерализације приправничког стажа, што је омогућило неспецијализованим глумцима да постану центри за обуку приправника. То значи да шегртовање више не гарантује висококвалитетно образовање.

[1] Министарство унутрашњих послова (2022), циркуларно писмо у вези са појачавањем обавезе напуштања Француске: http://www.gisti.org/IMG/pdf/circ_2022-11-17.pdf

[2] ВокПублиц (2022), Двадесетак група и удружења протестовало је испред Народне скупштине против предлога закона о азилу и имиграцији: https://www.voxpublic.org/Une-vingtaine-de-collectifs-et-d-associations-devant-l-Assemblee-nationale-pour.html?lang=fr

[3] СУД едуцатион (2022), Међусиндикални ЦГТ, ФСУ, УНСА, СНАЛЦ, СУД едуцатион, ЦНТ мобилизирали су се на свим нивоима против предложене реформе професионалних средњих школа – Саопштење: https://www.sudeducation.org/communiques/lintersyndicale-cgt-fsu-unsa-snalc-sud-education-cnt-mobilisee-a-tous-les-niveaux-contre-le-projet-de-reforme-des-lycees-pros/

[4] Ла Лигуе де л'Енсеигнемент (2023), Ла Лигуе 72 и школа Леон Толстои, „богато и природно“ партнерство: https://www.laligue.media/article/entre-la-ligue-72-et-le-college-leon-tolstoi-un-partenariat-riche-et-naturel

[5] Национални институт за статистику и економске студије (2023), Након врхунца због пандемије, проценат НЕЕТ-а је почео да опада: https://www.insee.fr/fr/statistiques/6686184

[6] Министарство за рад, запошљавање и економске интеграције (2022), Уговор о ангажовању младих: https://travail-emploi.gouv.fr/emploi-et-insertion/mesures-jeunes/contrat-engagement-jeune/

[7] Министарство за рад, запошљавање и економске интеграције (2023), Подаци о приправништву у 2022: https://www.alternance.emploi.gouv.fr/actualites/les-chiffres-de-lapprentissage-en-2022

[8] Министарство рада, запошљавања и економске интеграције (2022), Најбоље праксе у оквиру Плана улагања у вештине: https://travail-emploi.gouv.fr/le-ministere-en-action/pic/article/les-meilleures-pratiques-du-pic-guides-de-capitalisation

Нова мера заштите на раду, донета средином 2021. године, ступила је на снагу у марту 2022. године. Најзначајније, њоме су измењене одредбе Закона о раду о сексуалном узнемиравању како би се ускладиле са дефиницијом из Кривичног закона. То значи да сексистички коментари или сексистичко понашање сада могу представљати сексуално узнемиравање на радном месту, ако се такви коментари или понашање координирају или понављају. Амандмани су такође ојачали превенцију здравља на раду тако што су послодавци учинили одговорнијим, осигурали да су раднички савети активно укључени у превенцију ризика и проширили мандат обавезних служби медицине рада.[1]

Мање позитиван помак било је доношење Закона о „тржишту рада“ у новембру 2022. године, прве фазе реформе осигурања од незапослености и других програма запошљавања која има за циљ постизање пуне запослености до 2027. године. Ова реформа, коју су критиковали синдикати, пооштравају приступ осигурању за случај незапослености прилагођавајући накнаде за незапослене стању на тржишту рада, на пример смањујући их ако се незапосленост смањи. Ако особа напусти посао или одбије уговор на неодређено време, бенефиције му престају.[2] ОЦД су осудиле погрешну претпоставку која је у основи ових реформи да незапослени одбијају да раде како би профитирали од осигурања за случај незапослености. Само 381ТП3Т корисника осигурања за случај незапослености прима више од 960 евра месечно, што је цифра одмах испод границе сиромаштва. Половина прима мање од 34 евра дневно. Према подацима Националне службе за запошљавање, само 101ТП3Т корисника је кажњено због неактивног тражења посла.[3] Реформа такође уводи услугу валидације стеченог искуства, која пружа подршку људима који желе да потврде своје стечено искуство ради добијања професионалних сертификата. Међутим, примена ове услуге је критикована због недостатка консултација са социјалним партнерима. Коначно, синдикати су изразили забринутост због реформског стварања новог метода раскида уговора о раду на иницијативу послодавца.[4]

[1] Влада Француске (2022), Здравље и безбедност на раду – Шта се мења: https://www.service-public.fr/particuliers/actualites/A15606?lang=en  

[2] Легифранце (2022), Закон бр. 2022-1598 од 21. децембра 2022: https://www.legifrance.gouv.fr/jorf/id/JORFTEXT000046771781

[3] АТД Куарт Монде (2022), Осигурање за случај незапослености: за АТД Куарт Монде, морамо поново размислити о запошљавању без стигматизације незапослених: https://www.atd-quartmonde.fr/communiques-de-presse/assurance-chomage-pour-atd-quart-monde-il-faut-repenser-lemploi-sans-stigmatiser-les-chomeurs/ 

[4] ЦФДТ (2023), Осигурање за случај незапослености: Правила ће постати строжа (опет): https://www.cfdt.fr/portail/vos-droits/depart-de-l-entreprise/actualite/depart-de-l-entreprise/assurance-chomage-les-regles-vont-encore-se-durcir-srv2_1271481

Искорењивање сиромаштва

Криза трошкова живота 2022. године утицала је на значајан део Француза. Према анкети Ипсос/Сецоурс Популаире о сиромаштву и несигурности спроведеној 2022. године, 371ТП3Т испитаника је пријавило да се боре да приуште да једу свеже воће и поврће сваки дан, што је повећање од 5 процентних поена у односу на 2021. годину. године повећање броја људи који долазе у самоуслужне центре солидарности да добију помоћ у храни. Студенти и млади су међу групама које су највише погођене порастом цена. Раст цена транспорта и енергије такође је озбиљно утицао на животни стандард Француза. Није изненађујуће да су домаћинства на доњем крају скале прихода највише погођена. Две трећине домаћинстава која зарађују мање од 1.200 евра месечно пријавило је потешкоће у покривању основних трошкова, 671ТП3Т је посебно погођено растућим трошковима транспорта, 651ТП3Т трошковима енергије, а 651ТП3Т ценама хране.[1]

Евалуацијом Националне стратегије за превенцију и борбу против сиромаштва из 2022. године, која је усвојена 2018. године, утврђено је да су од 35 мера обухваћених Стратегијом, до сада усвојене само четири. То су ревалоризација додатка за рад, увођење допунског здравственог осигурања (КЗС), обнављање КЗС за кориснике са минималним примањима и пружање савета о финансијској писмености.[2] ОЦД су истакле да се ова ионако недовољна примена Стратегије спроводи у време када се смањују субвенције за становање, субвенционисани уговори о раду и финансирање социјалног становања. Они су такође оштро критиковали Стратегију јер се експлицитно заснива на смањењу социјалне помоћи. Неуспех Стратегије јасно је стављен до изражаја увођењем „Пакта солидарности“ од стране владе 2022. године за суочавање са друштвеним ефектима инфлације. Ово је укључивало повећање солидарних давања за 41ТП3Т, ограничавање повећања станарине на 3,51ТП3Т и повећање стамбених субвенција за 3,51ТП3Т, што је далеко испод стопе инфлације.[3]

[1] Ипсос (2022), Барометар сиромаштва Ипсос/ Сецоурс Популаире: https://www.ipsos.com/fr-fr/barometre-de-la-pauvrete-ipsos-secours-populaire-57-des-francais-disent-avoir-deja-vecu-une

[2] Франце Стратегие (2022), Евалуација Националне стратегије за превенцију и борбу против сиромаштва 2022: https://www.strategie.gouv.fr/publications/evaluation-de-strategie-nationale-de-prevention-de-lutte-contre-pauvrete-rapport-2022 

[3] Министарство солидарности и породице (2022), Пакт солидарности: борба против сиромаштва у његовим коренима: https://solidarites.gouv.fr/de-la-strategie-pauvrete-au-pacte-des-solidarites

Слобода удруживања

НСГ је известио о застрашујућем ефекту на слободу удруживања такозваних „републичких уговора о обавезама“ (ЦЕР), који су уведени 2021. као део „Закона о сепаратизму“. Закон захтева да сва удружења и фондације потпишу ЦЕР пре него што добију било какву јавну субвенцију или сарађују са било којом јавном институцијом. ЦЕР обавезује удружења да буду политички неутрална и да поштују „републичке вредности“. ОЦД су оштро критиковале ЦЕР као превише нејасан и отворен за злоупотребе. Одређене локалне власти, као што је Префектура Беч, користиле су ЦЕР да повуку субвенције удружењима како би ограничиле цивилно друштво.[1] Ову забринутост дели и Опсерваторија за слободу удруживања, која је у фебруару 2022. објавила извештај о опасностима по слободу удруживања које представља „борба француске владе против комунитаризма и сепаратизма“, посебно у односу на муслиманску заједницу. Извештај је утврдио „систематско одсуство правних или чињеничних основа за санкције које су испитане, у распону од забране приступа јавним објектима до повлачења субвенција, па чак и распуштања“.[2] ЦЕР и Закон о сепаратизму су стога представљали озбиљан ризик државне контроле над цивилним друштвом кроз политичку инструментализацију „републичких вредности“. Стога не изненађује да ЦИВИЦУС монитор грађанског простора дефинише грађански простор у Француској као сужен.[3]

[1] Ла Лигуе де л'Енсеигнемент (2022), Републички уговор о обавезама годину дана касније: потврђени су ризици за слободу удруживања: https://laicite.laligue.org/wp-content/uploads/2022/12/CER_nov2022.pdf

[2] Опсерваторија за слободу удруживања (2022), „Нови лов на вештице“ на удружења: Истрага опсерваторије о слободи удруживања: https://www.lacoalition.fr/Une-nouvelle-chasse-aux-sorcieres-contre-les-associations-l-enquete-de-l

[3] ЦИВИЦУС (2023), Монитор - Француска: https://monitor.civicus.org/country/france/

Енергетско сиромаштво

Национална опсерваторија за сиромаштво горива процијенила је да је једно од пет француских домаћинстава погођено енергетским сиромаштвом, што значи да 12 милиона људи живи у лоше изолованим кућама и/или не може приуштити да их грије зими.[1] Као иу другим земљама, француска влада је увела неколико мера у покушају да ублажи растуће цене енергије. Јануара 2022. године ступио је на снагу програм „МаПримеРенов“, којим се финансирају 351ТП3Т до 501ТП3Т трошкова свеобухватног реновирања како би се постигле уштеде енергије од најмање 351ТП3Т за домаћинства са скромним и веома скромним примањима. Ово се може комбиновати са другим већ постојећим мерама које подстичу реновације које штеде енергију, као што су сертификати за уштеду енергије (ЦЕЕ) и Цоуп де Поуце Цхауффаге.[2] Међутим, НСГ је критиковао ефикасност ових шема, истичући да покривају само највише 501ТП3Т трошкова. То значи да угрожена домаћинства, која су већ погођена наглим смањењем расположивих прихода, морају сама да обезбеде преостала средства. Многи стога нису у могућности да започну радове на реновирању који су потребни за побољшање енергетске ефикасности својих домова. Станари у приватним становима су потпуно занемарени и на милост и немилост одлука својих станодаваца да ли ће реновирати или не. Лоше изолована изнајмљена имовина ће се на одговарајући начин позабавити тек када обавеза њиховог реновирања ступи на снагу 2024. Поред тога, енергетски провери које је обезбедила влада да би се компензовао раст цена енергије су потпуно недовољни. Максимални износ у току године био је 250 евра, што је далеко испод годишњег раста трошкова енергије.[3] Позитивнији развој догађаја била је одлука коју је у априлу 2022. донео добављач енергије ЕДФ, који је 99.981ТП3Т у власништву француске државе, да више не прекида у потпуности снабдевање енергијом домаћинстава са неплаћеним рачунима. Уместо тога, обезбеђује ограничење снаге од 1кВ да би се омогућила основна употреба електричне енергије као што је рад кухињске опреме и осветљења.[4]

[1] Национална опсерваторија за сиромаштво горива (2023), Контролна табла енергетског сиромаштва 2022: https://onpe.org/tableau_de_bord/tableau_de_bord_de_la_precarite_energetique_2022_edition_mars_2023 

[2] Министарство за еколошку транзицију (2023), појачање „Гријање“: https://www.ecologie.gouv.fr/coup-pouce-chauffage 

[3] Агенција за еколошку транзицију (2023), Енергетско сиромаштво које прати Национална опсерваторија за енергетско сиромаштво са Агенцијом: https://expertises.ademe.fr/batiment/quoi-parle-t/precarite-energetique-suivie-lonpe-sein-lademe

[4] ЕДФ (2021), ЕДФ више неће захтевати искључење електричне енергије појединачним потрошачима: https://www.edf.fr/groupe-edf/espaces-dedies/journalistes/tous-les-communiques-de-presse/edf-ne-demandera-plus-la-coupure-d-electricite-pour-ses-clients-particuliers